VEDRANA RUDAN: „Uho, grlo, nož“

 Kolumna

Prvim romanom „Uho, grlo, nož“ želela sam između ostalog da pokažem da su Srbi u Hrvatskoj takođe ljudi, kazala je hrvatska spisateljica Vedrana Rudan na tribini upriličenoj povodom ponovnog objavljivanja njenog prvog romana „Uho, grlo, nož“ u knjižari Delfi u beogradskom SKC.

Petnaest godina nakon prvog izdanja, izdavačka kuća Laguna ponovo donosi pred čitaoce prvi roman Vedrane Rudan „Uho, grlo, nož“, kojim je otpočela svoju spisateljsku karijeru.

Objavljen istovremeno u Hrvatskoj i Srbiji, prvi roman Vedrane Rudan postao je bestseler u regionu.

Ona sada otkriva kako i zašto je postala spisateljica.

„Pre petnaest godina sam želela da postanem novinarka, ali u baš svakoj redakciji u Hrvatskoj nikako nisu mogli da shvate da govorim kako su i Srbi ljudi. To mi nikako nisu opraštali.

Onda sam se našla u ćorsokaku, jer sam shvatila koliko mi pisanje znači i da mi nije uteha to što imam muža, mačka i decu. Htela sam da pišem, ali nisam imala za koga sve dok jednog dana nisam kazala svom mužu da ću napisati knjigu samo za sebe“, kroz smeh kaže Vedrana Rudan.

Muž joj je, kako kaže, na to rekao: „Bolje da pišeš knjige nego da kupuješ cipele“. „Stvarno obožavam cipele i volim da ih kupujem u Beogradu. Umesto besomučne kupovine cipela, napisala sam ‘Uho, grlo, nož’ u kojem je sve istinito, osim opisa seksa, jer se glavna junakinja nije toliko seksala. Bar ne sa toliko muškaraca. Bio je to moj alter ego. Sve drugo je istina. Svi hrvatski i srpski zločini nad civilima su istinito opisani“, kazala je Vedrana Rudan.

Ona ističe da je prvi roman pisala iz vizure Srpkinje koja živi u Hrvatskoj.

„Pisala sam autentično o tome jer sam brzo stekla status Srpkinje, jer mi je muž stvarno Srbin.

To u Hrvatskoj ide u paketu. Srbi oko mene su mislili da sam Srpkinja, pa su mi pričali svoje priče, što je išlo naruku mom pisanju.

Muž mi je po ko zna koji put rekao da nisam normalna, jer je mislio da me Hrvati neće čitati jer pišem iz vizure Srpkinje“, kazala je Vedrana Rudan.

Prema njenim rečima, samo je opisala sve što joj se dogodilo.

„Pisala sam bukvalno za sebe. Kako sam bežala iz kuće, kako su mi decu maltretirali u školi. Preko noći su u školi dobijali jedinice, a ja sam morala da bežim od velikih Hrvata. Pozvao me je tadašnji gradonačelnik Rijeke i kazao mi da sam sa još 10 Srba na listi za odstrel i da će Merčepovci doći po nas. Merčep je jedan od hrvatskih ‘heroja’, inače“, kazala je Vedrana Rudan.

Poznata spisateljica je istakla da je njen beg trajao 10 dana.

„Odlučila da neću više spavati na trosedu moje prijateljice dok je slušam kako u susednoj sobi glasno vodi ljubav sa mužem. Kazala sam mužu da ću radije umreti nego živeti bez seksa i okončala moj izbeglički život. Taj život sam opisala u romanu ‘Uho, grlo, nož'“, kazala je Vedrana Rudan.

Za nju je najveći uspeh što je roman „Uho, grlo, nož“ postao vrlo popularan u Hrvatskoj. „Pokazala sam da Srpkinja u Hrvatskoj ima pravo da bude ljudsko biće.

Antun Vrdoljak, koji u 150. godini snima film o Anti Gotovini, za mene je ratni zločinac i to ću sto puta ponoviti u centru Beograda.

Taj Vrdoljak, bivši direktor Hrvatske televizije, otpuštao je Srbe samo zato što su Srbi. Nema veze da li su profesionalci, problem je bio što su Srbi. Njega Hrvatska i dalje plaća da laže o Hrvatskoj“, kazala je Vedran Rudan.

(TANJUG)

Share this post: