Zašto Beograđani NIKADA ne pritiskaju dugmiće koji olakšavaju život? Ovo je samo jedna od mnogih MODERNIH MISTERIJA BEOGRADA!

foto: Stefan Stojanović

Malo tehnologije, dobre volje i kulture rešilo bi neke praktične probleme sa kojima se Beograđani svakoga dana susreću na ulicama.

Neke stvari, koje ne koštaju mnogo i u svetu su sasvim normalne, u Beogradu jednostavno – ne funkcionišu.

1. Majstore, gde vozite?

Displeji, tehnička inovacija koja već duže vreme postoji na skoro svim autobusima gradskog prevoza umesto da informišu, češće nas dovode u zabludu. Tako autobus na kojem piše „Za garažu“ često zapravo vozi na nekoj od redovnih linija, ali je displej samo u kvaru.

Nekada na displejima piše i potpuno drugi broj linije i odredište, pa u tom slučaju morate da se oslanjate na papiriće koje je okačio vozač.

Najčešće je, međutim, da na displeju piše samo pogrešan smer kretanja, pa tako neretko gosti Beograda završe na potpuno drugom kraju grada od onog na koji su namerili.

2. „Stanica!“

Uzvici „Stani, stanica“ ili „Ima izlaz“ sasvim su uobičajeni, posebno na prigradskim linijama. I to ne bi bilo toliko čudno da gotovo svaki autobus nema dugmiće koji služe upravo tome da putnici obaveste vozača da bi trebalo da se zaustavi na narednoj stanici.

Sva nova vozila naručuju se sa dugmićima, a oni se nikada ne koriste, vremenom propadaju, a putnici se sa vozačima dovikuju.

3. Parkomati su nestali

Parkiranje u zoniranim delovima grada bilo je moguće uz pomoć parking karata kupljenih na trafikama, parkomata i mobilnih telefona.

Nesumnjivo je da je poslednja opcija odnela apsolutnu prevagu i da je reč o tehnološki naprednom koraku po kojem Beograd prednjači.

Ali… šta ako vam nestane kredita ili ne želite da ga koristite za parking? Možete kartu da kupite i kod kontrolora, ali biće vam potrebno vreme da ga sačekate.

Alternativa su trafike, pa čak i pojedine pošte. U velikim gradovima parkomati su sasvim normalna stvar i odlično funkcionišu, a kod nas su izašli iz upotrebe.

4. Busplus samo na trafikama

Dok u velikim gradovima na stanicama, pa čak i u vozilima postoje mašine na kojima je lako moguće kupiti kartu, kod nas je uplata moguća samo na trafikama i kod vozača.

Premda je prodajna mreža veoma razvijena, ipak je nekada teško pronaći trafiku koja ima „busplus“ dopune, pa kada vam se potroši kredit preostaje jedino da kupite kartu kod vozača za 150 dinara.

5. Mape su beskorisne

Za razliku od novih, modernih mapa koje se postavljaju širom centra grada, one na autobuskim stanicama apsolutno su beskorisne.

Toliko su zastarele da na njima ni posle pet godina nije ucrtan ni most na Adi, a o Pupinovom mostu i novim autobuskim linijama da ne govorimo.

Tako, oni koji gradski prevoz u Beogradu koriste prvi put, a odluče da se oslone na mapu, rizikuju da potpuno zakomplikuju svoje putovanje.

6. Ulice sa po dva naziva

Da jedna ulica istovremeno ima dva naziva, i te kako je moguće i zbunjujuće za sve koji ne poznaju gradsku birokratiju.

Novi, zvaničan naziv obično je ispisan na novoj tabli sa grbom grada, ali ispod nje obično stoji i stara tabla sa starim nazivom.

Neko ko, na primer, traži Bulevar despota Stefana, ostaće zbunjen jer u isto vreme u njemu stoji i natpis Ulica 29. novembra!

7. Pešaci, pritisnite dugme

Neretko je moguće videti pešake koji uzalud čekaju zeleno svetlo na semaforu, a pritom ne pritisnu dugme na kojem je jasno naznačeno da služi za pešake.

Međutim, nije sve u nedostatku navike Beograđana. Često se dešava da ovo dugme i nije u funkciji, pa pešaci ni ne pokušavaju da ga pritiskaju.

Važno je znati i da se neće baš uvek odmah upaliti zeleno svetlo posle pritiska dugmeta, jer je potrebno da prođe i određeno vreme za prolaz vozila.

Takođe, postoji i mnogo raskrsnica sa detektorskim sistemima, pa nailazak vozila iz bočne ulice otvara zeleno svetlo i za pešake.

(Mediji)

Share this post: