Islamska država uništila Bašadov ozloglašeni zatvor, „sirijski Gvantanamo“

sirija zatvor pobunjenici

Decenijama je i samo spominjanje zatvora u Tadmuru bilo dovoljno da izazove jezu i strah kod stanovnika Sirije. Pripadnici Islamske države su u svom rušilačkom pohodu u Palmiri, kao se drugačije naziva Tadmur, uspeli da sa zemljom sravne i toliko omraženi zatvor. Ovo je kod sirijskog stanovništva izazvalo pomešana osećanja: ujedno su bili srećni zbog uništavanja režimskog kazamata, ali i tužni zbog skrnavljenja drevne Palmire.

Ozloglašena kaznena ustanova, u kojoj su kao po pravilu završavali politički disidenti koji su se protivili režimu, nalazila se u samom srcu sirijske pustinje.

Uništili su sećanje na našu patnju, spalili zemlju na kojoj smo prolivali krv dok su nas zatvorski čuvari tukli i mučili. ne znam kako da se osećam – izjavio je Libijac Ali Abuden, koji je proveo četiri zastrašujuće godine u zatvoru u Tadmuru.

Ovaj zatvor predstavlja jednu od najmračnijih tajni režima, a neretko je nazivan i „sirijski Gvantanamo“, upravo zbog torture i surovog ophođenja prema zatvorenicima.

U svom razaranju svetske i kulturne baštine u drevnoj Palmiri, islamisti nisu propustili priliku da sa zemljom sravne i zatvor, u kojem su se verovatno i neki od njih u prošlosti obreli.

Islamisti su objavili fotografije na kojima se vidi kako jedan od njih nosi eksploziv u plastičnim kontejnerima, s namerom da se zatvor uništi.

Ipak, aktivista sirijske opozicije Osama al-Katib tvrdi da je uništen samo onaj deo zatvora u kojem su se nekada nalazili vojni zatvorenici, dok je sektor za političke zatvorenike ostao netaknut. Ipak, ove tvrdnje ispostavile su se kao netačne.

Tadmurski zatvor nalazi se oko 250 kilometara severoistočno od prestonice Damaska, i predstavlja nekadašnji vojni kompleks koji je pretvoren u kaznenu ustanovu u koju su zatvarani protivnici režima, simpatizeri Sadama Huseina, Jasera Arafata i članovi prognanog Muslimanskog bratstva.

Mogao je da primi 7.000 zatvorenika.

Tadmur je bio poznat po nehumanim uslovima i strahovitom mučenju zatvorenika, a osnovan je u vreme vladavine Hafeza Asada, oca sadašnjeg predsednika Bašara al Asada. Svedočenja malobrojnih koji su iz ovog zatvora izvukli živu glavu navode da je u ćelijama spavalo i po 150 zatvorenika, koji su delili jedno kupatilo.

 

Dnevne porcije hrane sadržale su dva parčeta hleba, kašiku marmelade i maslinu.

Zatvorenici su bili u potpunosti izolovani od sveta, te su neki tek krajem devedesetih godina, nakon služenja višedecenijske kazne, saznali za događaje poput pada Berlinskog zida, raspad SSSR i slično.

Najkrvaviji incident u Tadmuru dogodio se u junu 1980. godine, dan nakon što su članovi Muslimanskog bratstva organizovali pokušaj atentata na predsednika Hafeza Asada, koji je završio neuspehom. U znak odmazde, vojnici pod komandom Hafezovog brata Rifata Asada ušle su u zatvor i likvidirali više od 1.000 zatvorenika, članova Muslimanskog bratstva.

„Amnesti internešnal“ je Tadmurski zatvor svrstao na listu 10 najokrutnijih na svetu, zajedno sa Gvantanamom, sibirskim gulazima, indijskim, turskim i zatvorima u Salvadoru.

(Blic)

Share this post: