SUTRA OBAVEZNO POSTITE: Ispoštujte običaje na veliki hrišćanski praznik!

Preteča

Nikako nemojte da jedete ili pijete nešto crveno, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja.

Pravoslavna crkva i njeni vernici 11. septembraobeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Ovaj praznik je sećanje na njegovo strašno stradanje, dan je strogog posta, a u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom.

Kada se Irod Antipa oženio Irodijadom, ženom svog brata Filipa, Sveti Jovan Krstitelj, cenjeni propovednik hrišćanstva, oštro je osudionemoralni čin.

Potom je Irodijada nagovorila svoju ćerku da od oca za rođendan izmoli kao dar glavu Svetog Jovana na tanjiru. I ona dobi poklon, koji je Irodijada zakopala u dvorištu.

Jovanovi učenici saznali su gde počiva glava svetitelja, iskopali je i sahranili u Sevastiji u Palestini.

Na praznik Usekovanja treba da se posti, i nikako da se jede ili pije nešto crveno, jer podseća na prolivenu krv Svetog Jovana Krstitelja. Takođe, ne treba raditi nikakve teže poslove.

Budući da je praznik ove godine u nedelju, valjalo bi da poranite i odete na liturgiju, a ostatak dana u prirodi potražite lekovite biljke, jer je ovo dobar dan za branje.

Ovaj svetac rođen je nedaleko od Jerusalima, njegov otac Zaharija bio je prvosveštenik, a majka mu se zvala Jelisaveta.

Rođenje, život i smrt ovog sveca praćeni su čudima Božjim: Zahariju se, dok je služio u hramu, javio anđeo Gospodnji, kazavši da će mu žena, iako stara,zatrudneti i roditi sina.

Došapnuo mu je i da sinu treba dati ime Jovan i da će se kroz njega mnoga srca obratiti Gospodu.Zaharija je bio zbunjen i nije poverovao u vest arhangela, zbog čega je ostao nem do rođenja Jovanovog.

Tako i bi – Jelisaveta rodi dete, a Zaharije, koji je pre toga bio onemeo, uze jednu tablicu i zapisa:

„Neka mu je ime Jovan!“

Čim je ovo napisao, jezik mu se razveza i onponovo poče da govori.

Zaharije je prorekao da će to dete biti prorok, koji će ići pred Bogom i pripremati mu put, jer je od tog trenutka bio siguran da mu je sin čudotvorac, kojeg je Bog poslao da pripremi dolazak obećanog Spasitelja.

Još od rane mladosti, Jovan je želeo usamljenički, pustinjski život. Kada je odrastao, odvažio se i otišao u pustinju, u predele oko donjeg toka reke Jordana.

Tu, u samoći, sav se predao Bogu i svom pozivu. Živeo je jednostavno: hranio se akridima (bubama sličnim skakavcima) i medom od divljih pčela, a oblačio haljinu od kostreti, načinjenu od kamilje dlake, preko koje se opasivao kaišem.

Visokog rasta, crne kose i brade, mršavog i preplanulog lica od sunca, ulivao je strah svojom pojavom.

(Stil)

Share this post: