MARKO VIDOJKOVIĆ U INTERVJU izvređao Vučića, Jelenu Milić i otkrio kako ga je Milomir Marić cenzurisao!

Marko Vidojković pisac i novinar

Marko Vidojković pisac i novinar

Marko Vidojković, pisac i novinar, pristao je da za Kosmopol progovori o ukidanju emisije „390 stepeni“, kao i o političkim dešavanjima u zemlji.

Bili ste autor emisije 390 stepeni koja je za veoma kratko vreme postala jako popularna, šta je bio razlog prekida saradnje?

-Razlog mi nije saopšten. Gledajući strogo poslovno, ugovor mi je istekao, a oni ga nisu produžili. Poštujem tu odluku, već dugo sam novinarski profesionalac da bih se durio ako neko neće sa mnom više da sarađuje.

Zato i postoje ugovori na ograničen vremenski period, da mogu da se ne produže, baz obrazloženja.

Da li mislite da je razlog ukidanja Vaše emisije povezan sa politikom, jer su uglavnom vaši gosti bili ljudi koji su već dugo zabranjeni u svim medijima?

-Ono u šta sam gotovo uveren jeste to da je suspenzija emisije tokom aprila i maja bila rezultat političkih pritisaka.

Takvu informaciju dobio sam početkom avgusta od jednog ovdašnjeg “bezbednosnog” izvora, a pre nekoliko dana, kada sam to svoje saznanje izneo u javnost, stigla je potvrda od drugog izvora, tesno povezanog sa političkim vrhom u Beogradu.

Imajući to u vidu, ima prostora za nagađanja o tome da je ukidanje moje emisije politički motivisano.

Sramota je da je jedna satirična emisija dovela do toga da neko radi na njenoj suspenziji, sasvim je debilno da je pojedincima u dvadeset prvom veku “zabranjeno” da se pojavljuju u medijima, iz straha da će reći šta? Šta mi to možemo da kažemo što već svi ne znaju?

Kako je moguće da onaj ko nas sklanja nije svestan da ćemo mu se vratiti kao bumerang, preko interneta?

Nije problem u onome što svi znamo, već u većini koja zabija glavu u pesak pred činjeničnim stanjem. Jedini pravi rezultat ukidanja moje emisije je to što sam se iznova našao u situaciji da mi je prodaja knjiga ostala jedini izvor prihoda.

Ali, tako je već četiri godine, a ja nisam vaspitan da zbog toga kukam, već da mi to predstavlja izazov.

Kako sam emisijom “390 stepeni” uspeo da odgovorim na taj izazov, tako ću uskoro pronaći neko novo rešenje.

Mnogi su Vam u komentarima na tekstove vezane za ukidanje 390 stepeni predlagali da pokrenete JuTjub kanal, da li ste razmišljali o tome?

-U situaciji kada moram, osim o borbi za ideale, da razmišljam i o tome kako ću da sastavim kraj sa krajem, nemam luksuz da u ovom trenutku snimam emisiju za JuTjub.

Moram prvo da ispunim svoje obaveze prema izdavaču i da završim novi roman, pa tek onda da se vratim u “rov”.

JuTjub emisija znači mnogo trošenja u zamenu za gotovo nikakav finansijski dobitak, što na koncu znači propast emisije. Mit je da na tjubu možeš da se urnišeš od love, naročito ako imaš “političku” emisiju.

Ma koliko bila gledana, ona neće privući sponzore. Niko neće da sponzoriše pljuvanje po onima koji mogu da im rade o glavi.

U mom slučaju, potencijalni sponzori nisu voljni da pomognu ni snimanje emisije o baštovanstvu.

Baviti se novinarstvom, a da se to precipira od strane svih redom (kolega, gledalaca, vlasti, opozicije) kao obračun usamljenog frika sa celokupnim sistemom, jeste tipična srpska situacija, klasičan mamac za soma, na koji se neću upecati.

Ja nikog na javnoj sceni ne mrzim, već samo propagiram da je novinarstvo sa stavom nešto što je civilizacijsko dostignuće, tako neophodno ovoj zemlji u ovom trenutku.

Iako je prošlo više od deset dana i dalje je se priča o epizodi „Ćirilice“ u kojoj ste i Vi bili jedan od gostuju, kakvo je Vaše mišljenje o Jeleni Milić i Vedrani Rudan?

-Sa radom Jelene Milić nisam bio posebno upoznat, nekako se kasno pojavila na toj strani koja se otvoreno zalaže za najtešnju moguću saradnju sa NATO, pa se samim tim, čini mi se, previše trudi da dostigne one koji su taj posao obavljali mnogo duže i na mnogo profesionalniji način.

Njen nedostatak kulture dijaloga, nemogućnost da sasluša tuđe mišljenje, sve vreme vređajući sagovornike, pa čak i mene, a mislio sam da sam joj, makar donekle simpatičan, jeste ono što me je na kratko iznenadilo.

Ipak, posle toliko snimljenih emisija u proteklih petnaest godina, brzo sam sebi odredio ulogu u tom Marićevom igrokazu i držao sam se te uloge do kraja.

Mnogi su bili u fazonu “samo sam čekao kad ćeš da joj jebeš sve po spisku”, međutim, em nisam vaspitan da se tako odnosim prema ženama, štaviše, mislim da sam i prema njoj bio neprijatan preko džentlmenske mere, em je ona svojim nastupom izbombardovala upravo samu sebe.

S druge strane, Vedranu Rudan volim kako profesionalno, tako i privatno, ona se punim kapacitetom upustila u borbu s Milićevom i bilo je pravo uživanje gledati je u “akciji”. Ponovo je pokazala da se najveća muda na Balkanu kriju upravo ispod njene suknje.

Kakav je Vaš utisak bio o emisiji kada ste je pogledali kod kuće?

-Marić me je pre snimanja zamolio da ne lešim Vučića, a ja sam mu rekao da sa takvom molbom može da računa na suprotan efekat.

Pošto se snimanje opasno približilo ulasku u četvrti sat, skapirao sam da Marić navlači vreme kako bi u montaži mogli da se opuste i da iseku sve što im se ne dopada, to jest, što se Vučiću ne bi dopalo.

Tada sam digao ruke od učestvovanja u emisiji, izvadio mobilni iz džepa i u potpunosti se isključio, ne bih li spasio ostale goste, uključujući i Jelenu Milić, dalje agonije.

Kada sam, gledajući snimak, već u prvom segmentu u kome sam došao do reči skapirao koliko toga su mi isekli u montaži, digao sam ruke od daljeg gledanja, ionako ne volim sebe da gledam na televiziji, više volim Simpsonove ili kulinarske emisije.

Kako u razgovoru sa Markom Vidojkovićem ne pričati o politici, kakva je politička situacija u Srbiji?

-U skladu sa političkom situacijom u regionu, pa i na kontinentu, pa čak i šire – čemerna.

Oseća se da dolazi do neke vrste velikog pregrupisavanja u svetskoj politici, a to pregrupisavanje poslednjih nekoliko godina prati orkestar avionskih bombi, mina, automatskih pušaka i ostalih užasnih instrumenata za uništavanje.

Uz tu “muziku” “plešu” milioni izbeglica, koji nadiru u Evropu, evropski temelji se tresu, Rusija je sve dominantnija, SAD su, po običaju, sve agresivnije, a jadna mala Srbija može samo da se pravi kako igra nekakvu ulogu u tom sveopštem pičvajzu.

Ono što je evidentno, jeste da srpske vlasti neprekidnim aranžmanima sa svim mogućim svetskim zelenašima, MMF, Svetskom bankom, Kinom, Rusijom, s kim sve ne, ulazi u nove zajmove, a novcem od tog zaduživanja finansiraju se plate članova vladajuće stranke na svim nivoima.

Sve ostalo ubrzano propada.

Postali smo, dakle, punopravni učesnici ruganja tržišnoj ekonomiji, koje vlada na čitavoj planeti, bez imalo volje da se makar malo potrudimo da unapredimo svoj život.

Zbog toga, evropski i američki politički lideri, koji su glavni promoteri tog poduhvata, za srpsku vlast jedva da imaju poneku kritiku.

Kakav je tvoj stav o Aleksandru Vučiću i o njegovoj politici?

-Beskičmenjačka, poslušnička politika, bez ikakvih ideala i cilja. Dodvoravanje svima koji su jači od njega i iživljavanje nad svima koji su od njega slabiji.

Šta Vam najviše smeta u njegovom radu?

-Nekultura, sadizam, neprekidno laganje, iskompleksiranost i isfrustriranost koju ispoljava permanentnim sukobom s neistomišljenicima i postavljanje katastrofalnih kadrova iz njegovog neposrednog okruženja na najodgovornija mesta u zemlji, što dovodi do svakodnevnog kršenja zakona i cvetanja korupcije i kriminala na svim nivoima.

Jedan politički diletant, klasična marioneta, kakvih se narodi obično stide kada pogledaju u svoju istoriju.

Kakve projekte u budućnosti možemo očekivati od Marka Vidojkovića?

-U narednim mesecima sve kapacitete ću uložiti u završavanje novog romana, a za tim ću verovatno ubrzo započeti rad ne samo na sledećem romanu, već i na nekim dramskim tekstovima i scenarijima, o kojima dugo maštam. Što se novinarstva tiče, videćemo.

(Kosmopol.rs)

Share this post: