Narod papreno plaća zidanje cena goriva u Srbiji i državna zahvatanja!

Potrošnja

Nerazvijeno tržište i veliki nameti razlozi za skupe derivate u našoj zemlji. U Makedoniji i BiH skuplja sirovina, aračun manji jer su manja državna zahvatanja.

Naša zemlja čak 85 odsto svih utrošenih naftnih derivata dobija iz uvoza, zbog čega je ekstremno energetski zavisna, podaci su Udruženja naftnih kompanija Srbije, pišu Večernje novosti.

Ipak, ovo nije dovoljan razlog zbog koga su cene goriva i do 30 odsto skuplje nego u susednim državama poput Makedonije i BiH. Pored velike zavisnosti od uvoza, nedovoljna razvijenost tržišta i veliki udeo zahvatanja države, doprinose – zidanju cena na pumpama.

Cene benzina bez državnih taksi u Bosni i Hercegovini i Bosni dosta su više nego u Srbiji. Tako benzin u BiH košta oko 470 evra za 1.000 litara, a za toliku količinu u Makedoniji valja odvojiti i do 490 evra.

Ta cena je u Srbiji oko 420 evra. Ali, kada se na to dodaju i državna zahvatanja, Srbija „beži“ daleko više od obe države.

Cena za 1.000 litara u BiH je 910 evra, u Makedoniji oko 1.000, a kod nas – 1.055 evra.

“U BiH, kompanijske cene benzina i TNG su čak nešto veće nego u Srbiji, a dizela gotovo iste ili tek neznatno manje”, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

“Međutim, kada se dodaju naša znatno veća državna zahvatanja maloprodajne cene u Srbiji su daleko više”, dodaje on.

Razlika u dizelu još je mnogo veća. U Srbiji su cene dizela bez državnih taksi nešto veće nego kod suseda, ali minimalno. Kada se država „ugradi“, razlika je više od 300 evra za 1.000 litara!

Sve promene na međunarodnom tržištu odražavaju se i na domaće tržište, zato što je Srbija „debelo“ zavisna.

“Cena sirove nafte BRENT padala i to su sa malim kašnjenem pratile cene u maloprodaji u Srbiji”, navode iz UNKS. “Posle 20. januara su cene BRENT nafte počele da rastu, ali su u Srbiji maloprodajne cene još oko mesec dana bile niže. Onda je usledio konstantan rast”, dodaju.

(Večernje Novosti)

Share this post: