DRVEĆE ČUVA ŽIVOT: Evo zašto lekari prepisuju šetnje kroz šumu…

jesen zima suma zena

A ako vam sve ovo zvuči kao hipijevsko izmotavanje, gledajte ovako: nakon dve noći u šumi, nivo belih krvnih zrnaca (to su ona što napadaju tumore i infekcije) skače za čak 50 odsto.

Intenzitet psihofizičkog blagostanja koje šetnja u šumi može proizvesti gotovo da je opipljiv. Čini se čak da sama ideja o lutanju u sumrak, s ljutkastim, oštrim mirisom borovih iglica u nozdrvama i zvukom koji proizvodi suvo granje što krcka pod nogama, deluje umirujuće.

Ljudi to rade vekovima: svoj put do zdravlja traže u harmoniji i sinhronicitetu prirode. Setite se samo onog „green thought in a green shade“ Endrua Marvela u 17. veku, ili edvardijanske pomame za šumovitim spa utočištima na Švajcarskim Alpima.

Ili onog starog transcendentaliste Toroa koji piše: „Otišao sam u šumu zato što sam želeo da živim slobodno, da se suočim samo sa osnovnim činjenicama života i vidim mogu li da naučim to što one imaju da me nauče, a ne, kada dođe trenutak da umrem, da otkrijem da nisam ni živeo.“

Nedavno je ova praksa šetanja kroz lišće i drveće doživela pravu malu reinkarnaciju među health guruima, jogistima i drugim senseima. No, iako biste verovatno, onako blago cinično, pomislili da je „došlo krajnje vreme kad je šetnja postala trend“, sva je prilika da ćete se uveriti da ona definitivno jeste korisna i blagotvorna.

Podrazumeva se, ima novo ime – forest bathing. Nikla u Aziji, ta praksa je (baš kao joga i suši) na zapad stigla preko, pogađajte, LA-a; japanska fraza shinrin-yoku doslovce se prevodi kao „upijanje šumske atmosfere“. Skovao ju je ministar agrikulture i šumarstva 1982. godine; approved by government.

Trenutno postoji 55 zvaničnih šumskih terapijskih ruta, uz trend rasta. Šetačima se, pre i nakon stupanja na stazu, meri pritisak i proverava urin, te nije teško ustanoviti da posle šetnje uglavnom pokazuju niži srčani pritisak i mnogo manje hormona stresa.

Postoje i sertifikovani spa centri koji nude skloništa u skladu sa shinrin-yoku tematikom.

Amerika i Britanija, naravno, ne zaostaju. Forest bathing centri svakodnevno niču; eto, u hotelu „Armathwaite“ u Lejk Distriktu možete uplatiti dvodnevni forest bathing spa paket.

Šume čuvaju život. Studije kažu da prečišćavaju zagađeni vazduh, poboljšavaju simptome astme, dok samo posmatranje zelenila pomaže u postoperativnom oporavku; šetnje u šumskom ambijentu redukuju anksioznost – fitoncidi, ili „šumske arome“, podstiču spokoj.

Postoji čak i ta teorija da nas strahopoštovanje prema prirodi podseća na našu beznačajnost u univerzumu (nešto kao savremenija verzija koncepta sublimacije).

A ako vam sve ovo zvuči kao hipijevsko izmotavanje, gledajte ovako: nakon dve noći u šumi, nivo belih krvnih zrnaca (to su ona što napadaju tumore i infekcije) skače za čak 50 odsto. Puls se snižava.

Ono možda najfascinantnije u vezi sa čitavim konceptom jeste činjenica da ne morate nužno kampovati, plaćati spa centre ili se neverovatno namučiti za sve benefite shinrin-yokua.

Dovoljno je da jednostavno odete u šetnju najbližom šumom (idealno dvosatnu). Tako onda i sami spoznate tajnu veselog zen izgleda svih onih tree-huggera.

Razlog više da čuvamo šume, zar ne?

(Nedeljnik)

Share this post: