DRŽAVNI TEROR: Turska nemilosrdna agresija na Kurdistan (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)

turska vojska rat kurdi nesreca

Akcije turske vojske protiv Kurda na jugoistoku zemlje ne jenjavaju. Takođe, Kurdi ne sede skrštenih ruku tako da već formiraju jedinice narodne odbrane.

U Nusaybinu, četvrti Mardin u kojoj je uvođen policijski sat šest puta u poslednjih nekoliko meseci, omladina je obznanila osnivanje YPS (jedinice civilne zaštite) radi odbrane četvrti od pripadnika turske vojske.

Osnivanje ‘YPS Nusaybin’ dolazi nakon što je juče u Cizreu, četvrti Sirnak, također osnovana slična jedinica.

U izjavi povodom uspostavljanja YPS Nusaybin kaže se da im je cilj odbrana autonomije i borba protiv politike turske države, politike asimilacije i genocida koji se provodi diljem gradova Severnog Kurdistana zadnju godinu dana.

Okupatorska država godinama vodi politiku uništenja Kurda putem fizičkog i kulturnog genocida, a koja se nastavlja i danas fašističkom agresijom na Kurde.

Kao odgovor na te napade, naš narod se odlučio na samoodbranu formiranjem jedinica.

Okupatorska Turska država nastoji godinama razbiti volju kurdskog naroda i eliminirati  ga kroz evakuaciju sela, neidentificirana ubistva, hapšenja i mučenja.

Nevini ljudi se ubijaju i danas na ovim ulicama. Hiljade ljudi su zatvorili samo zato što su tražili povrat svog jezika i kulture. Civili su na meti zračnih udara. Ako to nije terorizam, onda što je to? I danas, deca, žene i starci stradaju  na ulicama Kurdistanu. Kurdistansku samoodbranu, koja je legitimno pravo, nazivaju terorizmom. Iako je vode Kurdi, ovo je borba za sve ljude u Turskoj i borba za čovečanstvo. Javno mnjenje Turske i svieta ne treba nemo ćutati o tim varvarskim napadima.

Slične jedinice su formirane i u drugim gradovima Kurdistana.

Sa druge strane, istorijska četvrt Sur u Diyarbakiru danas je predmet racija, a policijski sat je ovde na snazi već posljednjih mesec dana zbog nastavka sukoba između snaga sigurnosti i boraca zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK) na tom području.

U najnovijem napadu PKK koji se odigrao jučer ranjena su četvorica policajaca. Policajac Ahmet Sarıkaya, 27, ranjen je snajperskim hicem ispaljenim sa položaja PKK, a tri preostala ranjena su u eksploziji.

U međuvremenu, žandarmerijski podoficir Kenan Yildiz, 33, koji je ubijen u sukobima s PKK u okrugu Silopi Sirnak 28. decembra, pokopan je u južnoj provinciji Adana jučer. Načelnik Glavnog stožera general Hulusi Akar predvodio je dženazu u Sabancı Merkez džamiji. Njegov trogodišnji sin, Melih Yildiz, igrao se oko tabuta, nesvestan gubitka svog oca.

Žandarmerijski specijalac Faruk Gezen, koji je ubijen u napadu u jugoistočnom Cizre okrugu pokrajine Sirnak 27. decembra, pokopan je u okrugu Balikesir Dursunbey. Njegov kolega Gürkan Necati Yenikapi, koji je ubijen u istom napadu, pokopan je u zapadnoj provinciji Izmir.

Očito je da sukob koji se sve više razbuktava odnosi živote na obema stranama. Međutim, najugroženiji su kurdski civili – žene, starci i deca, koji često stradaju kao kolateralna šteta u razmeni vatre. U sledećem videozapisu nalaze se snimci napravljeni u posljednja tri dana i prikazuju svu okrutnost turske agresije na Kurdistan.

Naravno vladajuću stranku, koja je i pokrenula besramnu agresiju na jugoistok Turske, sada samoproglašenu autonomnu oblast Severni Kurdistan, ne zabrinjavaju brojke o izgubljenim životima. Oni su najavili akciju do istrebljenja terorista.

S druge strane reagovala je opoziciona CHP partija. Njen lider Kemal Kilicdaroglu je danas izjavio kako se Republika Turska susreće sa najvećom krizom od njenog osnivanja prije 92 godine. On je optužio Erdoganov režim za izazivanje sigurnosne i ekonomske krize, osvrnuvši se na autoritativnu vladavinu jednog čoveka: „Novinari su zatvoreni samo što nisu ‘ispravno’ izvještavali, njih 32. Zatvoreni su u ‘zemlji demokratije i vladavine prava’. Koja vladavina prava. Ovo je vladavina ‘suverena’ a ne prava!’

Ovaj otpor će završiti pobedom, i svi će morati poštivati volju naroda. Kurdi će, od sada, biti politička volja u svojoj regiji. Tokom ovih historijskih dana, naš narod će odlučiti hoće li [živeti u] diktaturi ili slobodi i da li živeti pod tiranijom jednog čoveka  ili u autonomiji „, kazao je Demirtas u govoru na otvaranju konferencije  Demokratskog društvenog kongresa (DTK) u jugoistočnoj Diyarbakıru tokom vikenda, ana kojem je i prezentirana deklaracija o autonomiji.

Rusija će pomoći Kurde u njihovoj borbi

Ruski predsednik Vladimir Putin je odobrio ruskoj vojsci i obaveštajcima da zaštite kurdski narod od Turske, koja je zapretila da će izvršiti „etničko čišćenje“ Kurda.

To  mu omogućava Član 87 ruskog Ustava po kome je Putin vrhovni komandant oružanih snaga Ruske Federacije.

Predsednik Putin je naređenje obrazložio činjenicom da se Turska sada smatra „ratobornom neprijateljskom pretnjom“ s obzirom na dokaze da turska vlada finansira teroriste DAIŠ-a dok isti ti teroristi šalju tankere i kamione pune nafte preko tursko-iračke granice.

Pošto ruski energetski gigant Gazprom Neft planira da počne sa eksploatacijom nafte u Iraku iduće godine, Putin smatra da je krađa od Iraka isto što i krađa od Rusije.

Putina takođe brine činjenica da Turska pokušava zataškati svoje zločine, uključujući i genocidni napad na Kurde u svojoj državi,  zbog kojeg je preko 200.000 pripadnika ove etničke grupe pobeglo iz svojih domova.

Ne treba zaboraviti kako Turska u svojoj istoriji već ima jedan sličan poduhvat, kojeg još uvek odbija prihvatiti kao takav, mada ga već pola sveta naziva ‘genocidom nad Jermenima’.

Ako jedan takav zločin prođe nekažnjeno, može vrlo lako da se i ponovi, a ovaj put bi se na udaru našli Kurdi.

Obamina administracija  u tome indirektno podržava Tursku pošto mu nije palo na pamet da kao najmoćnija država NATO pakta upozori svoju članicu da prestane sa ubijanjem i uništavanjem.

Rusija se približila Kurdima nakon sastanka ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova sa liderom prokurdske partije u Turskoj, Salahetinom Demirtasom, koji je otkrio mnoge turske „mračne“ tajne i kojeg je nakon toga premijer Turske, Ahmed Davutoglu, označio kao izdajnika.

Među najinteresantnijim informacijama koje je Demirtas otkrio Kremlju jeste dokaz o saučesništvu SAD-a i Turske pri obaranju ruskog aviona iznad Sirije 24. novembra.

Demitras turska

Portparol ruskog ministarstva odbrane, Igor Konašenkov, naveo je da to potvrđuje da je američka strana proslijedila Turskoj informacije koje je dobila od Rusije o lokaciji i misiji ruskog aviona.

Predsednik Putin je pre izdavanja svog naređenja upozorio članice Zalivskog saveza sa saradnju (Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate) da će, ukoliko budu podržavali Tursku ili DAIŠ, moći očekivati trenutnu odmazdu Rusije.

Portparol Zalivskog saveza za saradnju, katarski ministar spoljnih poslova Kaled bin Muhamed al Atijah, odmah je odgovorio rekavši da saudijska koalicija čini sve što je u njenoj moći da se izbori protiv ekstremističke ideologije i da ne deluje u sklopu američke koalicije.

U svakom slučaju, ukoliko Moskva podrži Kurde u borbi protiv Turske, a naročito ako im obezbedi oružje koje su zahtevali, turska politika će se naći u haosu.

Kako kaže ruska poslovica: „Ukoliko pozovete medveda na ples, ne odlučujete vi kada je ples gotov već medved“.

(Global CIR Team: Hurriyet/DIHA/Webtribune/Agencije)

Share this post: