EUREKA: Smanjio sam radno vreme na 5 sati i firma je počela brzo da napreduje!

Ilustracija

Na žalost, osmočasovno radno vreme nije se menjalo poslednjih 100 godina, bez obzira što informatička era predstavlja najveću promenu još od industrijske revolucije a struktura porodice se dramatično promenila od ranih godina 20. veka.

Zaposleni i dalje svakoga jutra ulaze u svoje automobile i guše se na autoputevima i tako opet uveče.

Od ponedeljaka se svi groze. Srede služe da se pregura. Petak ujutru donosi olakšanje jer dolazi vikend.

„Ideja da radnici moraju da preguraju 70 odsto svoje nedelje samo da bi u ostalih 30 odsto uživali je kolektivno ludilo“, ovo su reči vlasnika firme Tover pedl bords, Stefana Arstola, koji je pre nešto manje od godine uveo petočasovno radno vreme.

„Odlučili smo da ćemo u našoj kompaniji raditi drugačije. Vodim biznis prodaje dasaka za veslanje, tako da kraće radno vreme oslobađa popodneva naših zaposlenih za privatan život i savršen je spoj za naš plaža – životni stil“, kaže on.

Kako dodaje, odlučili su da uvedeu petočasovno radno vreme, što znači da svi rade od 8 do 13 sati.

„Ako eliminišemo jedan sat za ručak, smanjili smo radni dan svega za dva sata. Naši zaposleni nisu manje plaćeni i od njih i dalje očekujem da budu dvostruko produktivniji od prosečnog radnika. Rezultati su zapanjujući.

Prošle godine, proglašeni smo za najbrže rastuću privatnu kompaniju u San Dijegu.

Ove godine, naš devetočlani tim zaposlenih stvoriće prihod od devet miliona dolara. Kada kažem ljudim da moj tim radi samo pet sati dnevno, oni odgovore: To je lepo, ali nama se ne isplati.

Radno vreme od 9 do 5 je toliko ukorenjeno u njihovom razmišljanju da ne mogu da zamisle ništa drugo“, priča Stefan Arstola.

Istina je da možete da smanjite broj radnih sati za 30 odsto i da ostanete na istom nivou produktivnosti. Evo zbog čega:

1. Ljudi nisu mašine. Samo zato što ste osam sati za svojim stolom ne znači da ste produktivni. Čak i najbolji zaposleni verovatno postižu dva do tri sata efektivnog rada. Radni dan od pet sati omogućava da njihova energija bude na optimalnom nivou i da budu efikasni.

2. Sreća podstiče produktivnost. Studije su pokazale da su srećniji radnici produktivniji i ima logike: imati vremena za sopstvena interesovanja, negovanje veze sa bližnjima i biti aktivan daje mnogo više energije, i psihički i fizički.

3. Manje vremena daje bolji fokus i čini da bolje pravite prioritete.

Kako da uvedete petočasovno radno vreme i može li se taj sistem primeniti na sve profesije?

Na žalost, ako je vaš posao isti kao i tokom industrijske revolucije, odgovor je, verovatno, da se to radno vreme ne može primeniti na vas. Profesije koje traže 24-očasovna dežurstva kao što su policija, medicina, vatrogasci, nisu kandidati za petočasovno radno vreme. Niti su to oni poslovi koji zahtevaju rad sa velikim brojem ljudi.

Ali za većinu poznatih zanimanja jeste, a evo kako i da počnete:

1. Usvojite pravilo 80-20

Ovo pravilo znači da 80 odsto rezultata dolazi iz 20 procenata napora. Otkrijte kojih su to 20 odsto i eliminišite ostalo.

2. Primenite princip produkcije

Ljudi koji odbacuju ideju od petočasovnom random danu obično mere rad prema vremenu provedenom na njemu a ne po rezultatima. Međutim, većina radnika čije je glavno oruđe znanje nisu plaćeni na sat, već fiksnom platom.

Da bi pomogao svom timu da se prebaci na takav način razmišljanja, Arstol je odredio  da pet odsto profita ide radnicima koji pokažu najbolju produktivnost.

3. Nemojte uvek biti dostupni

Najveća bojazan u vezi sa radnim danom od pet sati dnevno mogl abi biti briga od gubitka polovine biznisa ako se skrati radno vreme.

„Ali, shvatio sam da mi nismo tradicionalni biznis jer naši kupci nabave dasku za veslanje jednom u pet godina. Nije bilo važno kada smo otvoreni, nego da održavamo kontakt sa kupcima onda kada jesmo. I tako smo napravili promenu i ništa se nije raspalo“, navodi Arstol.

(Nova Ekonomija)

Share this post: