Interaktivni blog: Čovek i sve oko njega

 

 

 

 

 

 

 

Mirko Milić – Interaktivni blog: Čovek i sve oko njega

 

Da vam se predstavim: Miroslav Mirko Milić

 

Ništa nije slučajno:

Rođen sam 23.02.1942. godine, na datum kada je rođen pok. Ruski Patrijarh Aleksej, kao što vidite, ja sam Miroslav (svi me znaju kao Mirko – pa i Vi koji me znate kroz komentare), naš patrijarh Irinej (svetovno Miroslav Gavrilović).

Moja supruga rođena je 19.10 …. A to je datum pok. Duhovnika Oca Tadej-a Vitovničkog, Bliznake, ćerke rođene su 11,09. … a to je datum rođenja pok. Patrijarha srpskog Pavla.

Dakle nema slučajnosti, lično imam dve veze sa dva Patrijarha, po datumu rođenja, kao i po imenu Miroslav, supruga sa duhovnikom i kćeri sa datumom Patrijarha.

Radiestezija je samo bila povod da se uputim, da sve što postoji, zrači, da zračenja, frekfencije ili bilo kako da ih nazovemo, ljudski organizam oseća, da neka, ili većina zračenja štetno utiču na čoveka, da su neka zračenja putokaz životinjama (mravima), tamo gde je bio mravinjak da je štetno za čoveka, da pas neće tamo, ali će mačka rado.

Recimo da sam iz „obične“ radiestezije prešao na duhovnu, i to je ono zašto sam Vam se predstavio, i izneo da ništa nije slučajno. Da je samim nastankom, redosledom, Tvorac obeležio svaki elemenat, odnosno da je to naša (ili opšta) genetika stvorenoga. Ne držite me za reč po pitanju pojmova, veoma je teško da jedan laik proučava sam i da za svaki pojam se pravilno opredeli, a pogotovu, što naš rečnik i ne raspolaže duhovnim elementima.

Kako sam počeo: Zbog sušne 1995. godine, mnogi su bunari presušili ili ostali sa malo vode, zato su ljudi angažovali mašine za dubinsku vodu. Znao sam da postoje ljudi koji mogu da odrede gde ima vode, ali nikada nisam video kako to oni čine. Jednoga dana pozvao sam rašljara, koji mi je odredio gde da bušimo, sa 28,5 metara potekla je voda koja i sada ide.

Probao sam njegovu „tehniku“ i uvideo da to mogu i sam, i zato sam kasnije odredio drugu bušotinu na višem terenu gde je opet potekla voda.

Prošao sam kroz rašljarstvo – radiesteziju, nisam se zadržao, ali sam izgradio sopstveni sistem i svoju urođenu energiju – potencijal da mogu da „vidim“ na daljinu.

Viđenje na daljinu samim time podrazumeva i u prošlost, odnosno vremenom, prostor i vreme pokazali su se neograničenim.

Prvi radovi: Koristeći legende počeo sam da crtam: „Zlatne kočije, tri tovara blaga u bunaru“ crkvu koja je nekada bila u mom mestu, kojoj sam odredio i naziv: Manastir Donja Prečista, dosta kasnije izašla je knjiga o crkvištima i lekovitim vodama, gde se našlo mesta i za Manastir Donju Prečistu u mom mestu.

Na moje pitanje, pisac reče da je podatke našao u istorijskom muzeju, dakle ovo mi daje (MENI) dokaz o mogućnosti viđenja.

A onda sam ( Na severu) majstoru koji je bušio dubinsku vodu i koji ne veruje u rašljare, nacrtao kuću (vazdušna linija između nas je verovatno 80 km), sa svim elementima koje mi je dotični telefonom potvrdio.

Nacrtao sam čoveku (na jugu, preko 200 km.) i bio uspešan, dakle navedena dva promera, gde sam ulazio u tuđu privatnost, bila su podstrek ili dozvola, od Više sile, ili Onoga koji me je odabrao za sve kasnije radnje.

Pokušao sam i treći i četvrti put da uđem u tuđu privatnost, ali je u mesto konkretnog što sam tražio, dobio osmougao sa otvorenom stranicom preda mnom, odnosno dve stranice koje su me uvodile u otvoreni osmougao.

Rekonstrukcijom dobijenog, došao sam do podatka koji me uvodi u veru, odnosno, rezultat je glasio: Da ne preskočim treći nedelju da nisam u crkvi, otvoreni osmougao je značio otvorenu crkvu.

Četvrti put, dobio sam isti otvoreni osmougao, tumačenje osmougla glasilo je da ne preskočim šestdeseti dan da se nisam pričestio.

Telefonom me obaveštava prijatelj, u povratku kući, spustio je sekiru sa ramena da bi otvorio kapiju, na dalje sekiru je koristio kao štap (prijatelj je tada imao oko 70 godina), i na jednom mestu u dvorištu, primetio je zvuk sekire kao da ispod postoji podrum.

Crtao sam presek zemlje, ali i površinu, temelj kuće i pored temelja spakovan crep, gomilu peska, gomilicu starog maltera, otvorenu kapiju sa donjim dužim šarkama, misleći da je pod zemljom crtam traktorsku drljaču. Kada sam otišao na licu mesta, crepa nema, ali je bio pre godinu ipo dve, kapija je zatvorena, ali da bi se šarke prikazale i uočile crtam otvorenom.

Odustao sam da crtam drljaču kada sam shvatio da je na površini, ali je i ona bila na tom mestu.

 

Zamolio bih sve zainteresovane da Vaša pitanja – kroz komentare – budu konkretna i korektna, da vaši komentari ne prelaze, ili bar ne za mnogo (show more – prikaži više), Zamolio bih korisnika Lune da se ne oglašava, pošto neću da sa njim imam bilo kakvu polemiku.

Mislim, da na svakih 10 dana izađe nastavak i da možete da naručite sledeću temu, ali, od Vas i Vaše korektnosti zavisi da li ću ići sa nastavcima i dokle. Ne obećavam ni na jednoj temi (iz objektivnih razloga) da idemo do u detalje.

 Vestinet

Share this post: