Srbija na kineskoj listi najpoželjnijih evropskih partnera!

Si Đinping -FoNet

Si Đinping -FoNet

Kina se opredelila za ekspanziju na Zapad, a Srbija je na kineskoj listi najpoželjnijih partnera, kaže za Sputnjik Sergej Karaganov, prvi čovek ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku.

„Put svile“ nije samo saobraćajni koridor, iako svi govore uglavnom o tome. To je deo strategije zaokreta ka Evropi i ka jugozapadnoj Aziji, pre svega Indiji i Pakistanu, kaže Karaganov.

On ističe da je Kina svesna da joj se SAD sve aktivnije suprotstavljaju u Pacifičkom regionu, i zato se ova zemlja opredelila za ekonomsku ekspanziju na Zapad.

— Srbija se nalazi na kineskoj listi najpoželjnijih evropskih partnera, i Kina je spremna da ulaže novac u srpsku privredu i da kupuje infrastrukturne objekte kako bi povećala kapacitete za dalju ekonomsku ekspanziju na Zapad.

Koliko znam, Kina ima veoma pozitivan odnos prema Srbiji jer je Srbija relativno nezavisna zemlja — naglašava sagovornik Sputnjika.

Postaviću Vam direktno pitanje: Sa kim je Kina? Jer u slučaju SAD, ekonomija je daleko ispred politike, a što se tiče odnosa sa Rusijom — obrnuto…

— Kina je samostalna zemlja i ni pod kojim okolnostima neće biti sa Rusijom ili sa SAD ili sa bilo kojom trećom zemljom. Kina ima jake ekonomske odnose sa SAD, ali se sa druge strane politički odnosi sa Vašingtonom istovremeno pogoršavaju.

Što se tiče rusko-kineskih političkih odnosa, oni su sjajni, ali politika je zaista ispred ekonomije.

Razlog tome je teška ekonomska situacija u Rusiji, kao i činjenica da kineski poslovni krugovi rade veoma sporo.

Osim toga, određeni deo kineskog poslovnog sveta još uvek pokušava da izbegne Rusiju jer se boji međunarodnih sankcija.

Ali uprkos svemu, rusko-kineska trgovina raste. Štaviše, ako je pre šest godina Rusija izvozila u Evropu oko 55 odsto njenih proizvoda, sada ona izvozi 44 odsto.

Došlo je do preusmeravanja trgovinskih tokova ka istoku, uključujući Kinu.

Ponavljam, rusko-kineski politički odnosi su u usponu, i poboljšavaju se iz dana u dan, jer je Kina krenula na Zapad, a Rusija je najavila preokret ka Istoku.

Može se reći da su se srele na pola puta, pa se dogovorile da neće smetati jedna drugoj, već naprotiv, da će se međusobno pomagati u skladu sa sporazumom o saradnji u okviru projekta „Put svile“ i Evroazijske ekonomske unije.

Vi ste jednom rekli da je glavni problem u rusko-kineskim odnosima odsustvo strateške vizije zajedničkog cilja. Kako biste definisali taj zajednički cilj?

— Savet za spoljnu i odbrambenu politiku je svojevremeno objavio dokument „Strategija za Rusiju“.

U njemu je kao zajednički cilj označeno formiranje zajednice Velike Evroazije, uključujući, naravno, i Evropu, koja bi imala jedinstven finansijski i saobraćajni sistem, kao i jedinstvenu filozofiju zajedničkog razvoja.

Prioritet Velike Evroazije bi pružao podršku suverenitetu zemalja-članica i bio podrška pluralizmu. Okosnica ove zajednice bi mogla da postane Šangajska organizacija za saradnju.

Postoji mišljenje da bi usporavanje kineske privrede moglo da ima negativne posledice po globalnu ekonomiju. Da li je to alarmizam ili realno sagledavanje stvari?

— To je realnost. Ali, kao prvo, ne radi se o katastrofalnom usporavanju, kao drugo, taj pad je bio očekivan. Drugo je pitanje da konkurenti Kine preteruju i pokušavaju da predstave taj pad kao propast kineske ekonomije.

Naravno da se usporavanje kineske privrede negativno odražava na globalnu privredu, između ostalog i na rusku. Kina je ekonomska velesila koju trenutno muči višak proizvodnje, a istovremeno i smanjivanje izvoza i uvoza.

(Sputnik)

Share this post: