Davne 2OO5 …neko me je pitao

 

 

 

 

 

Zorica Sentić – Davne 2OO5 …neko me je pitao

 

Šta ja mislim o Srbiji?!… i u njegovoj tišini posle uzvika, čula sam tačno

njegovo pitanje… hteo je da uđe u političku sferu.

Odgovorila sam da ja ne znam da mislim, ja znam da radim i pokazala bih kako

treba da se radi i kako rešiti neke  sitne probleme… al’ to nije samo

recept za Srbiju, već za bilo gde.

I to nije samo recept za nedostatak knjiga, već i za puno šta… al’ treba

uneti LJUBAV U RECEPT!  I potrebni ste i vi poštovani novinari… Ne samo

indirektna pitanja…

-„Ah“, rekao je novinar… čudeći se, „Pa da, treba imati ideje poput vaših,

malo luckaste… al’  šta vredi gospođo; Ovo je Srbija“!

Uh, još dan danas čujem te reči… i čula sam ih često!

Ne dragi novinare, nije dovoljna ideja, ideje imaju svi, treba da se radi

!!! Da, u mom selu se kaže, „da se rmba i da se zasuču rukavi“!

Otvaram zagradu…o svemu smo popričali te davne 2005. Slala sam njemu, kao

i mnogima, najmanje dva i-meila mesečno… zatvaram zagradu

Da se dođe do ovoga što ćete videti niže, trebalo je dosta rada al’ trebalo

je i da se pokaže na jednom blogu …http://darujmorec.blog.rs/

Hvala bezmerno Aleksandru SAŠI Popoviću iz Niša, za divnu saradnju.

Zahvaljujuci njemu, znate šta sam sve MISLILA o Srbiji.

Da nije bilo njega, ništa ne bi bilo od mojih ideja, akcija ne bi uspela!!!

Da sam ministar, što nikada neću biti, uzela bih Sašu za pomoćnika, i dala

bih mu platu veću od moje!

Nadam se da će novinar sada da razume „moju sferu“.

Da, poštovani novinare, nije samo do ideje, nisam ja izmislila vruću vodu,

al’ ja pritisnem dugme da voda poteče… I imam pametnjaka kao sardnika!

Problem može da se reši i bez politike, i bez novca, i bez seksa i ako je

žena „luda“… i ne zna srpski jezik!

Da ste vi pomogli da se za ideju dozna, još brže bi uspeli!

To sam tada htela da vam kažem, ali vi niste ni to razumeli. Ustvari, vi me

niste ni slušali!

Vi ste u svemu tome videli da se ja reklamiram… a ne ovo što ćete da

pročitate dole!!!

Zorica Sentić

PS Dokazi su vremenom sami došli! Rekla sam vam da sačekate… vi ste hteli

da uspem za 24 časa… No, nisam imala čarobni štapić!

„Deca sada svakog dana ostaju duže u skoli,

organizovali smo čas čitanja, što su sa oduševljenjem prihvatili.

Sada čitaju i oni učenici koji su imali problema sa tehnikom čitanja

i kvalitet čitanja se poboljšao za ovo kratko vreme.

Šteta što se bliži kraj školske godine“. Slađana Dimčić

Osnovna škola  „1.maj“

selo Vrtogoš, 17521 Ristovac

„Ove reči su kao muzika za moje uši. Nemam reči da opišem koliko me raduje

što deca tako prihvataju knjige.

Ali, ovo bi morao da bude samo početak, a da se u njih na svaki način ulaže,

u njihovu inteligenciju i razvoj, da odrastu kao uzorni ljudi i da budu

zaštićeni od onoga što ih čeka u životu. A jednoga dana, kada odrastu i

preuzmu životne odgovornosti, da se sete da su kao deca čitali knjige koje

su stigle samo za njih kroz akciju „Darujmo reč“.

Ja nisam vernik onako kako se to uobičajeno shvata, ali ako bi me neko pitao

da li ja u nešto verujem, znao bih šta da odgovorim“.

Aleksandar Saša Popović, urednik bloga DARUJMO REČ

Jos jednom, hvala SAŠA

i hvala ljudima koji su pomogli da akcija dotakne to što je… ISTINU!  Da

se može VEROM i LJUBAVLJU i sa PRIJATELJIMA !

-Šta vi mislite o… ?!

Pozdrav iz Nice.

Zorica Sentic

Share this post: