ĐOKOVIĆ: Od Rolan Garosa nisam uživao, prolazim kroz neku vrstu tranzicije, i kao čovek i kao teniser

Šampion

foto: Reuters

Prolazim kroz neku vrstu tranzicije, i kao čovek i kao teniser – objasnio svetski broj 1. – Osećam da sam u fazi velike promene. – Zbog pritiska i zasićenja nisam imao svežinu u Londonu, Riju i Njujorku. – Sa noktima je sve u redu

Intervju koji je planiran da bude prvi Đokovićev posle poraza u finalu Ju-Es opena pre desetak dana u Njujorku, ali i neuspeha na Vimbldonu i Olimpijadi u Rio de Žaneiru, bio je sve samo ne uobičajen.

Svetski broj 1 je bio očigledno više filozofski nego sportski raspoložen.

Đoković, iako u društvu Serene Vilijems, apsolutno najboljeg pojedinca belog karavana u ovom milenijumu, ali i sa velikim šansama da do kraja karijere postane najbolji rukovalac reketom svih vremena, bio je najveća zvezda prekjučerašnjeg otvaranja Akademije Patrika Muratoglua u okolini Nice.

Na konferenciji za medije gotovo sva pitanja su bila njemu postavljana. Posle nje, više puta smo počinjali intervju, ali nikako da odmaknemo od prvog pitanja, jer su Novaka rastrzali na sve strane.

Svako je hteo da bar malo popriča sa brojem 1, da napravi selfi, da uzme autogram. A to nisu bili obični navijači, nego VIP ličnosti ovog kraja Francuske.

I da na kraju ne beše Novakove poslovične ljubaznosti, ne bi intervjua ni bilo.

Ali, mada su ga čak i organizatori sprečavali, jer su ostalim novinarima obećali da neće biti pojedinačnih razgovora za medije, on je insistirao da bar nekoliko minuta posveti jedinom zemljaku na otvaranju najveće akademije u Evropi.

– Zapravo sve je to u senci razvoja i procesa koji trenutno doživljavam kao čovek – nastavio je najdominantniji teniser ove decenije.

Želeo bih da na neki način sve ovo ispadne onako kako je božja volja u smislu da ponovo maksimalno uživam u tenisu jer nisam imao veliki užitak u poslednjih nekoliko meseci.

Od Rolan Garosa dešavale su se mnoge stvari u meni, kao deo tranzicije koja me je malo sputavala od originalnog i najbitnijeg osećaja koji sam imao na početku i zbog koga sam počeo da igram tenis.

Još jedan uzdah, sekund-dva razmišljanja, pa nastavak monologa:

– Dakle, to mi je najvažnije, da vratim užitak i vratim osećaj pripadnosti terenu u turnirskim uslovima. Jer kada nisam na turniru, nalazim puno sreće da igram tenis.

Ali taj pritisak, ambijent koji vlada u toj sredini, možda u poslednjem periodu, predstavlja preveliko opterećenje za mene i zato nisam uživao.

Sada sam u fazi života kada, kao i svaki čovek, doživljavam promene i potpuno sam otvoren prema Univerzumu da mi postavi stvari u životu i karijeri onako kako je božja volja, onako kako treba da bude, a ja ću s druge strane i dalje da se trudim da zastupam prave životne vrednosti, da pronađem sreću u svakom treningu, u svemu što radim jer je to smisao života.

Slaže se da se mnogo toga promenilo toliko željenom pobedom u Parizu.

– Nije samo pritisak posle osvajanja Rolan Garosa u pitanju, verovatno je došlo i malo do zasićenja. Neke stvari su se tako poklopile da nisam imao psihičku svežinu koja mi je trebala za Vimbldon, Ju-Es open i Olimpijadu.

Ko zna, možda se osvajanje Kupa musketara pokaže kao velika raskrsnica u Novakovom životu.

– Osećam da sam u fazi velike promene. I trenutno mi je to jedino u glavi. Manje me interesuju uspeh, dostignuća, trofeji. Nikada nisam ni igrao tenis zbog toga a sada mi je to i još manje relevantno, koliko sam taj osećaj igranja.

Posle njujorškog finala sa Vavrinkom i problema sa noktima, bilo je raznih priča. Da je mnogo krvario, da je neophodna operacija…

– Nije bilo toliko drastično, hvala bogu. Sa noktima je sada sve u redu – objasnio je Đoković a onda uz osmeh dodao: –Moje telo više nije telo 20-godišnjaka, to je sigurno.

Igram preko deset godina na vrhunskom nivou, na neki način sve to ima svoju cenu. S druge strane, uveren sam da će mi način na koji pristupam životu, treninzima, oporavku i staranju o svom telu, dati dugovečnost u karijeri, što ja tražim.

I za kraj, da ne bude dileme sa kakvim ambicijama svetski broj 1 ulazi u završnicu sezone u kojoj brani titule u Pekingu, Šangaju Parizu i na Mastersu u Londonu.

– Znam da kada se završi Ju-Es open, ljudi misle da je sezona gotova, jer više nema gren slemova, ali još nije. Ima još važnih turnira u ovoj godini.

Ilustracija

foto: AP/Tanjug

Želim prvo njih da odigram pa ću se okrenuti narednoj – potvrdio je da će odigrati sva važna takmičenja do kraja 2016, iako je zbog raznih povreda ta dilema postojala u javnosti.

Ogroman pritisak na braći

Đoković je otkrio i šta se dešava sa Markom i Đorđem.

– Moja braća su prestala da igraju tenis, jer im je bilo jako teško. Nije lako biti kao Serena i Venus Vilijams koje su redak primer u sportu da sestre uspeju.

Moja braća su četiri i osam godina mlađi od mene. Igrali su tenis, bili su u senci mojih uspeha, pokušali su da ostvare karijere, ali nisu uspeli.

Sada pokušavaju da shvate šta sami žele od života.

Otkako su ostavili tenis, kao da im je laknulo. Bio je ogroman pritisak na njima.

(Politika)

Share this post: