Ovakvim stavovima na ruku idu i izjave najviših državnih zvaničnika koji povremeno pomenu mogućnost ponovnog uvođenja ove obaveze.

Da se, međutim, otišlo korak dalje od izjava za medije, navode Večernje novosti tvrdeći da se u Ministarstvu odbrane radi na izradi elaborata, kako bi se procenili svi aspekti ovog pitanja.

Ipak, sagovornici Danasa ističu da bi takav korak naišao na niz pravnih, logističkih i finansijskih prepreka, uz upitne efekte koje bi ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka ostvarilo.

Najveću prepreku svakako bi predstavljao Ustav Srbije koji kaže da niko nije dužan da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu obavezu koja uključuje upotrebu oružja.

„Na ovu činjenicu malo ko od nadležnih obraća pažnju“, navodi Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i ministar odbrane u čijem mandatu se odustalo od obaveznog služenja roka.

„Ustavom je zagarantovan prigovor savesti tako da ne postoji mogućnost uvođenja vojnog roka za one koji to ne žele, a oni koji to žele, to pravo i sada mogu da ostvare kroz dobrovoljno služenje vojnog roka.

Dakle, ne postoji opravdan razlog za uvođenje obaveze služenja vojnog roka.

Postoji jedino populistička želja povratka na stari komunistički sistem JNA koji se raspao u prah i pepeo“, navodi Šutanovac uz opasku da u vremenu kada i predsednik Rusije Vladimir Putin najavljuje profesionalizaciju, vlasti u Srbiji se, umesto da nastave reformu sa formiranjem aktivne i pasivne rezerve, igraju sa mladima čiji odgovor će biti masovno izbegavanje i odlazak iz zemlje.

Uz pravni, tu je i finansijski aspekt.

Kako je izvor Novosti iz Vojske Srbije naveo, grube procene kažu da bi ponovno uvođenje vojne obaveze državu koštalo oko 50 miliona evra godišnje.

Šutanovac naglašava da su to sve paušalne ocene i da bi ključno pitanje bilo šta bi se desilo sa profesionalnim sastavom, da li bi se on ugasio, smanjio ili ostao u istom brojčanom stanju.

„Od toga najviše zavisi koliko bi se finansijska struktura promenila.

Svakako da bi se troškovi uvećali, ali taj novac bi praktično bio potrošen uzalud.

Ukoliko postoji taj novac, njega treba usmeriti na bolji životni standard i uslove rada profesionalaca kako bi Vojska Srbija imala bolju i kvalitetniju ponudu“, kaže Šutanovac.

Sličan stav deli i Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, ocenjujući najave ponovnog uvođenja opšte vojne obaveze kao „potez davljenika koji je shvatio da je dotakao dno“.

„U poslednjih nekoliko godina više od pet hiljada profesionalaca je napustilo Vojsku Srbije, nezadovoljni uslovima i obimom rada, načinom napredovanja i visinom primanja.

I svakodnevno nastavljaju da odlaze. Pritom, te kadrove nije nimalo lako nadomestiti, oni ne mogu da se nađu na birou. Takvi kadrovi mogu samo da se proizvedu, a to zahteva obuku koja iziskuje dosta vremena i novca“, naglašava Antić.

Pored toga što ne bi rešilo problem manjka profesionalnih kadrova, Antić napominje da bi ponovno uvođenje obaveznog roka otvorilo i niz logističkih problema.

„Veliki novac bi morao da se uloži u obnavljanje kasarni u kojima bi ljudi bili smešteni. Isto tako, ogromna količina inventara je prethodnih godina rashodovana, pa bi moralo da se nabavlja gotovo sve, od kreveta i escajga, do uniformi i opreme sa kojima i sada postoje problemi“, ističe Antić.

On dodaje da bi ovakav korak podrazumevao ozbiljnu reformu sistema i usklađivanje strateških i doktrinarnih dokumenata, podsećajući da je, iako nije članica, Vojska Srbije u značajnoj meri usklađena sa NATO-om, sa kojim blisko sarađuje.

– Svi ti dokumenti i potpisani sporazumi bi morali ponovo da se pretresu i preispitaju.

To je jedno veoma ozbiljno, referendumsko pitanje, i ne bi smelo da bude rešavano preko kolena i bez ozbiljne javne rasprave, ističe Antić.

Nasuprot ovim stavovima stoji gotovo jednoglasna podrška građana za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.

U nedavnom istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku više od 70 odsto građana se izjasnilo da podržava taj korak.

Kako pojašnjava Marija Ignjatijević, istraživačica BCBP-a, građani koji se zalažu za vraćanje vojnog roka, to ne čine jer smatraju da je to potrebno kako bismo odgovorili na spoljne pretnje ili nadomestili broj profesionalnih vojnika, već da bi se mladi disciplinovali i poštovala tradicija.

– Dakle, građani posmatraju služenje vojnog roka kao nekakvu vaspitnu meru za mlade ljude, verovatno pod uticajem nasleđa iz prošlosti i mita o vojsci kao ‘životnoj školi’.

Među onima koji podržavaju ponovno uvođenje vojnog roka najbrojniji su stariji građani, koji svakako ne bi bili obuhvaćeni ovom obavezom, pa se postavlja pitanje da li bi se podrška i entuzijazam za služenje vojnog roka održali i u praksi, navodi Ignjatijević.

Ona dodaje da kada je reč o zvaničnicima vlasti i samom sistemu odbrane, utisak je da se vraćanje vojnog roka razmatra kao odgovor na jedan od najvećih problema sa kojima se sistem odbrane trenutno suočava – odliv kadrova.

– Diskutabilno je da li je deset godina nakon profesionalizacije vojske takav potez praktično i finansijski isplativiji od ulaganja u bolje uslove rada za profesionalce koji su već deo sistema i koncepte koji idu uz profesionalizaciju, a nikad nisu zaživeli u Srbiji, poput aktivne rezerve.

Regruti na odsluženju vojnog roka će teško nadomestiti odlazak vojnika, podoficira i oficira koji su se obučavali i školovali za različite specijalnosti, kaže Ignjatijević.

Ministarstvo bez odgovora

Danas je u toku jučerašnjeg dana poslao pitanja Ministarstvu odbrane povodom navoda da se radi na elaboratu koji bi ispitao mogućnost vraćanja obaveznog služenja vojnog roka. Do zaključenja ovog izdanja iz ministarstva nam nisu odgovorili, pa je ostalo nejasno koliko se ozbiljno razmatra ovo pitanje, kao i kada bi eventualni zaključci mogli da budu prezentovani javnosti.

(Danas)