NESVAKIDAŠNJE: Lik Miloša Obilića pojavio se na kori drveta u porti manastira koji je on sagradio! (FOTO/VIDEO)

manastir_svetog_romana zaduzbina milos obilic

Na kori drveta u porti manastira Sv. Romana pojavile su se šare koje podsećaju na lik čoveka za koga meštani i vernici veruju da je lik Miloša Obilića, koji je po legendi i sazidao manastir i čija majka je u njemu sahranjena.

Manastir Sv. Romana se nalazi između sela Mrmoš i Laćisled na 20 kolometara od Kruševca.

Manastir je obnovljen 90-ih godina a u njemu se sada nalazi samo jedna monahinja, mati Evgenija. Manastir Sv. Romana 29. avgusta proslavlja svoju slavu.

Na dvadesetom kilometru na putu Kruševac-Aleksandrovac nalaze se sela Mrmoš i Laćisled u kojima je prema narodnom predanju rođen i gde su se nalazila utvrđenja slavnog srpskog viteza, junaka Kosovskog boja, Miloša Obilića.

Između ova dva sela nalazi se i Manastirak, manastir Sv. Romana, koji je zadužbina Miloša Obilića ali i ostaci tvrđave u Laćisledu poznatije u narodu kao Milošev grad.

Podatak gotovo potpuno nepoznat javnosti u Srbiji, a da je reč o bilo kakvoj drugoj zemlji manastir i tvrđava najslavnijeg viteza bili bi glavna turistička atrakcija.

U našoj zemlji, do manastira vodi zemljani put preko imrovizovanog mosta koji van letnje sezone poplavi reka. Dok Englezi prekopavaju svoje ostrvo da bi pokušali da pronađu mitski Kamelot i dokažu postojanje kralja Artura, do Miloševog grada u Srbiji je gotovo nemoguće doći jer je put zarastao u šiblje.

Podaci o ovom svetom mestu i tvrđavi mogu se naći na malo mesta, u prilozima lokalnih medija i na sajtu Eparhije Kruševačke.

„Po predanju na brdu preko puta manastira, na desnoj obali reke Pepeljuše, a iznad ušća potoka Manastiraka (čije ime nosi istoimena crkvica brvnara), nalazi se tzv. Obla čuka u narodu poznata kao Milošev grad tj. mesto gde je po predanju Miloš (K)Obilić osnovao tvrđavu. Govori se takođe i o Miloševoj majci Grozdani tj. da je ona bila princeza, sestra, ili ćerka cara Dušana.

Miloš je na ovom mestu sazidao grad Gradište, a ispod njega crkvu posvećenu svetom Romanu.

Iznad samog manastira nalazi se mesto poznatije kao Kobiljak gde je Miloš rođen, i da zbog toga nosi prezime Kobilić.

Miloševa crkva, kako se još naziva manastir, bila je svedok strašne tragedije. Srbi su se u to vreme nosili mišlju da se od Turaka oslobode, što su Turci osetili, pa su pojačali vojsku u Kruševcu i zabranili zborovanje i zavetine, bogomolje a naročito su se bojali bogomolje kod Svetog Romana u Manastiraku.

Tu je tada bilo zabranjeno svako okupljanje. Jednom prilikom na Crkvenu Slavu u Manastirak se sakupila cela Župa.

Ubrzo se videlo da je neki izdajnik dojavio Turcima za srpski skup, pa udariše preko brda na nezaštićeni narod i počeše da biju i ubijaju.

Velika se pogibija desila toga dana, a poginuo je sveštenik koji je toga dana služio Svetu Liturgiju, i pomen Milošu Obiliću.

Priča se da su svešteniku na jednom mestu odsekli dlan, a to se mesto i danas naziva Popov dlan, na drugom mestu su mu odsekli ruku ovo se zove Popova ruka, a mesto gde su odsekli glavu zove se Popova glava.

Nad grobom sveštenika postavljen je kamen, a to se mesto i danas zove Popov grob“, navodi Eparhija Kruševačka.

Skretanje za Manastirak nalazi se na samom izlazu iz sela Mrmoš gde je postavljen i znak.

Odmah skrećete na put od tucanika, a ubrzo nailazite na potok i mostić posle čega počinje zemljani put do manastira koji je udaljen par stotina metara od potoka.

U Manastirku zatičemo radnike koji kose travu uz potok, među njima sa kosom u ruci stajala je i mati Evgenija, jedina monahinja u ovoj svetinji. Manastir je okružen gustom šumom i prirodom, i nalazi se na izvišenju iznad potoka. Mali konak, spomen bista Milošu Obiliću, zvonik, drvena crkva sazidana na delu oltara nekadašnje velelepne crkve koju je vitez sagradio i čiji se temelji i danas naziru. Tu je i plastenik i još po koji pomoćni objekat kao i igralište za decu.

Mati Evgenija, zamonašila se 19. jula ove godine u manastiru Petina, ali je i kao iskušenica brinula o manastiru Sv. Romana. Svoje monaško ime dobila je po kneginji Milici koja je takođe pošto se zamonašila dobila ime Evgenija.

– Manastir je zadužbina Miloša Obilića, a u njemu je sahranjena njegova majka Grozdana. NJegov otac zvao se Zlega, a i danas postoji selo koje je po njemu dobilo ime. Milošev brat se zvao Mrmoš i selo Mrmoš je po njemu dobilo ime – govorila nam je mati Evgenija o srednjovekovnoj istoriji ovog mesta koja nije zappisana u knjigama.

Ona kaže da je veoma teško doći do Miloševog grada, a kada čovek stigne do tog mesta malo šta se može videti jer  je sve zaraslo u travu i šiblje. Prema nekim istraživanjima koja su davno obavljena objekti na tom mestu postoje još od Rimljana, ali su u srednjem veku obnavljani i dograđivani.

Legenda kaže da je postojao tunel od tvrđave do manastira i da je Miloševa majka tuda dolazila u manastir da se moli.

– Postoji tamo jedno mesto veličine sobe u kome se ni sneg ni led ne zadržava. Čak i usred zime tamo raste zelena trava. LJudi misle da ispod postoje tuneli iz kojih na tom mestu izbija toplota iz zemlje i da se zato sneg samo tu topi.

Dešavalo se da lovački psi koji se uvuku pod zemlju jureći životinje više nikad ne pojave, pa mnogi veruju da se gube u tunelima koji tu postoje  – kaže mati Evgenija i dodaje da se narod ovog kraja nada da će neko detaljnije istražiti taj lokalitet i da će on biti očišćen i dostupan javnosti.

Manastir je obnovljen devedesetih godina, na mestu gde je  napravljena drvena crkva pronađena je nadgrobna ploča za koju se veruje da je bila na grobu Miloševe majke.

Sama lokacija groba međutim nije sa sigurnošću utvrđena.

Prilikom jednog rasčišćavanja terena otkriven je i skelet na čijoj ruci je bio prsten sa simbolom ribe.

Starost  ovog prstena još nije istražena.

Zanimljivo je da su tokom razčišćavanja i krčenja našli na veliki broj korenja drveća koje je raslo u obliku krsta. Mati Evgenija pokazala nam je neke od njih.

Na rastanki, mati Evgenija nas je pozvala na manastirsku slavu, praznik Sv. Roman koji se proslavlja 29. avgusta.  Eto i vama prilike da na taj dan posetite zadužbinu srpskog viteza Miloša Obilića i da se pomolite za oslobođenje Kosova i Metohije za koje je i taj junak dao svoju glavu.

(Pravda)

Share this post: