Holesterol ubija ako ga ima previše, ali i ako ga ima premalo!

Test

Holesterol nije samo opasan i neželjen sastojak krvi, već da ima i vitalnu ulogu u organizmu.

Holesterol predstavlja osnovni gradivni materijal u stvaranju žučnih kiselina, vitamina D, membrana ćelija svih hormona nadbubrežnih žlezda i glavni je transporter do ciljnih organa.

Visoke vrednosti holesterola u krvi mogu ozbiljno da naruše zdravlje ili da budu jedan od brojnih rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, prenebregava se činjenica da holesterol nije samo opasan i neželjen sastojak krvi, već da ima i vitalnu ulogu u organizmu. Koje sve zablude postoje oko vrednosti holesterola i njegovog značaja, objašnjava docent dr fiziologije Dejan Čubrilo sa Katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, istovremeno i specijalista sportske medicine.

– Holesterol je jedinjenje u organizmu koje se navodi kao osnovni rizikofaktor za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Međutim, upravo je suprotno. Holesterol predstavlja osnovni gradivni materijal u stvaranju žučnih kiselina, vitamina D, membrana ćelija i naravno, svih hormona nadbubrežnih žlezda.

Zapravo, bez holesterola ne bi bilo ni života. Njegovo funkcionisanje se odražava istovremeno na polni život, ali i na svakodnevni rad gastrointestinalnog sistema. Čak 80 odsto holesterola upotrebljava se za stvaranje žučnih kiselina, odnosno žuči. Bez te komponente nema kvalitetne razgradnje masti zbog čega se posledično javljaju gasovi, a nedovoljna je i apsorpcija hranljivih materija.

* Ako je već tako, o kakvom se lošem holesterolu onda govori?

– Loš holesterol je samo onaj koji je prošao kroz proces oksidacije, odnosno koji je narodski rečeno zarđao. Do lošeg holesterola dovodi manjak antioksidanasa u ishrani, koji su neophodni da bi se suprotstavili upravo nepovoljnim uticajima neadekvatne ishrane i okruženja. Zanimljivo je da, iako u literaturi postoji takozvani dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol, upravo dobar holesterol procentualno poseduje više holesterola u poređenju sa lošim.

Sa druge strane, LDL holesterol je glavni transporter do ciljnih organa, odnosno jetre, jajnika, testisa i nadbubrežne žlezde. Na svom putu do pomenutih organa, holesterol može biti zadržan na zidu krvnog suda, ali samo pod pretpostavkom da je zid krvnog suda upaljen, odnosno zahvaćen inflamacijom. Samo u takvim uslovima dolazi do njegove oksidacije, pri čemu „dekoncentrisani“ holesterol skreće sa pravog puta, pa umesto u navedene organe ulazi u krvni sud.

* Dešava li se još nešto neobično?

– Isti uzročni faktor, odnosno oksidacija i upala, omogućavaju da ciljni organi više ne prepoznaju LDL kao svoj i ne mogu da ga prihvate u svoju unutrašnjost. Jetra kao glavni proizvođač holesterola ovakvu situaciju tumači kao da organi nemaju dovoljno holesterola i počinje da proizvodi više nego što je potrebno, dovodeći do njegovog nepoželjnog rasta. S obzirom na to da je sve krenulo od neodgovarajuće ishrane, protiv visokog holesterola nećemo se boriti tako što ćemo ga izbaciti iz ishrane, već ćemo ishranu promeniti. Upravo pravilnom ishranom i suplementima utiče se na gašenje unutrašnje vatre organizma i otklanja postojeća oksidacija.

* Kada se dijagnostikuju visoke vrednosti holesterola preporuke lekara uglavnom su terapije medikamentima. Zbog čega?

– Svakodnevna praksa izgleda potpuno drugačije. Povećani nivo holesterola bezrazložno i prevremeno se snižava lekovima. Ono što ne valja u svemu je činjenica da ti lekovi zapravo sprečavaju sintezu, odnosno stvaranje holesterola u organizmu. Posledica ovakvih dešavanja je smanjeno stvaranje žučnih kiselina, vitamina D, polnih hormona, hormona stresa kortizola koji je čuvar imunog sistema i zapaljenskog odgovora.

Sa druge strane, životno mnogo značajniji problem predstavlja činjenica da pomenuti lekovi utiču i na smanjenje nivoa koenzima 10, bez koga nema stvaranja energije na nivou mitohondrija mišića. Kada kažem mišići mislim i na mišić srca. Zbog te činjenice, na veliku žalost, pacijent će prepoznati svoje simptome kroz gubitak energije, malaksalost, opštu iscrpljenost i početak slabljenja srčane funkcije. Zato je vrlo važno dobro proceniti opravdanost uzimanja lekova za snižavanje holesterola, a ako je to neizbežno onda treba uključiti i suplemente u obliku koenzima 10.

* U kojim situacijama je opravdano uzimati lekove?

– Jedino stanje kada je takva terapija opravdana jeste nakon infarkta srca i mozga. U ovakvim stanjima i najmanja količina holesterola je pogubna. U svakoj drugoj situaciji treba uticati prvenstveno na uzrok koji je doveo do povišenih vrednosti holesterola. Uzroci mogu biti pojačana zapaljenska reakcija na nivou celog organizma, poznata kao tiha inflamacija. Da se nešto dešava neuobičajeno osoba može da prepozna po upali zglobova, glavobolji, nespecifičnim upalama grla, nosa i ušiju, malaksalosti, gubitku energije. Ovim simptomima može da se pridruži i pojava ekcema, naprasne alergije, a kod dece naprasna pojava astme.

* Kako se ovo stanje dijagnostikuje?

– Dijagnostika tihe inflamacije pored uobičajenog praćenja C reaktivnog proteina podrazumeva i analizu nivoa insulina u krvi. Praćenjem nivoa insulina može da se utvrdi stepen zapaljenja na nivou celog organizma. Dijagnostikovanje zapaljenja je važno jer ono sprečava da se holesterol normalno koristi u svojim fiziološkim funkcijama, već ga taloži u zid krvnog suda. U takvoj situaciji imamo reaktivno povećanje holesterola u krvi. Zbog toga nastaje karakterističan paradoks, gde mršave osobe koje paze na ishranu i svakodnevno vežbaju, imaju povišene vrednosti holesterola.

Takođe, zbog nemogućnosti holesterola da obavlja prirodom zadate fiziološke funkcije dolazi do smanjenja rada štitne žlezde i insulinske rezistencije koje su sve češće prisutne. Dijagnoza je zapravo udružena i obuhvata hiperholesterolemiju, Hašimotov tiroiditis (smanjena funkcija štitne žlezde) i insulinsku rezistenciju, koja predstavlja prvu fazu dijabetesa tip 2. Iako ove dijagnoze izgledaju zastrašujuće, uspešno se otklanjaju gašenjem unutrašnjeg požara, odnosno pravilnom ishranom i suplementima.

holesterol02

* Zašto su mršave osobe više ugrožene u odnosu na gojazne?

– Osobe koje vode računa o svojoj ishrani po opšte prihvaćenom modelu, izbacuju svaku vrstu masnoća. Uglavnom doručkuju žitarice, odnosno musli. Takav koncept posebno u jutarnjim satima predstavlja pogubnu kombinaciju, jer je za normalno funkcionisanje jetre preko potrebna energija masnoća. Stoga bi trebalo u redovan jutarnji jelovnik, nakon desetosatnog večernjeg posta uvesti masnoće, jer su važne za stvaranje HDL, odnosno dobrog holesterola. Bez HDL holesterola, sveukupni holesterol ne može da se iskoristi.

Zato, osim proteina u koje spada, na primer, jaje, ali naglašavam celo bez odvajanja žumanca, potrebno je uneti i masti, kako loše tako i dobre. To znači da u doručku svoje mesto mora da nađe i maslac, pančeta, masni sirevi, pite, koštunjavo voće, masline, maslinovo ulje. Od šećera koji su takođe neizostavni, treba koristiti iz svežeg povrća kao i sokove od povrća – šargarepe, korena celera, cvekle, peršuna, kelerabe, korena komorača. Međutim, nikako ne dolaze u obzir šećeri koji brzo podižu insulin. Kada ovo kažem mislim na voće, med, poslastice, iz razloga što je insulin dovoljno visok, zbog povećanog nivoa šećera u krvi u jutarnjim satima, pa dodatno ne treba opterećivati pankreas.

ZAČINI, ENERGIJA I DEPOI MASTI

Pored dozirane ishrane, iz koje ni po koju cenu ne treba izbacivati masnoće, naročito u jutarnjima satima, obavezno treba uvrstiti i začine. Na listi začina treba da se nađe đumbir, cimet, kari, kurkuma, kajen paprika zbog kapsaicina. Obavezno žalfija u obliku čaja, a da bi se održavala crevna flora u savršenom redu, u dužem periodu treba konzumirati probiotike i neizostavno mirođiju, komorač i kim.

Osim toga, ne smemo da dozvolimo da organizam oseti glad ili žeđ. Važno je da ne jedemo često i da nakon obroka ne unosimo ništa osim vode i eventualno čajeva. Od doručka do ručka trebalo bi da prođe makar pet sati. Ovakvim ponašanjem omogućavamo da se energija za aktivnosti obezbeđuje iz naših depoa masti, što, naravno, doprinosi zdravlju celokupnog organizma.

U suprotnom organizam će zaključati svoje masne ćelije, a energija za određene funkcije snabdevaće se od tek unetih ugljenih hidrata.

(Novosti)

Share this post: