Ishod koncerta Jelene Karleuše, sasvim očekivan

igor vlahovic

 

 

 

 

 

 

Igor Vlahović – Ishod koncerta Jelene Karleuše, sasvim očekivan

 

Ovih dana, putem pisanih medija, preplavljeni smo naslovima o debaklu nedavno održanog koncerta Jelene Karleuše.

Dnevni listovi rekoše kako na koncertu jedva da je bilo 10 hiljada posetilaca, glavni organizator koncerta, menadžer Raka Marić, izašao je sa podacima o posećenosti izmedju 25-30 hiljada, dok Karleuša, koristivši kao dokazni materijal snimke koncerta iz vazduha, danima ponosno govori o cifri od oko 40 hiljada.

Kako god, sve i da su njene tvrdnje tačne, uzevši u obzir veliki prostor, kakvo je Ušće, status velike zvezde, koji uživa, kao i daleko veću posećenost koncerata, drugih velikih zvezda, na Ušću, Ace Lukasa, Cece Ražnatović, sasvim sigurno i Džami Rokvaja, Karleuša možda nije doživela debakl, ali daleko od toga, da se proslavila.

Razlozi su brojni, počevši od njenog hvalisavog i nadobudnog predstavljanja u medijima, pljuvanja svojih kolega, koji su na estradi mnogo duže, poput Lepe Brene, Ane Bekute,… Cece Ražnatović, čiju je, čak, maloletnu decu omalovažavala, zatim, pružanja javne podrške u borbi protiv srpskog medijskog linča, pevačici i bivšoj podvodačici Hanki Paldum, koja je optužena da je, tokom rata u BiH, krvnički mučila Srbe u logoru Silos na Igmanu, preko niza kleveta, upućenih na račun SPC, u svojoj čuvenoj ateističkoj poslanici, pa sve do, za bavljenje pevačkim pozivom, onog glavnog – nedostatka dobrih i kvalitetnih kompozicija.

Naime, kao teoretičar muzike i medija, po primarnoj vokaciji, smatram da Karleuša nije, ni prineti, toliko loša pevačica, kakvom pojedini žele da je predstave. Štaviše, ona poseduje autentičnu boju glasa, kao i pevački izraz, čak, ko je čuo uživo njena izvodjenja antologijskih hitova Bijelog dugmeta, Džeja, i narodne pesme Zajdi zajdi, složiće se sa mnom da je intonativno sasvim solidna, i da se pesmi emotivno daje, pa, kada bi poradila na vokalnoj tehnici, njen pevački izraz bi bio, još snažniji.

Ali, da bi bila kompletan muzičar, moralo bi da izvodi, makar, pristojne kompozicije. Takvih kompozicija u Karleušinom muzičkom opusu, tj. od kad je 2005.godine, prestala da izvodi obrade velikih grčkih hitova i počela da saradjuje sa mega popularnim Ateljeom Trag, može se nabrojati na prste jedne ruke.

Izuzev kompozicija „Da te nisam prevarila“, „Tihi ubica“, „Insomnia“ , i dueta sa Sašom Matićem, pod nazivom „Ne smem da se zaljubim u tebe“, sve ostale, koje je snimila, pripadaju redu osavremenjenih tralalajki, kakve su u doba 70-ih i 80-ih godina bivale strogo cenzurisane.

Tekstovi su redovno plitki, a mnogi, u kojima se na afirmativan način govori o lepom životu žene kraj partnera kriminalca (Krimi rad), obećanom životu, u kome su glavne vrednosti novac, skupe krpice, svakodnevni odlasci u noćne provode, a pojam ljubavi, zaljubljenosti i ljubavne veze, sveden na prost fizički doživljaj i materijalne vrednosti (Slatka mala,

Baš je dobro biti ja, So, Kazino, Seks posle raskida…), anuliranju Božijih vrednosti, u korist satanizma i ateizma (Magija i Plava Šeherezada), pogubni po mentalni razvoj mladih ljudi, kojih je, nažalost, najviše medju njenom publikom.

Pored toga, kompozicije bivaju još grdje, preteranom upotrebom sintetičkog zvuka-Umesto živih instrumenata prisutne su njihove kompjuterske kopije, dok je stavljanje kompjuterskog programa autotjuna na glas, toliko napadno, da se, posebno u preovladjujućim kompozicijama bržeg ritma, vrlo često ne razume ni osnovna poenta teksta, i da su, zvučno gledano, prilično iritantne. (Svi koji misle da Karleuša izvodi kompozicije revolucionarne elektronske muzike, u velikoj su zabludi, jer elektronska muzika ne počiva na temeljima kopiranja postojećih instrumenata, već teži stvaranju novih zvučnih rešenja, a autotjun efekat je u visokoj svetskoj produkciji, odavno prevazidjen.)

Najzad (eto) osvrnuvši se na način medijskog i muzičkog delovanja Jelene Karleuše, ne tako slavan ishod (posećenosti) njenog koncerta na Ušću, bio je sasvim očekivan. Nije se proslavila, jer da bi se proslavila, mora najpre da bude, ne popularna, već slavna,… da shvati da to što je, trenutno, popularnija od mnogih kolega ne daje joj za pravo nadobudnost, hvalisavost, kao i nipodaštavački odnos prema davno priznatim kolegama… da nauči da ceni i poštuje Srbiju, u kojoj je rodjena, njen narod i Pravoslavlje, kao najrasprostranjenije duhovno uporište srpskog naroda,… kao i da samo bavljenje muzikom shvati ozbiljno – džaba joj sve skupe krpice, koreografije i scenografije ovoga sveta, kad u svom muzičkom opusu, nema smislenih i kvalitetnih kompozicija.

Da bi bila slavna mora, najpre da pronadje čoveka i umetnika u sebi.

Svako od nas to može. Neko lakše, neko teže, ali sreća koju spozna, kada mu se to dogodi, ne može se meriti ni sa kakvim materijalnim vrednostima.

Share this post: