foto: ilustracija
Nalik spartanskom kralju Leonidi ili srpskom knezu Lazaru, poslednji romejski car se svesno žrtvovao.
‘Tada je pao Carigrad, branio ga poslednji romejski car, koji je bio Srbin, po majci…
Nalik spartanskom kralju Leonidi ili srpskom knezu Lazaru, poslednji romejski car se svesno žrtvovao.
Svedočanstva preživelih u bici su identična: Konstantin Dragaš je 29. maja 1453. na mestu gde su janičari provalili kapiju skinuo purpurni ogrtač i ostale carske oznake i kao običan vojnik pao u odbrani Carigrada.
Skidanje vladarskih obeležja unelo je veliku zabunu među Turke koji su uzaludno tražili telo poslednjeg rimskog cara, da bi trijumfovali nad njim.
Tako je stvorena legenda o „besmrtnom caru“ koji će se jednog dana vratiti kroz Zlatnu kapiju na carigradskim zidinama i povratiti slavu Konstantinopolja.
Srbi su s ponosom isticali da je Konstantin Prvi rodom iz Niša. Međutim, ni Srbija a ni ostatak hrišćanskog sveta nisu se setili poslednjeg rimskog cara Konstantina Dragaša Paleologa, iako se 2013. navršilo 560 godina od njegove herojske smrti u odbrani Carigrada.
– Konstantin, po majci Srbin, bio je formalno zaista poslednji rimski vladar „naslednik Avgusta i Konstantina“.
Njegova titula glasila je car Romeja, što je helenizovan naziv za Rimljane – kaže prof. dr Radivoj Radić.
Konstantin je bio sin poslednje rimske carice Avguste Helene Dragaš Paleolog, supruge cara Manojla Drugog Paleologa.
Pre udaje, ona je bila srpska princeza Jelena, kći moćnog velmože Konstantina Dragaša Dejanovića, unuka Teodore – sestre cara Dušana i njegovog sevastokratora Dejana Dragaša.
…Za vreme Heruvimske pesme u crkvi Svete Sofije Turci su ušli u grad i provalili u zaključani hram. Sveštenici koji su tog trenutka vršili Veliki Vhod nikad ga nisu završili!
Naime, jedan od velikih stubova hrama se otvorio i oni su sa svetim Darovima ušli „tamo“.
Drevna sveta proročanstva kažu da će se jednog dana nastaviti Heruvimska pesma i da će oni nastaviti gde su stali i završiti Veliki Vhod.“‘
(Vestinet.rs)