Čudan san

 

 

 

 

 

Dragan Đogović – Čudan san

 

 

Čudan san

 

Imam jedan čudan san, letim nebom oplakan.

 

Svuda čemer, bijeda, žal, nemam drugo da pogledam.

 

Tražim osmjeh, pogled drag, ne vidim ga ni na dalj.

 

Videh starca slomljenog, pitah ga za osmjeh moj.

 

Vidis sine – reče on, nije ovde osmjeh tvoj.

 

Bio nekad prisutan, sad je mukom odsutan.

 

Zašto tako starče moj?

 

Nova vlada – veli on.

 

Uzdah, briga, obli znoj, stvori mi se velik bol.

 

Skočih ljutit, tražih boj, da pronađem osmjeh moj.

 

Nema nikog uz moj bol, da obavim zavjet svoj.

 

Krenuh srdit sasvim sam, svuda tama nigdje žar.

 

Grabim napred krčim jad, srce plamti kao klad.

 

Pogled gore Bogu dat, da podari moju tat .

 

Samo tako – grmnu on, pronaći ces sebi dom.

 

A uz njega osmjeh tvoj, kad ugledaš narod svoj.

 

Lomim dalje, sječem jad, nesta tame svuda dar.

 

Ja ugledah narod svoj, osmjeh svuda, nesta bol.

 

Probudih se sretan ja, – svuda čemer, bijeda, žal.

 

 

 

Autor:

Dragan Djogovic

(autorska prava zadržana)

 

Share this post: