SUTRA JE SVETI ALIMPIJE STOLPNIK: Srbi ga poštuju i evo šta nikad ne rade na njegov dan!

Porodični praznik

Srpska pravoslavna crkva 9. decembra po novom kalendaru obeležava praznik posvećen Prepodobnom Alimpiju Stolpniku.

Ovaj praznik u kalendaru SPC označen je crnim (zadebljanim) slovom ali ovaj svetitelj veoma je poštovan u našem narodu, a mnogim porodicama je i krsna slava.

Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji. Od malena je bio predan Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora.

Iako je bio voljen od svih, uvek je tražio načina da bude sam. Alimpije je želeo da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno grčko groblje pored grada Paflagonije od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja.

Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), i na njemu na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine).

Otuda je nazvan stolpnikom. Ni podsmeh ljudi, ni iskušenja ga nisu mogla odatle pomeriti.

Najzad, posle nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja.

Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski.

U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.

Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.

Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.

Sveti Alimpije na ikoni se predstavlja u asketskom, pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu. On je zaštitnik stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka.

Po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja.

(EPK/Wikipedia)

Share this post: