OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Ne, apokalipsa ne znači smak sveta!

andjeli bog svetlost bozanstvo munje grom

U pitanju je složenica od reči „apo“ što znači „podizanje“ i reči „kalipsis“ što znači „veo, pokrov“.

Drugim rečima, najstrašniji od svih religijskih pojmova znači doslovno „podizanje vela“

Apokalipsa ne znači Sudnji dan, i u njenom osnovnom značenju nema zapravo ničeg strašnog. Šta više, reč apokalipsa je stekla to značenje posredno, i postepeno, zahvaljujući sporednoj posledici onoga što stvarno znači.

U pitanju je složenica od reči “apo” što znači “podizanje” i reči “kalipsis” što znači “veo, pokrov”. Drugim rečima, najstrašniji od svih religijskih pojmova znači doslovno “podizanje vela”.

Kakvog vela?

Primarno, u pitanju je metafora za delovanje kojim Bog otkriva sebe stvorenom svetu. Trenutno, Bog je nevidljiv i ne pokazuje se, a vernici veruju iako ga ne vide; ali, kada se pokaže, kada podigne veo, kada ukloni koprenu ili zavesu koja stoji između Njega i nas, pokazaće se i otkriti sebe u pravom svetlu i formi (ako verujete u Boga).

“Apokalipsa” dakle označava otkrivanje onoga što je skriveno, bilo da je to sam Bog ili neka nebeska tajna koja zemaljske realnosti pokazuje u njihovom stvarnom smislu ili obliku.

Zbog toga se ta reč često na srpski jezik prevodi kao “otkrovenje”, pa tako i cela jedna knjiga Novog zaveta nosi ime “Jovanovo Otkrovenje” (u grčkom originalu: Apokalipsis Ioanou).

Upravo je zbog tog dela i nastala savremena upotreba reči apokalipsa, sa ciljem da se opiše nešto užasno i katastrofično: pošto je pratilac tog konkretnog otkrovenja Sudnji dan, tokom koga će (kako veruju sledbenici avramovskih religija) Bog odlučivati ko ide u raj a ko u pakao, apokalipsa je došla na zao glas.

“Podizanje vela” predstavlja metaforu za delovanje kojim Bog otkriva sebe stvorenom svetu.

(Telegraf)

 

Share this post: