SAD i EU: Beograd i Priština moraju da se pomire

evropska unija parlament

Evropska unija želi da premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa u Briselu ostvare napredak ka stvaranju Zajednice srpskih opština na Kosovu.

To bi pomoglo evropskoj integraciji obe strane i očekivanju Beograda da se otvori prvo poglavlje u pregovorima o članstvu sa EU.

To je mišljenje evropskih diplomatskih izvora uoči nove runde dijaloga Beograd-Priština, u kojoj bi trebalo da se približe stavovi i o telekomunikacijama i energetici.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji će s Vučićem učestvovati u pregovorima s Mustafom, izjavio je ranije da će Srbija uložiti maksimum napora da konstruktivno doprinese briselskom dijalogu, ali je dodao da će do konkretnih rešenja doći samo ako i druga strana pokaže isti takav odnos.

Izvori u Briselu su takođe ocenili da kosovski premijer Mustafa dolazi u Brisel u trenutku pritiska EU i SAD da parlament u Prištini prihvati formiranje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, čemu se snažno opiru snage opozicije i zasad vlada u Prištini nije sigurna da će za tu odluku imati parlamentarnu većinu, tako da nije izvesno do koje granice bi Mustafa bio spreman da ide u nagodbi oko uspostavljanja ZSO.

Evropska unija i visoka predstavnica Federika Mogerini žele da seu razgovorima o ZSO ostvari opipljiviji napredak, jer bi se u protivnom moglo zaključiti da se ne sprovodi dovoljno Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograd-Priština, što neke članice EU, posebno Nemačka, postavljaju kao uslov za otvaranje poglavlja u pregovorima o članstvu sa Srbijom.

Osetniji napredak o ZSO-u bi omogućio da se već do kraja ove godine otvori najpre poglavlje 35 koje obuhvata normalizaciju odnosa Beograda s Prištinom, a potom i poglavlja 32 o finansijskom nadzoru.

Ako bi se dijalog bitno usmerio ka rešenju za ZSO, Evropska komisija bi, uz konsultacije unutar institucija EU, mogla usvojiti izveštaj o skriningu i rezultatima dijaloga koji otvaraju put za stavljanje prvog poglavlja na sto pregovora o članstvu EU-Srbija.

Tad bi bila sazvana međuvladina konferencija EU i Srbije, na kojoj bi obe strane izašle sa svojim pregovaračkim pozicijama, mada u slfučaju specifičnog, više političkog poglavlja 35. pozicije možda i ne bi bile nužne.

Ako u dijalogu Beograd-Priština ne bude pomaka ka rešenju za ZSO, pitanje otvaranja poglavlja bi se najverovatnije pomerilo za iduću godinu.

Dačić je naglasio da će „Srbija donositi odluke koje su racionalne i koje gledaju u budućnost, ali uz punu zaštitu nacionalnih i državnih interesa“ Srbije.

U Briselu su prošle nedelje održani tehnički pregovori timova Beograda i Prištine i šef beogradske delegacije Marko Đurić je izjavio da je za srpsku stranu najvažnije da se krene u stvaranje Zajednice srpskih opština, podvukavši da „nema važnije teme“.

Đurić je naglasio i podsetio da je to bio i stav bivše evropske posrednice u dijalogu Ketrin Ešton, da Zajednica srpskih opština treba da ima „političku težinu, političke zube i ništa manje od toga ne može da zadovolj srpski narod i srpsku zajednicu na Kosmetu“.

Đurić je ocenio da prištinska strana „iznošenjem neistina o sadržaju razgovora pokušava da isprovocira prekid razgovora, odnosno da dovede do njihovog neuspeha i možda omete evropske integracije Srbije, što bi bilo u suprotnosti s tekstom i duhom Briselskog sporazuma“ o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Formiranje Zajednice srpskih opština od velike je važnosti, jer je neophodno da postoji ozbiljna institucija koja objedinjuje sve Srbe u južnoj pokrajini, pošto u ovakvim okvirima u kojima sada funkcionišu i rade nemaju šansu da opstanu, rekao je prošle nedelje zamenik premijera Vlade Kosova Branimir Stojanović.

(BETA)

Share this post: