Bakar je prvi metal koji su ljudi počeli da koriste još u neolitu, a postoje pouzdani izvori i materijalni dokazi da je u Srbiji, tačnije, u Pločniku kod Prokuplja zapravo začeta metalurgija pre 7.000 godina.
Fascinantno, ali istorija nam je još jednom jača strana.
Arheolog i direktorka Muzeja Toplice u Prokuplju Julka Kuzmanović Cvetković za “24 sata” je potvrdila da se radi o velikom otkriću, a onda i podelila priču o pronađenim predmetima koji su Pločnik, kao deo Vinčanske kulture, svrstali među nalazišta od svetskog značaja.
„Nalazište je otkriveno 1927.godine prilikom trasiranja pruge Niš – Kuršumlija. Tad su, uz veliku količinu sudova od pečene zemlje, statueta, alatki od kamena, nađeni prvi bakarni predmeti.
Tada je smatrano da su bakarni predmeti (sekire, dleta) nastali znatno kasnije i da su ukopani u sloj neolita, a da zapravo pripadaju znatno mlađem kulturnom sloju eneolitu“, rekla je direktorka Muzeja Toplica u Prokuplja za „24 sata“.
Ona je zatim naglasila da je u drugoj kampanji bilo jasno da se ipak radi o neolitu, a već u trećoj, kada je i sama učestvovala, ustanovljeno je posle analiza rađenih u Nemačkoj i Britaniji da je njihovo postojanje znantno duže.
„Naša iskopavanja su pokazala da je u Pločniku korišćen bakar tokom neolita. Analize kojima su dobijeni datumi iz šestog milenijuma stare ere rađene su u Nemačkoj i Britaniji, datumi su dobijeni više puta i starost Pločnika je utvrđena – 5.500 – 4.600 godina p.n.e.“, navela je Kuzmanović Cvetković.
Postavlja se pitanje, od kakvog značaja je ovaj pronalazak za Srbiju.
„Vinčanska kultura je obuhvatala centralni Balkan, današnju Srbiju, istočnu Bosnu, severnu Makedoniju, zapadnu Bugarsku, jugozapad Rumunije i jug Mađarske.
To je civilizacija koju tek otkrivamo. Srbija ima veliki broj nalazišta iz ovoga vremena i to je deo svetske baštine. Značaj je naučni, obrazovni, turistički, u svakom slučaju, veliki. Bili smo centar Evrope…“, istakla Kuzmanović Cvetković.
Ovo otkriće menja shvatanje o početku ljudskog rudarstva i metalurgije.
„Definitivno. Vreme je da shvatimo da su ljudi u praistoriji imali dovoljno svega, da su živeli u skladu s prirodom, u malim kućama od pruća.
Ljudi u neolitu su imali malo, gledano sa današnjeg aspekta, ali, istoriju ne možemo da objašnjavamo iz ovog vremena, moramo da bar probamo da zavirimo u prošlost na pravi način“, zaključila je Kuzmanović Cvetković.
Mistični Vinčani
Ne zna se još uvek ko je izradio oruđe i figure. „Na veliku žalost, još uvek ne znamo pouzdano ko su bili Vinčani, kako su izgledali…
U Pločniku još nismo pronašli nekropolu, ostaje samo da nagađamo da su njihovi likovi predstavljeni na figurinama od pečene zemlje, koje nalazimo na terenu“, naglasila je Kuzmanović Cvetković.
(M. Bećagović / 24sata.rs)
