Kasem Sulejmani – foto: AP
Ministar odbrane Španije Margarita Robles objavila je da fregatu F-104 „Mendes Nunjes“ sa 215 članova posade privremeno povlači iz sastava borbene grupe NATO na čijem je čelu američki nosač aviona „Abraham Linkoln“.
Zbog pojačavanja konfrontacije između Sjedinjenih Država i Irana. Šef španske diplomatije Žozep Borel poziciju Madrida dodatno je razjasnio, rekavši :
«Očevidno je da se na Bliskom istoku stvara složena situacija, ali ne treba preterano reagovati“.
Španija isključila svoju fregatu iz mogućeg napada na Iran
Ozbiljni madridski list El Pais objavio je da je uključivanje španske fregate u grupu oko „Linkolna“ bilo planirano još pre godinu dana i da u njoj ostane pola godine – od aprila do kraja oktobra.
Robles je precizirala da F-104 „Mendes Nunjes“ neće ulaziti u Persijski zaliv i da se „amerikancima“ može priključiti kad se vrate prvobitnom planu zajedničke plovidbe.
Pored grupe oko „Linkolna“, Pentagon je prethodnih dana prema obalama Irana poslao i strateške bombardere B-52H Stratofortress.
Španski ministri, naravno, ne govore slučajno o zaoštravanju.
Vd šefa Pentagona, Patrik Šanahan, predstavio je Donaldu Trampu 9. maja plan za slanje na Bliski istok do 120.000 američkih vojnika – ako Iran „ubrza rad na atomskom oružju ili napadne snage SAD u regionu“.
Toliko su Amerikanci imali u regionu i pred početak napada na Irak 2003-će. Sama brojka je šokirala i mnoge u Vašingtonu jer se šanahanovim planom ne predviđa kopnena operacija protiv Irana, a za nju bi bilo malo i 240.000.
Bela kuća još nije potvrdila postojanje plana sa 120.000 vojnika, ali je Tramp već zapretio Irancima:
„Ako napadnu naše snage u regionu – gadno će nastradati!“
U Vašingtonu su napad na Iran počeli da planiraju još u vreme vladavine Džordža Buša Mlađeg, ali je američka špijunaža (CIA) upozorila da to ne bi bilo dobro po SAD i Izrael.
Stručnjaci za Bliski istok su podeljeni. Jedni veruju da se američki napad na Iran primiče, a drugi – da SAD samo plaše Teheran i privlače na svoju stranu zemlje u regionu kojima nije po voljni nesumnjivo jačanje Irana.
Izraelski stručnjak Sajmon Cipis naglašava da plan za napad na Iran imaju i njegova zemlja i Velika Britanija.
Posebno ukazuje da u izraelskom planu glavnu ulogu ima ratna avijacija, a da Amerikanci spremaju kombinovanu operaciju sa učešćem ratnih brodova i aviona. Možda i pešadije.
Moskovski vojni ekspert Konstantin Sivkov procenjuje da bi Amerikanci, sa učešćem Izraela, prvo mogli da izvedu raketne i avio-udare na atomske objekte Irana.
Sivkov ne isključuje bombardersko-raketnu `dugu kampanju uništavanja ekonomije Irana po scenariju korišćenom protiv Jugoslavije“.
On smatra da bi im za ovo drugo bilo premalo 120.000 vojnika.
Sivkov potpuno dopušta i pokušaj Amerikanaca i Izraelaca da potpuno razbiju Iran i vojno okupiraju njegovu teritoriju. Po „iračkom receptu“.
I za Vašington i za Tel Aviv je ključni problem što je Iran mnogo ozbiljniji protivnik nego što je bio Irak.
Cipis otkriva da Vašington upravo zato želi da u moguću operaciju uključi Izrael, Veliku Britaniju i Francusku, a i arapsku koaliciju koju bi činili Saudijska Arabija, Bahrein, Katar i Oman.
Sivkov je ubeđen da je rat sasvim moguć i da su napad na četiri tankera izveli američki, izraelski ili saudijski agenti jer i to treba da posluži kao opravdanje za napad na Iran.
Ekspert za Bliski istok Gevorg Mirzajan procenjuje da bi Iran izgubio rat protiv velike zapadno-arapske koalicije, ali da je sasvim u stanju da Amerikancima i njihovim saveznicima nanese „neprihvatljive gubitke i štetu“.
Raketnim udarima po američkim bazama, izraelskim gradovima, arapskim naftnim terminalima i tankerima koji prolaze kroz Ormuski moreuz.
On je uveren da SAD nije u interesu uništenje Irana jer bi onda sva snaga zalivskih sunitskih monarhija bila okrenuta prema Izraelu.
(Fakti)