Demokracija sa (u)pitnikom

dragomir-dragan-bilic

 

 

 

 

 

Dragomir Bilić – Demokracija sa (u)pitnikom

 

O potezu Hrvatskog nogometnog domoljuba Josipa Šimunića dosta se pisalo i raspravljalo u domaćim i svetskim medijima. Prihvatanje i odobravanje publike na stadionu u Zagrebu, i poistovećivanje većine kroz ustaški otpozdrav govori o svoj nemoći Hrvatske države i njenih građana da se susretnu sa savremenim svetskim trendovima i željom za celokupnom humanizacijom društva.

Kada bi danas neko u „kolevci fašizma“ Nemačkoj uradio takav gest na javnom mestu sigurno i bezrezervno bi došao pod udar zakona. Bio sam i video svojim očima kako to tamo funkcioniše. Hitler bi se u grobu prevrnuo kada bi video šta je ostalo i ko sve sada ima pravo da živi i uživa svu pravnu zaštitu u toj Nemačkoj.

Samo ovde kod nas i na ovim Balkanskim prostorima, horde agresivnih „nacionalista“ svoj šovinizam pokušavaju da predstave kao vrhunski patriotizam i jedinu ispravnu nacionalnu ideju. Kada starno treba da se ide i odbrani Srpska nacija i sve kulturno istorijske tekovine iste, onda im tobože smetaju ideološke razlike u odnosu na tadašnje nosioce vlasti.

Te svoje srahove i kukavičluk najbolje manifestuju kroz agresiju na bezbednim mestima kao što su razne sportske manifestacije i takozvani patrijotski sajtovi.

Ima tu i odličnih pojedinaca i grupa koji na promišljen način pokušavaju da podignu nivo svesti kod, većine svoje nacionalnosti, kroz argumentovano iznošenje nepobitnih istoriskih činjenica ali su zatrpani stotinama onih koji svoje znanje mogu da svedu na „ viljuške Cara Dušana“ i slično.

Za mene kao Srbina i ta „ viljuška“ je dovoljan argument ali da li sam dovoljno spreman da pobedim praznog stomaka isto takve argumentovano „ spremne“ sa druge strane.

Mi Srbi trebamo da budemo pametni i sretni što je taj nesretni Hrvatski nogometni domoljub razotkrio svu moralnu bedu i licemerje te Hrvatske demokracije. Ne trebamo, da nošeni revanšizmom i emocijama, relativizujemo njihove loše poteze.

 

Kao dobre komšije mi treba da pomognemo Hrvatima da se suoče sa svojim demonima prošlosti i sadašnjosti jer da nas pobiju sve ne mogu a da ih pobijemo sve ne možemo. Mrtve da oživimo teško da možemo, ali da živimo sa sećanjem i uspomenama treba. Sa ubicama i zlotvorima malo ko želi da bude komšija. Bes pravednika nikom ne donosi dobro.

Hrvatska država je danas talac tih „branitelja“ koji sada napadaju temelje te iste državnosti i mi kao pametne komšije moramo da im pomognemo. Oni još uvek ne shvataju da je jedno ratna a drugo mirnodopska logika. Ratnom logikom u miru ti onemogućuješ svoju decu da izrastu u normalne ljude koji će biti svojim znanjem omiljeni u svom okruženju. Neracionalnim rasipanjem te mladalačke energije, i nepravilnim usmeravanjem iste, svaka nacija je osuđena na propast.

Da sam na mestu sadašnje vlasti, našao bih sredstva, i osnovao „Srpski institut za proučavanje genocida na Balkanskim prostorima“. On bi se bavio ispitivanjem i prezentovanjem činjenica o svakoj vrsti genocida nad Srpskim i drugim narodima u daljoj i skorijoj prošlosti.

Te studije objavljivao bi u svim svetskim medijima po svaku cenu. Jedino tako sa znanjem i ekspertskim utvrđivanjem tačnih činjenica moguće je doći do opšteg međunacionalnog pomirenja na ovim prostorima.

Ko se boji istine neka se boji i dalje, ali suočavanje sa krivicama sledi kad tad. Što pre to bolje. Sve dosadašnje relevantne naučno utemeljene radove o temi zločina na ovim prostorima, sakupio bih i objavio, na svim vodećim svetskim jezicima, u vidu almanaha. Time bi se doprinelo dostupnijem i preglednijem pristupu o toj temi celokupnoj svetskoj javnosti.

Nikad na ovim prostorima među Slovenskim narodima neće biti istinskog bratstva i jedinstva dok te svoje mrtve jednom za svagda ne pokopamo i ostavimo da žive u našim srcima, a ne da ih svakih par godina otkopavamo i tako njihovu žrtvu zloupotrebljavamo za pravljenje novih žrtava. Time ćemo zauvek onemogućiti te velike sile da kroz te naše ne zaceljene rane ostvaruju svoje interese na ovim prostorima.

Čitam i ove „patriote“ što se zalažu za to da se mi Srbi nikad više ne ujedinjujemo sa komšijama pa ih pitam da li se jača kada širiš teritoriju ili samo kad gineš i gubiš. Dosta te ludosti i jeftinog patriotizma. Nagledao sam ga se dosad premnogo na svim ratištima na kojima sam bio. Ako ne znate da poštujete protivnike i  nošeni ste samo mržnjom brzo ćete biti samo još jedno ime u statistici promašenih patriotskih ideala. Daj jednom da pametno odigramo na tuđe greške i pobedimo bez ispaljenog metka. Džo-kica

a i ova ćirilica na kojoj pišem nam to omogućuje. Ja nisam isti kao oni. Ja sam Srbin, ma šta to vama značilo. Meni znači. I opet bih sa vama jer nemam druge ali se sada borim da budete pametniji i bolji „ i ako ste Srbi“. Naša vekovna demokratija nikad ne sme da ima upitnik kao, na žalost, njihova.

„Živi i pusti druge da žive“

 

 

Share this post: