LAZANSKI: SRBIJA BEZ IKAKVE SUMNJE I DALJE IMA NAJJAČU VOJSKU U REGIONU!

vojska-srbija-specijalci

Dominira na kopnu i vazduhu, sa 272 tenka, više od 360 borbenih vozila i 80 aviona. Iza nje su vojska Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Srbija, gledano u brojkama, i dalje ima najjaču vojsku u regionu sa 33.000 vojnika.

Komunikacija na liniji Sarajevo—Banjaluka posle održanog referenduma o Danu Republike Srpske, po oceni pojedinih analitičara, liči na predratnu psihozu.

Posle pretnje ratnog komandanta armije BiH Sefera Halilovića o nestajanju RS ako bude referenduma, uz tvrdnju da ima dovoljno ljudi u BiH spremnih da ratuju, usledile su nove.

Pretilo se hapšenjem predsedniku RS, likvidacijom, prolivanjem krvi ulicama.

A taman su se posle izbora u Hrvatskoj primirili tamošnji jastrebovi. Oni su tokom predizborne kampanje, više nego obično, oživeli retoriku i ikonografiju ustaške Nezavisne države Hrvatske. Toliko da je vlast u Beogradu tražila da reaguje i EU.

Da li sada Halilović, Izetbegović i ostali prete iz prazne puške i kakva je bezbednosna situacija na Balkanu na kome su, prema više puta ponovljenoj oceni zvaničnog Beograda, ugroženi mir i bezbednost.

Komentator lista „Politika“ Miroslav Lazanski ne veruje da može da dođe do bilo kakve incidentne situacije uz upotrebu oružja. Armija BiH je, kako objašnjava, sastavljena od sve tri nacije i broji oko 10.500 vojnika koji su pod višenacionalnom komandom.

„Maltene mala JNA. Ne možete nijedan pokret veće jedinice od čete napraviti a da za to svi ne znaju. Ministarstvo odbrane i Generalštab, sve je višenacionalno“, navodi on.

Nema šanse da se bilo šta napravi protiv RS a da se to ne zna unapred, ističe Lazanski, dodajući i da je naoružanje u skladištima takođe pod trostrukom nacionalnom komandom i mešovitim stražama.

Neku vrstu incidenata u BiH mogu da naprave, mišljenja je on, samo mudžahedini po mahalama, selima i planinama, ali i napominje da ni oni baš nemaju neki interes za to. Onda bi se, kaže, našli u žiži javnosti i rizikovali bi da budu izbačeni iz BiH, što im nije u interesu.

Lazanski uz to dodaje da RS ima kapacitete, pre svega puno mladih ljudi koji su nacionalno svesni. I ima puno oružja, ne samo kod policije nego i privatno po kućama, koje niko nije mogao da uzme.

„Bilo kakva vrsta vojne akcije protiv RS naišla bi na oružani otpor“, tvrdi Lazanski. On napominje da su ratovi vođeni devedesetih godina prošlog veka bili jednog tipa, dok se danas vodi sasvim drugi tip rata.

Podseća kako je prošao pokušaj vojnog puča u Turskoj kada je bilo dovoljno da se posredstvom društvenih mreža podignu ljudi i izađu na ulice.

„Ne verujem u bilo kakvu vrstu incidenata u Bosni, retorika jeste podignuta zato što su Srbi ipak održali referendum. Osim toga, i armija BiH je osiromašena, nemaju oni potencijala za bilo koju vrstu ofanzivne akcije“, izričit je Lazanski.

Bojazan koju je donela retorika na najtrusnijem području Balkana, koje čini trougao Srbija, BiH, Hrvatska, samo dve decenije po završetku krvavog rata u kome se raspala bivša zajednička država, izazvala je i modernizacija vojski.

Neki su to već okarakterisali kao balkansku trku u naoružanju.

Nedavno je u Hrvatsku stiglo 16 helikoptera Kajova voriors, poklon SAD, a Srbija je sa posebnim uznemiravanjem primila vest o hrvatskoj nabavci višecevnih lansera i balističkih raketa dometa 300 kilometara.

I Beograd je najavio modernizaciju i opremanje vojske, pre svega kupovinu aviona. Za ruske rakete S-300 o kojima se razmišljalo, sada kako kažu, nema para. Po oceni Lazanskog, Srbija i dalje ima najjaču vojsku u regionu.

Prema podacima, dominira sa 330.000 vojnika, sa više od 270 tenkova, preko 360 borbenih vozila, kao i na nebu. U hangarima ima 80 vojnih aviona u odnosu na 14 hrvatskih. Srbija zaostaje u tehnici, kao i u vojnom budžetu.

Lazanski smatra da je hrvatsko zveckanje oružjem bila retorika u predizborne svrhe. „Hrvati imaju relativno mali broj vojnika, 16.500 ljudi. Prema njihovim podacima, imaju 75 tenkova, skromni su i sa oklopnim vozilima — imaju 118 ’patrija‘.

Kažu da imaju devet borbeno sposobnih aviona, moji izvori kažu da imaju tri koji lete. Sad su dobili helikoptere od Amerikanaca“.

Sve drugo je, smatra on, skromno, pa ne vidi mogućnost sukoba, pogotovo ne da Hrvatska, kao garant Dejtonskog sporazuma, u ovoj situaciji uđe na prostor Republike Srpske.

„Ne verujem u sukobe, tenzije su malo podgrejane, potpuno bespotrebno. Bakir Izetbegović je to digao na pijedestal neke crvene linije i sada je njegovima u Sarajevu teško da reteriraju, a i međunarodnoj zajednici koja sve vreme izigrava pokrovitelja BiH.

Nije ovo ni 1995. ni 1999. godina“, dodaje komentator „Politike“.

Smatra da se, s obzirom na dešavanja u svetu i na konstelaciju međunarodnih snaga, ne očekuje ni da reaguje NATO.

Lazanski smatra da ne treba podizati prašinu ni oko predstojeće zajedničke vojne vežbe Eufora i Oružanih snaga BiH „Brzi odgovor 2016“, na Manjači u blizini Banjaluke, koja je, kaže, skromnih dometa.

Na pitanje šta Srbija može da uradi u slučaju ugrožavanja bezbednosti RS, Lazanski je podsetio da su i premijer Srbije i šef diplomatije rekli da Srbija neće dozvoliti uništenje i nestanak Republike Srpske.

„To je dovoljno jasno. Pa neka misle. Znači, ako bi neko vojno krenuo na Republiku Srpsku, da vojno pokuša da je uguši, verovatno bi i Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, vojno morala da interveniše. Koje bi opravdanje bilo da ostane pasivna?

Samo diplomatska osuda u tom slučaju ne znači ništa“, naglasio je komentator „Politike“. Nijedna vlast u Beogradu ne bi mogla da preživi pad RS, izričit je Lazanski, koji ponavlja da ne veruje u mogućnost posezanja za oružjem na Balkanu.

Vojske Srbije, Hrvatske i BiH, koja ima 19 aviona i 188 tenkova, najjače su na prostoru bivše Jugoslavije.

Slovenija, koja je kao i Hrvatska članica NATO-a, smatra se zemljom s malim vojnim kapacitetom, brojeći nešto više od 7.000 pripadnika vojske, 24 aviona i 54 tenka. Makedonija ima 8.000 vojnika, 31 tenk i nijedan vojni avion.

Crna Gora se nalazi na dnu spiska bivših republika koje imaju mali kapacitet vojske, koja broji samo 2.100 pripadnika regularne vojske, četiri vojna aviona i nema nijedan tenk.

Ne treba zaboraviti i na Bezbednosne snage Kosova (BSK), formirane januara 2009, navodno zbog reagovanje pri elementarnim nepogodama, koje se od marta 2014. odlukom kosovske vlade rapidno transformišu u vojsku Kosova.

Planirano je da do 2019. ona bude u potpunosti organizovana i opremljena po NATO standardima. Zvanično, BSK trenutno ima 2.500 aktivnih pripadnika i 800 rezervista, sa uniformisanom strukturom i lakim naoružanjem.

Od Turske su na poklon dobili oklopna terenska vozila tipa „otokar kobra“. Suština je da su sve vojske siromašne i većinom, kako kaže Lazanski, i dalje zasnovane na onom što je ostalo iz vremena bivše Jugoslavije.

(Agencije)

Share this post: