VREDNO DIVLJENJA: Ovo je mladi obućar u koga se zaljubila cela Srbija!

U maloj radionici od 12 kvadrata, ali dovoljno velikoj da u nju stanu neverovatna kreativnost i posvećenost, već dve godine radi najmlađi obućar u Sjenici, Raškoj oblasti i Sandžaku.

Po dolasku u ovaj gradić, poznat po bogatoj istoriji, prirodi o kojoj svetski novinari pišu samo hvale i jedinstvenoj gastronomiji, dovoljno je da pitate prolaznike gde je radnja „Kod Nuka“ i oni će vas sa osmehom uputiti u svet cipela Seida Tandira (30), poznatijeg pod nadimkom Sejo.

Tim istim poslom bavili su se i njegov otac Nusret, deda Selim i pradeda Jusuf, a najmlađi Seid je draži i čar popravke i izrade cipela otkrio nedavno.

Mada je kao dečak rado provodio vreme sa ocem u radnji pomažući mu koliko je mogao, tek u 28. godini postao obućar. Igrom sudbine, to se desilo neposredno pred očevu smrt, koji mu je preneo sve svoje znanje i iskustvo.

Danas ovu radnju posećuju mušterije svih generacija, a Sejo je ponosan što cipele i čizme, njegovih ruku dela, nose Sjeničani i Pazarci, ali i ljubitelji kožne obuće iz inostranstva.

Tokom posete novinara sajta „Priče sa dušom“ Sejo je završavao par cipela za jednog gospodina iz Beča, a jedan drugi čovek koji nosi broj 48 poručio ih je ovde, jer u prodavnicama, u toj veličini i sa takvim kvalitetom ne može da nađe ono što želi.

– U mojoj porodici svi su se bavili ovim zanatom, a ja sam ga zavoleo tek posle jedne televizijske emisije.

Gledao sam kako jedan obućar iz Londona ručno pravi obuću samo po porudžbini i isključivo za poznate ličnosti, pa me je to inspirisalo da napravim nešto slično ovde u Sjenici.

Čak je i mašina iz emisije bila marke Singer, baš onakva kakvu je koristio moj pokojni otac. Obućar je tada rekao da samo ona može da uradi savršen štep – priseća se Seid.

Otac mu je sve objasnio – kako se uzima mera, kako se kroji koža, kako se prave šabloni.

– Gledao sam u njega kao što sam pre toga gledao u televizor sa kojeg je išla emisija.

Šivenje mi je išlo teško u početku, ali uz više iskustva i rada sve je došlo na svoje mesto – kaže on.

U njegovoj radionici sve je autentično kao u vreme kada je tu radio Seidov otac. Alat, sto, tezga, stolice, radio-kasetofon, pa i kreka (peć na piljevinu i ugalj) čuvaju duh nekadašnjeg vremena.

Na pitanje novinara da li je istina da žene posebno vole da dođu u ovu radnju i donesu cipele, ne samo zbog kvalitetnog rada, već zato što je obućar mlad, lep i zgodan momak, Seid skromno odgovara:

– Ljudi vole da vide kada je neko mlad u starom zanatu. Trudim se da svi budu zadovoljni. Kad nekome ručno izradim cipele, cena mi nije na prvom mestu, već utisak i zadovoljstvo koje vidim na licu kada ih obuje. Tada mi je srce puno!

Pošto zatvori radnju, odlazi kući kod žene i dece, a zatim u Rukometni klub Sjenica gde radi kao trener. Do 2013. godine bio je profesionalni rukometaš i igrao za RK Bosna, RK Sjenica i RK Peć, a onda je zbog povrede napustio karijeru i postao trener.

U braku je sa Irinom, Ruskinjom koja se zbog ljubavi iz rodnog Rjazanja sa 800.000 stanovnika preselila u malu Sjenicu. Imaju dvoje dece.

(Mediji)

Share this post: