PATRIJARH IRINEJ: Kad bi bilo više vere, bilo bi manje tragedija

SPC

foto: Marko Todorović

Poglavar SPC kaže da smo svi dužni da pođemo od sebe, preispitamo se i upražnjavanjem zapovesti svoje vere dođemo do moralne i duhovne visine.

Patrijarh srpski Irinej u razgovoru za Kurir na najveći hrišćanski praznik ističe da je krajnje vreme da se svaki pojedinac okrene veri i crkvi, jer danas u narodu ima više tragedija nego ikad.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve kaže da smo svi dužni da pođemo od sebe, preispitamo se i upražnjavanjem zapovesti svoje vere dođemo do moralne i duhovne visine.

Menjanjem sebe nabolje, naglašava poglavar Srpske crkve, možemo nabolje da menjamo svet u kom živimo.

O tome kako se kroz vekove održavala tradicija, patrijarh kaže:

– Proslava Uskrsa u srpskom narodu je stvar tradicije, a tu ima raznih običaja. To nije od juče, mi imamo tradiciju i predanje kako se slavilo.

Ali ono što je najbitnije u svemu tome jeste da se narod duhovno pripremao za uskršnji praznik. Velika nedelja je bila posebna, a posebna je bila posvećenost Velikom četvrtku i Velikom petku.

Sve je to bilo u zajednici sa Crkvom, sa bogosluženjem i sve u vezi sa Uskrsom je išlo u tom pravcu i tom duhu.

A gde je danas ta tradicija?

– Danas se tradicija čuva u porodici. Sve to znaju stariji i prenose na mlađe, tako da uskršnji običaji nisu nešto nepoznato našem narodu.

U uskršnjoj poslanici naglasili ste i da je svet pun tragedija. Danas, čini se, više nego ikad ranije imamo porodičnih tragedija i stravičnih ubistava.

– Mi smo deo naroda, a te tragedije u narodu, i vani i kod nas, zaista su nešto što nije bivalo ranije. To je velikim delom rezultat odsustva vere u životu našega naroda, ali i drugih naroda takođe.

Da su ljudi bili bliži veri, da su bliže upražnjavali zapovesti svoje vere i svoje crkve, svakako bilo bi mnogo manje zala i mnogo manje tragedija nego što to danas jeste.

Mogu li ljudi to da promene?

– Dužni smo i pozvani smo svi da nešto u vezi s tim uradimo. Da pođemo, pre svega, od sebe, pa onda da gledamo kako je kod drugih, ali, pre svega, kod sebe da primenimo ono što želimo.

Jer, mi smo deo sveta, a svet se sastoji od pojedinaca. Prema tome, ako pojedinci budu bili na moralnoj i duhovnoj visini, onda će i čitav svet imati tu pozitivnu liniju.

U poslanici ste istakli i predstojeći sabor na Kritu. Šta vernici od toga mogu da očekuju?

– Ovo je pravoslavni sabor, gde će biti samo predstavnici pravoslavnih crkava. Verovatno će kasnije doći i do Vaseljenskog sabora, na kome bi trebalo da vidimo zašto se u prošlosti desilo ono što se desilo, razlaz dveju crkava, koji su razlozi, imaju li opravdanja za to.

Ali ovaj svepravoslavni sabor će raspravljati o problemima koji su prisutni u pravoslavnim crkvama, o tome što je novo vreme donelo velike promene.

Zato je crkva pozvana da to reši na način kako crkva rešava te probleme.

Koji su to ključni problemi?

– Neka se prvo na Kritu saberu svi pravoslavci, neka se skupi i održi sabor, pa ćemo posle toga da pričamo.

Šta kaže Crkva
TRPEZA NIJE VAŽNA

Kakva bi trebalo da bude trpeza na Uskrs, ima li nešto što je tu svojstveno srpskoj i pravoslavnoj tradiciji?
– Šta će da bude na trpezi na dan Uskrsa, za crkvu je zaista malo važno.

Praznični trobroj Kurira u novom ruhu, a verni čitaoci dobiće i specijalni poklon kojim obeležavamo Vaskrs – pravoslavni krst, koji smo osveštali u Hramu Svetog Save.

(Jelena Spasić/Kurir)

Share this post: