Afera “ Argodžem“

branje sljiva

 

 

majkovic100

BLOG

 

Majković – Afera “ Argodžem“

Ima na kraju našeg sela ogroman šljivik.

Stabla  poređana pod konac se protežu u nedogled, milina jedna.

Šljive krupne, plavo modre, slatke ko med a koštica mala, nema takvih šljiva na daleko.

Kada dođe proleće pa šljive procvetaju mi seljani odemo u šljivik pa poležemo ispod onih šljivovih stabala i slušamo zujkanje pčela koje navale da sakupljaju polen, idila, raj.

Najviše sam voleo da otkinem malu rascvetalu grančicu pa da je zataknem za šajkaču a ona miriše ko da je u raju procvetala, pa se tako šetam i sve mi drago oko srca.

Dolazili i neki Japanci da vide šljivik pa se sve čudili, kažu ko u Japanu.

Firma „Argodžem“ je bila vlasnik tog šljivika i lepo se brinula o njemu, nema šta.

Mi seljani smo uzimali šljive na kredu od „Argodžema“ a otplaćivali smo rakijom prepečenicom i džemom od šljiva.

Bilo firmi dobro a i nama i svi bili zadovoljni.

Lepo je to tako išlo dok se neki ne polakomiše i dok ne počeše da se bave mućkama i organizovanom pljačkom „Argodžem“ šljivika.

Ne lezi vraže, glavni šef „Argodžema“ Dulence poče da deli šljive svojim pajtosima na šlepere.

Niko nije zna koliko će rakije i džema oni morati da vrate, tj. da otplate te silne šlepere.

Izgleda da je šema bila: vratićeš kad možeš a ako ne možeš nema veze biće šljiva i dogodine ako da Bog.

Uzeo je Dulence i za sebe dva šlepera kao bonus, kaže, naradio se i preradio dok je podelio tolike šlepere, nije to mala stvar.

Organizacija, pa briga za šljivik, mučenik je to bio.

Išlo bi to još tako da Daca i Vujke, nova vlast naše MZ, ne provališe ovu Dulencetovu mućku i mutnu rabotu.

Kažu da je i Bisenija znala za ovo ali se ćutalo jer se nekima njenima bilo osladilo da se sami goste džemom i da se sami nalivaju rakijom.

Uglavnom ima njih par koji su već uhapšeni, normalno Dulence je odmah zakatančen, valjda je najodgovorniji.

Koliko se čuje biće ih još koji će pod katanac bar tako reče naša  Daca, ima da im zaprži čorbu, koju su sami zakuvali, sa osobitim uživanjem.

Živojin, naš seoski policajac  je bio kod mene i uzeo je bicikl, čak je i gume promenio, kaže da sada prelazi veliku kilometržu dnevno jer ga Daca sada maksimalno angažuje.

Pop Živadin je osveštao šljivik na zahtev nas seljana jer nas je žao da propadne a nije od zgorega da i Bog vidi da mi brinemo i da nam je stalo da šljivik opstane.

Sada svi čekami i gledamo na čiju će kapiju Živojin da pokuca a ako pokuca odmah znamo da je i taj spreman za apsanu, pozlatila se našoj Daci i Vujketu.

 

Share this post: