IDE SLAVA, ŠTA ĆEMO? Ljudi podižu kredit da bi spremili slavu!

Za sarmu, pečenje, kolače i torte domaćini u proseku troše oko 600 evra, dok se i za najskromniju varijantu mora izdvojiti najmanje 200 evra.

U Srbiji, koliko god da se teško živi, za slavu mora da se nađe novac. A pošto je nemaština pritisla, mnogi se zadužuju kod banaka kako bi mogli da ispoštuju tradiciju.

S jeseni otpočela je i sezona slava, a za slavsku trpezu potrebno je obezbediti oko 600 evra.

To je dovoljno da bude svega potaman. Tako za Kurir kažu građani s kojima smo razgovarali, a koji se jadaju da su morali da štede tokom cele godine kako bi im gosti na slavi bili zadovoljni.

Među njima je i Mirjana Matić (47), čija porodica slavi Svetog Stefana.

– Slava nas košta oko 500 evra, a cele godine štedimo i odvajamo novac sa strane kako bismo valjano spremili slavu.

Imamo oko 40 gostiju, a na trpezi bude svega – meze, kolači, torte, 100 sarmi, najmanje 10 kilograma pečenja, predjela, pite i svašta nešto.

Za to treba mnogo novca, ali ipak je to jednom godišnje. Slavimo godinama, i to je tradicija koju poštujemo – kaže nam Matićeva, koja je inače prodavac.

Isto toliko novca za pripremu Svetog Nikole potroši i pravnik Ljubiša Trpković (51):

– To jeste posna slava, ali potrošimo najmanje 500 evra. Nije to mala suma, pa svake godine pred slavu dignem keš kredit za slavsku trpezu i otplaćujem pola godine u ratama.

Porodica Milice Kovačević (57) za pripremu slave odvaja i do 600 evra. Milica kaže da su vremena teška, ali da se slava mora obeležiti kako treba.

– Naša kuća poštuje svaki običaj, pripremamo svašta i ugostimo 40 gostiju. Predjela, supe, kuvano meso, dve vrste sarmi i dve vrste pečenja i piće.

Štedimo cele godine.

Čekam da prođe slava, pa tek onda kupim šta mi treba od zimske garderobe – priča nam Kovačevićeva, koja je nedavno ostala bez supruga, a pomažu joj snaja i sin.

Ima i onih koji krsnu slavu upriliče dosta skromnije i koji smatraju da ne treba preterivati i trošiti veliku sumu novca.

– Moja porodica potroši na slavu oko 200 evra, pravimo skromno i imamo desetak gostiju. Dok su mi roditelji bili živi, slavilo se bogatije, ali sada je sve drugačije.

Znam da se neki ljudi odriču mnogih stvari da bi obeležili slavu, neki ne odu na odmor, a neki podižu i kredite – navodi penzioner Petar Matović (71).

Mina Branković

Dana Nikolić, penzionerka

POMAŽU MI DECA

Penzionerka Dana Nikolić (65) kaže da ima sreće jer joj deca, koja žive i rade u inostranstvu, šalju novac i pomažu:

– To mnogo olakšava, da mi oni ne šalju novac, ne znam kako bih, ovako ne moram da se odričem ni od čega. Za pripremu slave potrošim dosta novca, oko 300 evra recimo.

Sve sama pripremam, a okupim moje društvo i porodicu. Ne slavi se to kao nekad što je bilo, sada je smanjen broj gostiju. Napravim supe, glavno jelo, pečenje, i to bude to.

Miladin Vukićević

LJUDI PRETERUJU

Miladin Vukićević (57) smatra da ne treba preterivati i da on i njegova porodica poslednjih nekoliko godina prave slavu dosta skromnije:

– Naša porodica slavi Đurđevdan, a potrošimo nekih 200 evra. Neki ljudi baš preteruju kad su slave u pitanju i troše mnogo više novca nego mi, neće imati posle ni za hleba.

Mi se odričemo svega, kupujemo u prodavnicama polovne garderobe, poslednjih nekoliko godina živi se teško. Da bismo proslavili slavu, štedimo cele godine, kod nas je to skromno, do 15 gostiju.

(Mediji)

Share this post: