Svetitelj kome su ljudi išli radi utehe, pouke i isceljenja: DANAS SLAVIMO SVETOG ALIMPIJA!

Srpska pravoslavna crkva danas po novom kalendaru obeležava praznik posvećen Prepodobnom Alimpiju Stolpniku.

[adsenseyu5]

Ovaj praznik u kalendaru SPC označen je crnim (zadebljanim) slovom ali ovaj svetitelj veoma je poštovan u našem narodu, a mnogim porodicama je i krsna slava.

Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji. Od malena je bio predan Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora.

Iako je bio voljen od svih, uvek je tražio načina da bude sam. Alimpije je želeo da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno grčko groblje pored grada Paflagonije od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja.

Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), i na njemu na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine).

[adsenseyu1]

Otuda je nazvan stolpnikom. Ni podsmeh ljudi, ni iskušenja ga nisu mogla odatle pomeriti. Najzad, posle nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja.

Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju.

Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.

Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.

Sveti Alimpije na ikoni se predstavlja u asketskom, pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu. On je zaštitnik stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka. Po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja.

[adsenseyu1]

(Mediji)[adsenseyu2]

Share this post: