NEMAČKI ŠPIGL: Šešelj i Karamarko su „politički blizanci”!?

Lider radikala

foto: Fejsbuk SRS

U analizi desnice u Evropi nemački „Špigl” svrstao SRS i HDZ u isti koš.

Krajnje desno konzervativna, klerikalna, ali ne i eksplicitno evroskeptična” i „ekstremno nacionalistička, evroskeptična, koja teži velikosrpskoj imperiji”, epiteti su kojima je nemački „Špigl” pokušao da svojim čitaocima opiše Hrvatsku demokratsku zajednicu, odnosno Srpsku radikalnu stranku, svrstavajući ih u isti koš izrazito desničarskih evropskih partija.

U svojoj analizi desnice u evropskim državama, kao stranke ovakve orijentacije u Srbiji list navodi i koaliciju Dveri-DSS, koja je „pravoslavno nacionalistička”, dok su SNS i Aleksandar Vučić preuzeli „umereni nacionalizam”.

U Hrvatskoj, pak, kako se kaže, „važnu ideološku ulogu igra preobražavanje fašističke ustaške prošlosti”, a od kada je šef HDZ-a Tomislav Karamarko preuzeo vođenje stranke u 2011. „napravljen je oštar zaokret udesno”.

Ovakvo stavljanje u isti koš sigurno nije po volji ni HDZ-u ni SRS-u, ali se postavlja pitanje koliko je „Špigl” zaista u pravu. Mogu li se naći neke dodirne tačke između HDZ-a i SRS-a?

Zbog čega se u Nemačkoj stranka koja je nekada, s Ivom Sanaderom na čelu, vodila svoju zemlju ka EU, danas poredi sa SRS-om?

„Takvo poređenje je izvan konteksta”, kategoričan je Denis Kuljiš, analitičar iz Zagreba. On ne spori da u HDZ-u postoje desničarske tendencije i ljudi koji su desničari, ali, kako kaže, ne izgleda uverljivo ocena da je cela stranka ekstremistička.

„Tako bi isto neko mogao da kaže da je Srpska napredna stranka četnička, jer se Tomislav Nikolić nekada slikao sa šubarom. To je jednom bilo, ali svakako nećemo reći da cela partija koju je osnovao vodi tu politiku.

Nezahvalno je sve tumačiti po principu ko je kakvu kapu ikad stavio”, ističe za „Politiku” Kuljiš.

Njegov kolega iz Beograda Branko Radun uveren je da sličnosti ipak ima, a da je problem za HDZ što postoji veliki broj pojedinaca koji se okrenuo udesno, ali isto tako veliki broj onih koji nisu formalno članovi i funkcioneri te stranke.

„To je dovelo do otvorene i zvanične podrške nečemu kao što je Tompsonov koncert. Nezamislivo je da bi neko u Srbiji ko bi bio njegov pandan dobio podršku države za nastup i da to još prenosi RTS.

A tu su i posete Blajburgu, kampanja protiv ćirilice… Upitno je da li su to ispadi, ili nešto što ima široku potporu.

Ono što je zanimljivo u odnosu SRS-a i HDZ-a jeste da jedni drugima zbog međusobnog sukoba na neki čudan način pomažu. Šešelju je, na primer, na izborima pomogla odluka HDZ-a da mu se zabrani ulazak u Hrvatsku.

S druge strane, Šešelj je pomogao kandidatkinji te stranke da pobedi na predsedničkim izborima denuncirajući Ivu Josipovića”, navodi Radun za naš list.

Na podsećanje da je u vreme Ive Sanadera HDZ percipiran kao mnogo manje desničarska stranka, Denis Kuljiš odgovara da su tada ekonomske prilike bile mnogo drugačije.

„Sanader je proizvod razdoblja jeftinog novca, kad se u Evropi činilo da se sve može. Činjenica je da niko ne bi mogao da mu pripiše nešto što ima veze s tim nacionalnim temama, jer njega to nije zanimalo.

Njega je zanimao novac. On je prevashodno liberal koji je svojevremeno u Ministarstvu spoljnih poslova zaposlio još jednog liberala – Zorana Milanovića.

A i u zemlji su svi razmišljali kako da kupe stan ili pokrenu biznis. Sada kada je opšta stagnacija, potrebno je nešto za mobilisanje društva”, navodi Kuljiš.

tomislav karamarko hdz hrvatska

On je ubeđen i da je upravo SDP u Hrvatskoj taj koji je, „kad nije uspeo da ostvari nikakve rezultate iz svog evropskog programa, počeo da širi levi narativ”.

„Tada se desila opšta mobilizacija desničara i počela je idejna borba, u kojoj je na jednoj strani Blajburg, a na drugoj Jasenovac. Pojavila se neka vrsta antikomunističkog revanšizma, u dvoboju dva ideološka narativa.

Izvorno, HDZ ima jednu desnu ideologiju, ali je ona manje ili više narodnjačkog tipa. To je stranački ’mejnstrim’ i po tome ona nije ekstremnija od neke slične stranke u Austriji, a možda čak i manje radikalna nego u Mađarskoj”, ocenjuje Kuljiš.

Branko Radun je saglasan da za vreme Sanadera nije bilo toliko desničarskih istupa, ali je po njegovim rečima ključan različit ugao gledanja na Zagreb pre i posle ulaska u EU.

„Sada kada je Hrvatska članica, ono što Brisel toleriše zvaničnom Zagrebu, u Srbiji može da postoji samo u opoziciji.

Čak se pojavljuje izvesna nota neoustaštva, što je opasnije od desnice u Mađarskoj, Poljskoj ili Austriji, gde nema u toj meri oživljavanja kvislinške prošlosti.

To se možda dešava samo u Ukrajini. S druge strane, deluje da je Šešelj danas više orijentisan na napade na svoje političke protivnike u Srbiji, poput Tomislava Nikolića.

Kad priča o Drugom svetskom ratu, on se poziva na četnički pokret, koji su kao antifašistički priznavali i svi tadašnji protivnici Nemačke, od Amerikanaca do Rusa”, objašnjava Radun.

(Nikola Belić/Politika)

Share this post: