Svima nam je u džepu bogatstvo a da o tome nemamo ni pojma! (VIDEO)

Ilustracija

Svaki pametni telefon sadrži u sebi neki od plemenitih metala: zlato, srebro, platinu, bakar ili paladijum.

Ovi metali su sada vredniji nego inače, zato što se suočavamo sa mogućnošću da jednog dana više nećemo moći da ih iskopamo iz zemlje u rudnicima.

Iznenada je vaš stari pametan telefon vredniji nego što ste mislili.

Šta se nalazi u pametnom telefonu?

Na primer, u veoma popularnom ajfonu procenjeno je da ima 0,034 grama zlata, 0,34 grama srebra i 0,015 grama paladijuma. Takođe sadrži i manje vredan, ali ipak značajan aluminijum (25 grama) i bakar (15 grama).

I ovo je samo početak, s obzirom na to da pametni telefoni sadrže u sebi i retke elemente koji se nalaze u zemlji, poput itrijuma, lantana, terbijuma, neodijuma i prazeodijuma.

Tu su takođe i plastika, staklo, baterija, a lista je dosta dugačka.

Svi su prisutni u relativno malim količinama, ali više od dve milijarde ljudi trenutno ima pametne telefone, a broj se svakodnevno povećava.

Šta više, koncentracija nekih od ovih elemenata, poput zlata i srebra je zapravo veća nego u istoj toj količini rude.

Jedna tona ajfona će imati 300 puta više zlata nego tona rude zlata i 6,5 puta više srebra u odnosu na tonu rude srebra.

S obzirom na to da ljudi u proseku menjaju telefon na 11 meseci, stari obično bude sklonjen u fioku ili neku kutiju u ostavi.

Jedva 10 posto njih se reciklira, kad dragocene komponenete ponovo budu u upotrebi. Pravi mali rudnici leže upravo u fiokama, kutijama, na policama, a da to većina ljudi ni ne zna.

Šta se dešava sa resursima kad telefon „ostari“?

Izazov je kako oporaviti dragocene materijale iz telefona bezbedno i ekonomično.

Značajan deo elektronskog otpada, uključujući i mobilne telefone, izvozi se i baca u zemljama poput Kine, gde su radnici slabije plaćeni.

Grad Điou, smešten na jugu Kine, je najveći elektronski otpad na svetu.

To je uzrokovalo velike zdravstvene probleme stanovnika, kao i zagađenje zemljišta, reka i vazduha olovom, živom i arsenom.

Recikliranje elektronskog otpada u zemlji odakle i potiče je veliki izazov.

Na primer, u Australiji, recikliranje se vrši industrijskim topljenjem, čija je cena jako visoka, a svakako ovaj način nije u potpunosti ekološki bezopasan.

(24sata/EPK)

Share this post: