Dogovori

dragomir dragan bilic

 

 

 

 

 

 

Dragomir Bilić – Dogovori

 

Mnogo puta smo za ovih dvadeset godina imali priliku da se uverimo u to da je Haški sud mesto gde pravda gubi bitku sa politikom i pristrastnošću

Naša naivna verovanja da će delovanjem tog suda doći da pomirenja i personizacije krivice za počinjena krivična dela u građanskom ratu na našim  prostorima sada definitivno padaju u vodu.

Oduvek je namera tog instrumentalizovanog suda bila da razbije samosvest i moral kod Srpskog naroda, poštene političke i intelektualne elite. Jasna je poruka koju nam šalju je da će svaki naš predsednik, političar ili vojnik biti procesuiran i osuđen ako ne bude sledio interese zapadnih velikih sila na čelu sa Amerikom

Znaju to dobro i sadašnji političari na vlasti i zato traže koncenzus, po pitanju odgovora EU o Kosovu i Metohiji, kod svih politički relevantnih činilaca u okviru Srbije. Da to nije tako mi bismo po našem Ustavu apriori odbili bilo kakav neustavani sporazum sa istima.

Tači i šiptarska strana to rade i sa njihove pozicije oni su u pravu. Još kad tu dodamo pomoć „velikog brata“ i ogroman novac koji su uložili u svoju „nezavisnost“ naša pozicija i jeste nezavidna.

Sada je sve prepušteno ličnoj hrabrosti nosilaca vlasti u Srbiji. Da su ovi drugi na sve spremni imali smo prilike da se za ovih trideset godina i uverimo. Nikakvi zakoni i dogovori sa njima nisu trajni i služe im samo za porobljavanje i širenje kolektivne amnezije onih koji pristanu na takve dogovore i sporazume.

Za takvu sitaciju i naš nezavidni položaj krivi smo 90% sami. Naša naivnost i povlađivanje nesvesnim masama u društvu i produbljivanjem te nesvesti u kontinuitetu zbog pojedinačnog političkog interesa, plasiranje dezinformacija, zakulisni interesi nosilaca kapitala, nesprovođenje Ustava i zakona, razaranje vojske i policije, opšta pljačka društvenih vrednosti na svim nivoima i oblicima, neodgovornost većine građana i svi oblici kriminalizovanja društva, sujeta i nesposobnost u sagledavanju sopstvenih sposobnosti, nizak nivo obrazovanja i trgovina sa istim su i glavni ,ali ne i jedini, uzroci ovog (ne) svršenog čina pred kojim smo sada.

Da smo bili mudri i da smo vodili mudru politiku u prošlosti ne bi nam se događale stalno jedne te iste graške i pre i danas.

Kada čitam neku knjigu koja je napisana pre vek ili dva vidim da mi kao narod ponavljamo iste greške i da ni malo nismo evoluirali u shvatanju sebe i svog okruženja. Istorijski stereotipi koji su usađeni u glavu većine običnih Srba nas i dovode do toga da ne sagledavamo većinu političkih dešavanja u celini i zato skoro uvek ispadnemo žrtve tih istih dešavanja.

Koliko se danas u Srbiji shvata žrtvovanje naših predaka da bi mi uopšte i postojali na ovim prostorima. Da li mi ne prihvatanjem te žrtve onemogućavamo sledećim generacijama da postoje na ovim prostorima.

Srbija je postala mesto gde i nerođena deca odbijaju da se rode. A tobože svi rade baš za tu Srbiju. I gde smo stigli. Gde nam je minuli rad. Sve smo proćerdali za ovih 25 godina.

I sad još hoćemo da nas neko uvažava a nije nam ni malo naklonjen. Šta mogu razni zapadni političari da vide kod nas da bi nas poštovali.

Da li mi prvi poštujemo sopstvene žrtve. Da li poštujemo naše dedove, očeve, decu i na kraju sebe. Kako se to vidi sa strane. Opljačkani penzioni fondovi. Uništene fabrike. Školstvo ruinirano. Nepoštovanje zakona.

I sad dođe neki Evropljanin kod mene u goste. Upoznajem ga prvo sa svojom familijom svi srdačni i nasmejani. Ali gost primećuje da deda nema zube i slabije čuje. Kako da mu objasnim da nema za protezu iako je ceo život radio.

Pita me gde mi otac radi. Ja mu kažem da je na birou zbog krize.Kaže ipak lepu kuću imate. Ja mu odgovorim da je još nismo legalizovali jer nemamo para zbog krize. A kako ste je onda napravili pita. Nemam pojma, muvali smo za vreme sankcija. Čovek se krsti kaže to u EU nije tako i počne mi priču o poštovanju zakona,radu, društvenoj odgovornosti…

Ja onda potegnem istoriju i tu uprskam načisto. Moja i njegova istorija nisu kompatibilne i treba je izbegavati u komunikaciji sa njim. Istorija je majka mudrosti i od nje učim i ja i on. A skoro uvek smo se sukobljaval E kako ja sad da nađem zajednički jezik sa njim i hoću da mu uzvratim posetu. Ma ništa nas ne vezuje.

On već u mojoj kući našao zajednički jezik sa podstanarom i razvezo diskusiju još mu podstanar daje neke smešne cigare i pravi biznis kako da unaprede posustalu ekonomiju sa tim cigarama.

Ma para vrti gde burgija neće. A gde su moje pare? Još mu i tražim na zajam. Vratiću mu kao sigurno samo da legalizujem zemlju, ovaj kuću…

Da li mi stvarno možemo da legalizujemo ovu našu zemlju, jer ovako ovo ninašta ne liči. Možemo sigurno samo prvo dok ne dođe Šeik i da nam pare moramo da uradimo sledeće:

Proteramo sve strane diplomate za koje se utvrdi da rade protiv ustava države Srbije ma kakve posledice to prouzrokovalo. Pohapsimo sve političare i njihove pomagače za koje se utvrdi da su delovali protiv ustavno.

Oformimo  državni savet od najpriznatijih srpskih i ostalih intelektualaca koji će svakodnevno da radi i predlaže državnom rukovodstvu rešenja i objašnjava posledice datih rešenja.

Smatram da je SANU suviše inertna i ne odgovara brzini u kojoj bi mogli da deluju. Svakako je za pojedina pitanja konsultovati. Znači intelektualni krizni štab Srbije. Ne ovako tek ispileli nosioci raznih diploma i oni kao savetnici.

Pohapsiti sve političke pokrovitelje pljački u Srbiji. Oduzeti imovinu svima za koje se dokaže da su zloupotrebili svoj položaj i vratiti oduzeto narodu kroz razna socijalna i investiciona ulaganja. Povećati budžet za obrazovanje u iznosu većem za 30% od svih ostalih ministarstava.

Sačekati minimum deset godina i tada podneti zahtev za početak pregovora o pridruživanju EU jer ako sve ovo u tom periodu i još neke prateće stvari ne  uradimo bojim se da će nas primiti  u tu istu EU kao glavni grad države glavnog grada.

I tada će stvarno da „krug dvojke“ zatvori krug.

Share this post: