Od neformalnih grupa koje brane šume Fruške gore, preko odbrane obala reka i samih reka od investicijskog urbanizma, do onih koji svojim telima štite najugroženije od prinudnih iseljenja, građani se sve masovnije udružuju i ustaju u odbranu svojih prava.

Kao što svaka akcija ima reakciju, tako i svako podizanje glasa sa ciljem odbrane javnog interesa nailazi na sve organizovanije otpore i pritiske da se ti glasovi ućutkaju, a neki drugi interesi, privatni ili partijski, zaštite.

Nedavno sprovedeno istraživanje o pretnjama i pritiscima sa kojima se aktivisti i nezavisni novinari suočavaju daje jednu sumornu sliku sastavljenu od direktnih fizičkih pretnji i ugrožavanja lične bezbednosti, preko medijskih kampanja diskreditacije, pa sve do praćenja, prisluškivanja i pretnji gubitkom posla.

Nažalost, u ovim radnjama često učestvuju i državni organi, pre svega delovi aparata sile poput policije ili BIA.

Ovaj tekst služi kao veoma kratak vodič za građane o tome kako treba postupati prilikom susreta sa ovim organima.

Znajte svoja prava i pozivajte se na njih

Ustav, zakoni i međunarodne konvencije u Srbiji osiguravaju vam osnovna prava koja ne (smeju da) zavise od nečije dobre volje, već su garantovana.

Međutim, svedoci smo kršenja i nepoštovanja prava čak i od strane onih kojima je posao da ih štite. Bez obzira na to, ako znate šta su vaša prava i šta su ovlašćenja nadležnih organa, pozivajte se na njih jer time povećavate šansu da će ona biti poštovana.

Dobar primer za ovo jeste legitimisanje gde se, kada uniformisana policija podvikne „vadi lične karte!“ građani najčešće odmah, bez pitanja, hvataju za novčanik i pokazuju dokumenta.

Zakon o policiji (član 75) propisuje 11 osnova za proveru i utvrđivanje identiteta i navodi da je dužnost policijskog službenika da vas o konkretnom razlogu u konkretnoj situaciji informiše.

Naravno, postoje i izuzeci, tj. ova obaveza prestaje da važi ako se prikupljaju obaveštenja o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.

Ali, čak i ako ne dobijete odgovor, znajte da imate pravo da pitate zašto vas legitimišu i uvek pitajte.

Ako vam priđe osoba u civilu i traži legitimaciju ili izda usmeno naređenje, što se takođe dešava, pitajte ko je ta osoba i tražite da vam pokaže legitimaciju.

To može biti policijski službenik u civilu, ali može biti i neko ko nema ta ovlašćenja, već pokušava da vas zastraši.

Zakon o policiji (član 66) obavezuje policajca koji nije u uniformi da vam pre primene policijskih ovlašćenja pokaže službenu značku i legitimaciju. Izuzetno, u određenim situacijama, minimum je da vam usmeno kaže da je pripadnik policije, ali svakako mora da se predstavi.

Dalje, ako smatrate da je policijski službenik prekoračio svoja ovlašćenja, upozorite na to i recite da ćete podneti pritužbu.

Dakle ne žalbu, ne tužbu, niti prijavu, već precizno navedite da ćete podneti pritužbu na njihov rad i to direktno Sektoru unutrašnje kontrole.

Nemojte pružati otpor i nemojte odbijati da izvršite naređenje, ali ako smatrate da je postupanje bez zakonskog osnova, recite to jasno.

Ovo signalizira da ste upoznati sa svojim pravima, da hoćete da ih zaštitite, i povećava šansu da će i druga strana morati da ih poštuje.

Postoje mnogi korisni izvori gde možete da se informišete o svojim pravima, od čitanja zakonskih rešenja do praktičnih vodiča.

Kako izgleda susret u kome građanin zna svoja prava i to jasno komunicira, možete videti u zanimljivom snimku napravljenom ispred zgrade MUP-a, prilikom verbalnog sukoba sa privatnim obezbeđenjem.

Uvek se ponašajte kao da živite u pravnoj državi

Nažalost, Srbija je daleko od ideala pravne države u kojoj su svi jednaki pred zakonom i u kojoj je zakon jednak za sve.

Međutim, iz ugla zaštite vaših prava koja jesu garantovana, ali koje nema ko da vam garantuje, važno je ponašati se kao da živite u pravnoj državi u kojoj postoji vladavina prava.

Šta to tačno znači?

To znači da iako ste policiji prijavili prethodnih 12 pretnji koje su vam stigle na društvenim mrežama, i ništa tim povodom nije urađeno, prijavite ih i trinaesti put.

Ako imate pravo na žalbu u situaciji u kojoj smatrate da vam je pravo ugroženo, uvek se žalite, čak iako ste sigurni da to neće imati nikakvog efekta.

U vezi sa iznad pomenutim pritužbama na postupanje policije, koje osim SUK-u možete podneti i u lokalnoj policijskoj stanici, uvek je podnesite ukoliko smatrate da je policijski službenik povredio vaša prava.

Za ovako podnetu pritužbu trebalo bi da vas pozove šef policajca protiv koga je podnosite, da u postupku znanom kao usaglašavanje stavova utvrdite da li je došlo do propusta u radu, a sam razgovor često liči na ubeđivanje da povrede vaših prava zapravo nije bilo.

Ako se ne usaglasite, pritužba ide na Komisiju za rešavanje pritužbi. Ranija istraživanja pokazuju da se čak 9 od 10 pritužbi građana završi zaključkom da nije bilo povrede prava.

Uprkos tome, nastavite da podnosite pritužbe jer, čak iako završi među onih 90% neuspešnih, makar dobijamo statistiku koja ukazuje na to gde postoje problemi koje treba da rešavamo.

Pozovite svog advokata

Znate li koliko sati smete da budete zadržani u policijskoj stanici nakon privođenja?

Šta se dešava ako ste pozvani u policijsku stanicu u svojstvu građanina da pružite neke informacije, a na osnovu onoga što ste rekli odjednom postajete osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela?

Da li prostorija u kojoj ste pritvoreni ispunjava minimalne standarde?

Verovatno ne znate odgovore na ova pitanja.

Policija i inspektori poznaju pravila i imaju iskustvo u njihovoj primeni, a osim u malo verovatnom slučaju da ste advokat krivičar, sva je verovatnoća da se vaše znanje na ovu temu svodi na ono što ste videli u krimi serijama na televiziji.

Pravila u vezi sa postupanjem organa za sprovođenja zakona su zapravo lavirint propisa i garancija koji, sa jedne strane, treba da omoguće njihovo efikasno postupanje, a da, sa druge, osiguraju zaštitu prava građana u tom postupku.

Ovo znači da postoji mogućnost da vaše nepoznavanje procedura bude iskorišćeno protiv vas.

Baš iz ovog razloga, pravo na branioca vam je garantovano domaćim propisima. Branioca možete angažovati samostalno, a u određenim slučajevima se dodeljuje i po službenoj dužnosti.

Sud će dodeliti branioca po službenoj dužnosti ukoliko ne možete sami da ga priuštite, a postupak se vodi za delo za koje je propisana kazna zatvora od preko tri godine, ili u slučaju da vam je u svojstvu okrivljenog određen pritvor.

Međutim, iskustva građana govore o tome da i u ostalim situacijama, kad god se prilikom kontakta sa policijom pojavite sa advokatom, bićete tretirani bolje nego da se pojavite sami jer samo prisustvo nekoga ko poznaje pravila igre osigurava da i drugi igrači igraju fer.

Stoga, ma koliko mislili da znate šta su vaša prava, veoma je važno da imate dobrog advokata koji može da spreči da sami sebi, nepoznavanjem pravila igre, nehotice nanesete štetu.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

(Danas/Bojan Elek)