ČANAK PONOSNO ISTAKAO GDE JE BIO 24. MARTA 1999. Išao sam u rat, nisam se krio kao Šešelj!

Predsednički kandidati prisetili su se ekskluzivno za „Alo!“ 24. marta 1999. godine, dan kada je zvanično počelo NATO bombardovanje Jugoslavije.

Neki od njih držali su predavanja, spremali prijemni za srednju školu, a neki su se dobrovoljno prijavili za učešće u ratu.

– Bio sam u Novom Sadu, a sutradan sam otišao u vojni odsek da za dobrovoljce u odbrani zemlje prijavim sebe i sve muškarce iz LSV-a, jer ko baci bombu na moj grad, moj je neprijatelj.

Nisam ja Vojislav Šešelj, pa da se krijem u bunkerima – rekao je za „Alo!“ Nenad Čanak.

Aleksandar Popović: Držao sam vežbe na fakultetu

– Tog dana sam držao vežbe studentima na fakultetu, predmet se zvao Hemija vode i otpadnih voda.

Pošto je termin bio popodnevni, od 13 do 19, negde oko 17 časova sam, pošto je bilo očigledno do čega će doći, prekinuo vežbe, zamolio studente da odu kućama i da, ako prelaze mostove, to učine što pre.

Krenuo sam ka svom stanu, pogledao zgradu fakulteta i osetio nemoć i bes zbog onoga što dolazi.

Miroslav Parović: Spremao sam prijemni za srednju školu

– Tada sam kao učenik osmog razreda bio u rodnom selu Jaši Tomiću i spremao prijemni za upis u srednju školu.

Kasnije je država donela odluku da se prijemni otkaže, a mi smo to proleće i leto proveli sa drugarima koji su u selo došli iz Novog Sada i Beograda jer su ih roditelji poslali da ih sklone od bombi.

Na neki čudan način bila je to možda i najemotivnija i najlepša godina jer smo bili na okupu i delili i dobro i loše uz osećanje patriotskog ponosa.

Vojislav Šešelj: Gledao sam sa balkona kako gađaju aerodrom

– Bio sam u svojoj kući u Batajnici i sa balkona sam gledao prvu raketu „tomahavk“ koja je pogodila aerodrom u Batajnici. Cela se Batajnica tresla od eksplozije.

U kući sam imao malu decu, najmlađi sin nije imao ni godinu dana. Nisam se uplašio, to je sigurno. Ali u svakom slučaju, zbog prisustva male dece, nije mi bilo nimalo prijatno.

Boško Obradović: Bio sam u studentskom domu na Zvezdari

– Godine 1999. sam bio apsolvent Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prve dane bombardovanja proveo sam u studentskom domu na Zvezdari, zajedno sa kolegama i prijateljima iz studentskog doma.

Nikada neću zaboraviti NATO zločin nad srpskim narodom. Ovaj zločin ne zastareva i NATO zločinci moraju za to odgovarati.

Milan Stamatović: Bio sam kod kuće sa porodicom

– Tog 24. marta 1999. godine sam bio kod kuće, sa porodicom. Sa pažnjom sam pratio sudbonosne događaje tog proleća. Prve vesti o početku bombardovanja čuo sam na TV 5, u to vreme jedinom opozicionom glasilu u ovom delu Srbije.

Vesti koje sam čuo duboko su me potresle. Razmišljao sam kako smo mi Srbi mnogo propatili u poslednjem veku i kako ćemo nove žrtve i stradanja teško preboleti.

Radulović: Protestovao sam ispred američke ambasade

– Tog dana kada je počelo bombardovanje Srbije, 24. marta 1999. godine, bio sam ispred američke ambasade u Torontu, u Kanadi. Ispred ambasade su se okupile dve grupe demonstranata.

Jedna grupa je podržavala Miloševića, ja u toj grupi nisam bio. Bio sam u onoj drugoj, koja je osuđivala Miloševića i kriminalnu Klintonovu i Blerovu politiku bombardovanja Srbije.

(Alo.rs)

Share this post: