Probale smo najjači domaći afrodizijak i KUKU LELE

beli bubrezi jaja bik ovan testisi

„Neću, ponavljam, neću da probam bele bubrege“, zvocala je koleginica dok smo ulazile u restoran. „Porciju belih bubrega, molim vas“, rekla sam podlo.

Na njenu sreću, nisu ih imali. Ali imale smo plan B. I obio nam se o glavu.

Beli bubrezi nisu bubrezi. To je samo bio pokušaj domaćih ugostitelja da ublaže njihov pravi naziv, jer niko ne želi da mu izraz „testisi bika“ u jelovniku stoji pored cezar salate.

Čaršijske priče kažu da ovo staro srpsko jelo i domaćeg Ferdinanda može da pretvori u pravog pravcatog toreadora, ali je ovaj sastojak u domaćim lokalima jako teško naći. Čudo jedno.

Srećom po nas dve, čak i oni stari restorani koje smo obišle nisu imali ovu poslasticu za dizanje… raspoloženja.

Kako nam fali pravi alat za taj posao, pa bi podmazivanje ovim afrodizijakom moglo da nam isprazni samo novčanik, našle smo jedan bolji – afrodizijak samo za žene. I verovatno nije trebalo da ga probamo na poslu.

Cimet i crna čokolada

To je to. To je, navodno, sva magija koja je potrebna da Kejt Midlton pretvorite u Majli Sajrus. Prvo smo se smejale. A onda smo, u sred radnog dana, probale ovaj ženski afrodizijak. I postalo je vrlo veselo, vrlo brzo.

– Ja, ja, ja mislim da mi oči suze. Požalila se koleginica iza monitora.

Nisam imala vremena da je pobliže pogledam. Bila sam zauzeta mahnitim kucanjem po tastaturi.

– Zašto je ovde ovako vruće. Neka neko smanji klimu, napolju je dvadeset stepeni – umešala sam se.

Za to vreme, preko puta mene, moja saučesnica u ovoj afrodizijak ekspediciji kao da je menjala agregatno stanje.

Crvena kao bulka hladila se šakom.

– Pazi, nije da ovo sad nešto epohalno deluje, ali raspoloženje mi je skočilo. Ono, da me neko pita, ne bih imala ništa protiv – smejala se.

U međuvremenu, ja sam ostala bez košulje.

Možda zbog šećera, možda zbog cimeta, a možda zbog neke baba – strina vudu magije, tek nisam mogla da se svrtim.

Dok je eksperiment trajao, a čokolade na mom stolu bivalo sve manje, tako mi se i raspoloženje menjalo.

– Ne znam šta je, ali mene nešto drma – objavila sam posle dva kruga oko redakcije.

– Verovatno šećer, slistila si pola čokolade – racionalizovale su kolege.

I onda mi je sinulo – najmoćnije oružje afrodizijaka nije u bubrezima, belim ili standardnim. Džaba vam španskih mušica, raznih kapi, krila slepih miševa i noktiju patuljastih lemura.

Caka je moć autosugestije.

A ona uvek pali. Sada me izvinite, idem da pošaljem jednu poruku. I kupim malo cimeta.

„Napaljena matorka u menopauzi“

To da su crna čokolada i cimet afrodizijaci me nije iznenadilo, jer nešto što je tako dobrog ukusa jednostavno ne može a da vam ne probudi čula i ne otvori želju za svim i svačim. Ono što me, pak, jeste iznenadilo, jeste reakcija mog organizma.

Kada je koleginica predložila da probamo ovaj afrodizijak usred radnog vremena, prva pomisao mi je bila da verovatno neće imati nekog velikog efekta, te sam pristala.

Da sam znala da ću se sat vremena kasnije osećati kao napaljena matorka u menopauzi, kojoj se smenjuju hladni i topli talasi, rekla bih “ne, hvala” i vratila se mojoj vodi s limunom.

Ali, avaj.

Da krenemo od početka – ukus je sjajan. Sočna, opora tamna čokolada savršeno se slaže sa aromatičnim cimetom i čini mi se da tu zapravo leži najjači faktor – jer vas ta kombinacija ukusa i mirisa opušta i relaksira, bar na trenutak. Ali, trenutak prođe jako brzo, i vreme je da se vratimo poslu.

Prvih pola sata ne samo da ne osećam ništa, nego sam totalno zaboravila na čokoladu, a seks mi nije ni na kraj pameti. Ne shvatam šta mi se dešava sve dok me koleginica ne pita da li osećam neke promene – i onda shvatam da bukvalno sva gorim.

Mislim, bukvalno – zarumenela sam se kao bulka i obrazi su mi vreli. I dalje ne povezujem to sa dejstvom čoko-cimeta, ali onda se okrećem mom doborm prijatelju dr Guglu koji mi objašnajva da cimet ubrzava cirkulaciju.

U tom grmu leži zec. Samo što je, izgleda ovaj naš jeftini cimet promašio gde tačno treba da procirkuliše krv, pa je uputio u glavu umesto u druge delove tela.

Sve je postalo još dramatičnije kada su krenule da mi teku suze bez ikakvog razloga! Koleginica me pita šta mi je, a ja nemam pojma – i smeje mi se, i plače mi se i osećam se kao da sam u najjačem PMS-u poznatom čovečanstvu.

Sve u svemu, zanimljivo iskustvo, ali ne zbog čokolade ili cimeta, već zbog toga što smo po ko zna koji put skapirali istu stvar – sve kreće iz glave.

Jer, da mi nisu rekli da je ovo afrodizijak, verovatno bih vrućinu pripisala pojačanom grejanju, a suze užasno dosadnom tekstu koji sam morala da kucam u tom trenutku.

No dobro. Verujem da se moj dečko svakako neće buniti.

(24Sata.rs)

Share this post: