Zašto su u Srbiji drastično povećane dozvoljene količine amonijaka, bora, hlorida i natrijuma u vodi za piće

Informacija da su dozvoljene količine amonijaka, bora, hlorida i natrijuma u vodi za piće u Srbiji drastično povećane izmenama u Pravilniku o ispravnosti vode, izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama.

Javnost na to nije obratila pažnju sve dok se informacija pojavila na Tviteru, uz sliku izmena Pravilnika o higijenskoj ispravnosti za piće.

Po njima, količina amonijaka biće pet puta veća nego do sada. Za bor su se vrednosti utrostručile, dok su za natrijum i hlorid oko 25 odsto veće.

Izmene su stupile na snagu 18. aprila ove godine.

Vest se brzo proširila društvenim mrežama i izazvala burne reakcije sa svih strana.

– Znači trovanje naroda legalizovano – napisala je Suzana.

– Uskoro ćemo sijati u mraku – dodao je Aleksandar.

– Lakše se promeni propis, nego remontuje postrojenje za prečišćavanje vode, a i jeftinije je. Uskoro će cela Srbije piti vodu zrenjaninskog kvaliteta – dodali su treći.

Većina je ipak priznala da se ne razume u materiju, te da je ipak potrebno da ovu polemiku razreši struka.

NEMA RAZLOGA ZA BRIGU

A kako stručnjaci kažu, za zabrinutost nema mesta. Izmene su uvedene, kako bi se naš pravilnik uskladio sa evropskom direktivom i napretkom koji je postigla nauka.

– Izmena Pravilnika, koja je stupila na snagu u aprilu, korak je ka usaglašavanju domaćih propisa sa propisima Evropske unije u oblasti vode za piće. Vrednosti koje su menjane su sada potpuno usaglašene sa evropskom direktivom o vodi namenjenoj za ljudsku upotrebu. Ovde nema razloga za zabrinutost – kaže dr Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode pri Gradskom zavodu za javno zdravlje (GZJZ).

Ona dodaje kako se očekuje da uskoro bude donet ceo novi zakon o vodi za ljudsku potrošnju, kao i pravilnik koji proizilazi iz tog zakona, a koji će biti potpuno usaglašen sa evropskom direktivom.

– Pred nama je novi propis koji će sadržati ne samo ove, već i druge izmene. I to usaglašavanje je dobro. Naš sadašnji pravilnik je iz 1998. godine i u nekim aspektima je ipak bio prestrog. Od 1998. godine nauka je odmakla, a analitičke metode postale su znatno brže i vreme je da se domaći propisi usaglase sa EU – dodaje ona.

Kako kaže, ova povećanja nisu dramatična kako se na prvi pogled čini.

– Amonijak koji ovde upada u oči može da bude i biološkog porekla, odnosno amonijak nije obavezno vezan za fekalna zagađenja. Kada je to slučaj, prestrogo je ocenjivati amonijak normom od 0,1 kada je on prirodno pristuan u vodi i nema negativnih uticaja na zdravlje – pojašnjava ova doktorka.

(Telegraf.rs)