PUTINOVA VIZIJA: Bog i Rusija iznad komunizma, fašizma i zapadne demokratije!

putin i medvedev

Rusija je u savršenoj poziciji da eksperimentiše sa održivim modelom za čovečanstvo.

A Putin je savršen kovač za stvaranje nečeg novog i boljeg, i zato mu treba dati šansu, smatra američki politički analitičar Fil Batler.

Putin je spasao Rusiju od lešinara iz Jeljcinove ere. Šta više, on suštinski ponovo formira najveću zemlju na svetu, na način koji malo ljudi razume. Na žalost, većina onih koji pripadaju toj maloj grupi su ljuti neprijatelji ruskog liderstva.

Mnogi ljudi veruju da je Rusija pod Putinom totalitarna država. U međuvremenu, fanatični sledbenici ruskog predsednika brane njegove poteze kao pokušaj da iskoreni američki oblik demokratije.

Ali oba ova stava su pogrešna. Mnogi su pokušali da proučavaju Putina, gledajući ga kroz svoje oči, tvrdeći da je Putin to u šta oni veruju.

Ali, u stvari, Putin želi „treći put“ preoblikovanja budućnosti Rusije, a svoju strategiju izvodi iz učenja ruskog verskog i političkog filozofa, Ivana Iljina.

[adsenseyu4]

Duh zakona

Jedna od glavnih Iljinovih ideja je da ljudi moraju da razumeju zakone da bi prihvatili društveni poredak. Savremeni ultra-liberalizam i ultra-kapitalizam koji hvataju koren u SAD za Iljina bi bili signal za apokalipsu.

On je verovao da ljudi nikada ne mogu da se identifikuju sa sistemom, pod nekim oblikom krute demokratije.

On je bio monarhista i verovao da monarhija teži da ujedini ljude i da oni u njoj mogu da na sebe gledaju kao „porodicu“.

Ako pogledamo u razliku između ideja koje vode Vladimira Putina i predsednika Amerike Baraka Obamu, možemo lako da vidimo Iljinov uticaj. Amerika danas gazi sve ono iza čega su ranije stajali milioni Amerikanaca.

Mnogi Amerikanci ne razumeju šta se dešava, ne razumeju sadašnje zakone i principe kojima se vlast upravlja. Slično tome, Rusi još uvek ne shvataju šta Putin i njegovi momci rade.

Nema potrebe kopati previše duboko po Putinovoj strasti za proučavanje Iljina, ili Vladimira Solovjeva, Nikolaja Berđajeva, ili čak Aleksandra Solženjicina, ali su ljihova učenja duboko usađena u Putinovu ličnost.

Još je važnije da „treći put“ nije samo Putina, već i Medvedeva, pa čak izgleda da su na to nagovoreni i moćni oligarsi Rusije.

[adsenseyu1]

Da bismo to uvideli, moramo shvatiti da je Putin spasao Rusiju od raspada. Američki analitičar Kristofer Kaldvel u svom članku „Vladimir Putin – princ“, navodi:

„Da je Rusiju je vodio neko jači od Mihaila Gorbačova, kolaps komunizma bi se dogodio dve ili tri decenije kasnije, u svetskoj situaciji sasvim drugačijoj od one u 1991. Putinova Rusija je sistem „suverene demokratije“ rastegnute između pravoslavlja i makijavelističkog realizma.“

Kaldvel secira Putina u svojoj knjizi „Novi car“, ali svi oni koji na takav način proučavaju Putina ili Rusiju zapravo ne razumeju ništa.“Treći put“ nije nešto što se može shvatiti preko noći.

Dok glavni zapadni mediji papagajski ponavljaju uprošćenu rusofobiju, Putinova administracija je postavila put prema stvarnim promenama.

Svi koji poput Hilari Klinton upoređuju Putina sa Hitlerom i Staljinom, pokušavaju da u ljudima izazovu strah od nove sovjetske imperije.

U međuvremenu, prava ruska ideologija je daleko od fašizma, totalitarizma, ili čak formalne demokratije kao što je shvataju američki neokonzervativci.

Dakle, niko nije postavio pitanje „šta je Putinov treći put“. Umesto toga, nezavisni novinari su često prinuđeni da u proučavanju takozvanog „Novog svetskog poretka“, proučavaju mahinacije Džordža Sorosa, Dejvida Rokefelera, i Jakoba Rotšilda.

Ali, uloga ovih ljudi je jednostavno deo mehanizma trulog imperijalizma.

Njihova verovanja su arhaična i nezrela, i takvim ljudima je nemoguće da razumeju Putina, jer je njihov pogled na svet potpuno drugačiji.

To dokazuje članak Dejvida Bruksa u Njujork tajmsu iz 2014. „Putin ne može stati“, koji otkriva pogled mnogih američkih „mozgova“.

“Ući u svet Putinovih omiljenih filozofa znači ući u svet pun melodrame, misticizma i grandioznih eshatoloških vizija.“

Ali, u ovom trenutku u ruskim političkim idealima nema misticizma. Putin mora da se izbori sa dilemom sa kojom se suočava i njegov ruski narod.

Jasno je da demokratija propada, i srećni smo što u svetu još vlada neki red, i pored Vol strita i haosa arapskog proleća.

Jasno je i da stvaranje dugova i štampanje dolara ne mogu biti rešenje.

Kao što je sigurno da će se vernici na kraju pobuniti protiv bezverja ili obožavanja đavola, ljudi će jednog dana napustiti i neuspeli ekonomski model. Putin i njegovi savetnici to znaju, kao i mnogi od nas.

Pol Kreg Roberts je objavio da smo ušli u „pljačkašku fazu kapitalizma“, jer su se u situaciji provrednog zastoja mega-banke i globalne korporacije okrenule pljački da bi imale dobit.

Dakle, Putinova Rusija, i Kina i druge zemlje BRIKS pokušavaju da se odalje od brzo raspadajućeg kapitalističko/demokratskog eksperimenta. I to je koren današnje krize, ali, postoji i nešto više. „Treći put“ se zasniva na tradicionalnom nasleđu čovečanstva.

„Duh“ i „prosvetljenje“ su sastavni deo Putinove „Nove Rusije“. A da bi se ona stvorila, biće potrebno makijavelističko srce, samo usmereno na plemeniti cilj.

Protiv nelegitimnog prosvetiteljstva

Putin je religiozan čovek, usmeren na odbranu pravoslavlja i ideje „trećeg puta“. Baš kao što su ideje evropske prosvetiteljstva podrile ideju morala, i pojma „Lucifer“, današnji nju-ejdž ultra liberalizovani zapadni svet nastoji da prepravi duhovnost i moral.

Ideja koja je sve više prihvaćena, naročito u Americi je da je „sve je u redu ako se osećamo dobro“.

Ali, iako se duhovnost već decenijama napada, ona se ne može zabraniti zakonom, niti je mediji mogu isterati iz nas.

Čovečanstvo danas prelazi iz demonskog zadovoljavanja strasti u krajnji satanizam, a iako to deluje zaverenički i srednjevekovno, ljudi kao što je Putin žele da izgrade drugačiji režim.

Iljinov i Putinov treći put je jedino logično rešenje za narodnu vlast, koje je fleksibilnije nego model klasičnog liberalizma.

Ali, ironijom sudbine, i Zapad i Istok su već na kratko imali prilike da upoznaju Iljinove koncepte. Rusija je u vreme pred Oktobarsku revoluciju prva probala ideje „trećeg puta“, dok je zapadne demokratije jedno vreme vodio ideal ravnoteže.

„Treći put“ miri dobro i zlo, i racionalno i iracionalno. Na primer, autor Aleksandar V Zenkovski pokušava da opiše mistični realizam: „Uvažavajući svu realnost empirijskog sveta, postoji i druga stvarnost iza njega; ova dva domena postojanja su stvarni, ali nisu jednaki: empirijsko biće može postojati samo radi mistične stvarnosti“.

Putin smatra da „treći put“ liberalizacije Rusije, zbog njene osobenosti i istorije njegove nacije, zahteva fleksibilniji sistem za ostvarivanje i primenu liberalnih načela.

To je nešto što je Putin mnogo puta pokušao da objasni zapadnjacima Ovaj eksperiment ako uspe može doneti najveću doborbit za Rusiju i svet.

Da, Putinova vlada se povremeno prekriva plaštom totalitarizma, ali to je prolazna potreba. Zapamtite, Rusija je isto toliko „proces“, kao i država, i uskoro možemo biti svedoci da ideje „Putinovog filozofa“ počnu da menjaju ne samo Rusiju, već i svet u celini.

U stvari, ovo se već dešava, kada vidimo kako su lideri na zapadu žalosno neefikasni u pokušaju da spreče napredak Rusije.

Sankcije ne deluju, blaćenje Putina ga samo čini još voljenijim, NATO ne može napredovati, a Soroš i ostali su izbačen iz Rusije.

Jednostavno rečeno, Rusija je u savršenoj poziciji da eksperimentiše sa održivim modelom za čovečanstvo.

A Putin je savršen kovač za stvaranje nečeg novog i boljeg. Kako bi imali poverenje u sistem, ljudi zaista moraju da ga razumeju.

A sistem ne može da opstane u haosu pomame za zadovoljenjem sopstvenog interesa.

Komunizam i socijalizam to nisu postigli, a ni diktatura ni kapitalistički đavo. Putinu treba dati šansu.

A ukoliko ne postoji „treći put“, uvek možemo ponoviti Vavilon. To je ranije učinjeno već stotinama puta.

(M. Đorđević / New eastern outlook)

Share this post: