Evropska oligarhija želi da slomi Grčku drugima za nauk

Odluka

Grci su navikli da žive u EU i sa evrom, ali traže kompromisnije uslove izlaska iz krize, ne onako oštre kakvi su bili izdiktirani Letoniji, Irskoj, Portugalu i nekim drugim zemljama.

Grčka sebe s razlogom smatra jednim od starih članova EU i smatra da su Grci već mnogo šta žrtvovali radi reformi koje je tražila Evrotrojka poverilaca (Evropska komisija, Evrogrupa i Evropska centralna banka), da su već dovoljno platili za te reforme i da se njihov životni standard više ne sme snižavati.

Da bi vodili pregovore sa Evrotrojkom tvrđe, Grci su na izborima glasali za antisistemske partije, pa je na čelo vlade došao levi lider Aleksis Cipras koji je, mada je pregovarao tvrđe, ipak bio voljan da postigne kompromis.

Cipras je bio spreman da pristane na većinu zahteva Trojke, ali ne na sve, a Trojka ne samo da ni u čemu praktično nije Grčkoj izašla u susret ni za korak, nego je još zaoštrila svoju poziciju.

Zbog čega?

Zato što Evrotrojka, koja predstavlja rukovodstvo Evrope, naprosto ne želi nikakav sporazum sa Grčkom jer teži da reši mnogo značajnije opšteevropske probleme. Najvažniji je: ne dozvoliti da na vlasti u zemljama EU budu antisistemske, leve ili desne političke snage slične onoj koja se domogla vlasti u Grčkoj.

U Španiji ove godine može doći na vlast koalicija Podemos koja je slična grčkoj koaliciji. A ako grčka vlada antisistemskih partija uspe da se izbori za povoljniji sporazum sa Evrotrojkom nego što su uspevale grčke sistemske partije (Nova demokratija i PASOK) – onda će tim putem krenuti, sasvim prirodno, i druge evropske zemlje.

Evrotrojka – demonstracijom tvrdih zahteva Grčkoj – upravo pokušava da onemogući masovni dolazak na vlast antisistemskih partija.

Evrotrojka želi da se Ciprasova vlada složi sa ekstraoštrim zahtevima da bi samu sebe diskreditovala u očima grčkih birača jer bi se ispostavilo da nije umela da realizuje obećanja data biračima, pa bi – uz njihova gnevna proklinjanja – otišla u istoriju, izgubivši svu popularnost.

Evrotrojka može dozvoliti izlazak Grčke iz evrozone, sa svim neprijatnim posledicama za obične Grke. Nju mogu zadovoljiti i ustupci grčke vlade i izlazak Atine iz evrozone. Evrotrojki je potrebno demonstraciono kažnjavanje Ciprasa i ponižavanje vansistemske vlade Grčke da druge zemlje EU ne bi krenule grčkim putem.

Evropska unija prema Grčkoj vodi istu politiku kao prema Rusiji povodom ukrajinske krize. Jer, Rusija ne želi konflikt sa EU i teži kompromisu, pa je već napravila mnogo ustupaka radi mirnog razrešenja ukrajinske krize, ali Evropska unija insistira na pokaznom ponižavanju Rusije. Na tome da ona rukskojezično sstanovništvo Donbasa ostavi pod vlašću ekstremističke kijevske vlade, isto kao što od vlade Grčke traži da za nauk drugima ponizno prihvati sve žešće zahteve iz Brisela.

Informacije koje su „curele“ iz pregovaračkih timova – svedoče da je Evrotrojka, kada je kompromis bio blizu, postavila nove i surovije uslove. Cipras je u takvoj situaciji odlučio da posegne za demokratijom – oficijelnom ideologijom EU – i da održi referendum.

Cipras se nada da Evrotrojka posle referenduma, ako ga podrži većina Grka, neće moći da se drži dosadašnjeg kursa zaoštravanja zahteva jer če morati da vodi računa o demokratski izraženoj volji Grka.

Izgleda da nas ubrzo čeka sudar Evrotrojke i Grka koji su svoj izbor napravili na demokratski način.

Ali, zašto Evrotrojka ne želi kompromis?

Zato što ona samo izražava volju oligarhijskih krugova koji danas vladaju Evropom.

Izražavajući se klasičnim terminima Karla Marksa, može se reći da je u savremenoj Evropi uspostavljena klasna diktatura finansijske oligarhije i birokratije. Zato brojni socijalni slojevi ne mogu uopšte da utiču na donošenje principijelnih odluka, a zato opada učešće građana zemalja EU na izborima.

Zato je i spoljna politika zemalja EU- na primer u Ukrajini – u suprotnosti sa njihovom oficijelnom demokratskom ideologijom.

Realna ideologija EU nije demokratija već – oligarhijska birokratska diktatura.

Upravo ta diktatura i nastoji da slomi Grčku da bi unapred onemogućila pobunu evropskog demosa koji je nezadovoljan time kuda oligarhijsko birokratsko rukovodstvo vodi Evropu.

(Fakti.org)

Share this post: