Jovo-moj najbolji prijatelj

 

 

 

 

 

Milutin Mlađenović – Jovo, moj najbolji prijatelj

 

NIšta ljudi moji u Srbiji nije onako kako se priča, kako mislite da jeste, i kako vam se čini na prvi pogled.

-Ovaj moj tekst i priču koju ćete čitati je živi i proživljeni dokaz toga šta tvrdim.

-Živim u Beogradu skoro 40 godina, upoznao sam gotovo sve umno što u Beogradu živi, radi, piše i postoji-po mom kriterijumu.

-Divio sam se Duška Radoviću, upoznao ga, divio sam se nažalost Brani Crnčeviću, i upoznao ga na vreme, a od poznao takodje na vreme-žto je vrlo važno.

-Divio sam i sada se divim književnom radu Matije Bećkovića-upoznao ga, čovek je najumniji gigant planete, a nagluplji politički exponet na svetu. Itd i itd.

-Pre 2-3 godine sam lično upoznao Jovu Kapičića, i to dan posle jedne tv-emisije gde je na mene ostavio vrlo dobar utisak, i koji me je pozvao na razgovor u čuvenom ugostiteljkom objektu u centru grada.

-Šta reći, shvatio sam, da je Jovo Kapičić i u svojoj 92/93 godini umniji, psihički, fizički relaksiraniji, opušteniji no 90 % gradjana Srbije od 25-55 godina.

-Ljudi u Srbiji misle da je TITO/Ranković i Krcun su zapravo bili Jovini marionetski klovnovi kojima je on radio šta je hteo i po Beogradu i „Golom Otoku“ zajedno.

-Jovina glavna krivica iz doba informbiroa i UDBOVANJA je ta, što je on poživeo mnogo duže od onih koji su taj sistem napravili i tvorili, i ništa više ni manje od toga.

-Dakle, nije JOVA sistem pravio, on je bio jedan od šrafova toga sistema, i da se ne lažemo više:da Jova to nije bio šta je bio, njih hiljade i hiljade bi to njegovo mesto uzelo i radilo revnosnije i brutalnije 1000 puta od Jove kao takvog.

-To što je Jova još živ, ne daje nekim maloumnicima da ga proglašavaju za ideološkog tvorca svakojakih ujdurma ondašnje vlasti, jer naprosto on nije bio ideolog, arhitekta vlasti, on je bio službenik koji je radio kako mu se naredilo… a takvih je u Srbiji bilo u to vreme bar milion koji bi to isto i gore radili da im se to mesto ponudilo.

-To što onomad gotovo niko u Srbiji nije smeo da pisne na TITA, partiju dok je bio živ, a bogami i 10 godina posle njegove smrti, ne daje za pravo nekim „hrabrim kukavicama“ da se sada svete preživelom kadru toga sistema koji danas nema nikakvu vlast, al’ ima hrabrosti i danas da svima vama, nama kaže šta misli… i to je za mene njegova veća pobeda nad vama no ijedna njegova dok je bio na vlasti.

-Šta hoćete da kažete gospodo „zbunjene kukavice“, da u Srbiji ne bi niko želeo da onomad da bude Sloba umesto Slobe, Djindjić umesto Djindjiča, Koštunica umesto Koštunice, Tadić umesto Tadića i Tito umesto Tita? Selektor Srbije umesto selektora?

Sve koje ja znam i ne znam bili bi to, i to isto radili i gore stvari.

Šta vam to govori?

Naš sistem proizvodi iste ljude, iste karaktere, ne samo što ih proizvodi, no ih promoviše i postavlja na mestima gde mogu da ispolje svoje karaktere.

-Šta zapravo hoću da vam kažem: to, da su u Srbiji nevini isključivo oni koji se nikada za ništa nisu pitali…i tačka.

P.S. Na kraju iz moje beseda i razgovora za JOVOM-starinom mogu da vam sa sigurnošću kažem: ON ovakav kakav je danas, bolji je čovek, kadar za Srbiju ovakvu kakva ona jeste, no sva ova bagra na vlasti zajedno koja nas vodi već deceniju i po i više.

Ispade da je Jova kriv danas samo zato što je još živ, inače nikome ne bi smetao je ‘l tako? Jeste nego kako, u Srbiji su već decenijama krivi samo živi ljudi, mrtvima smo sve oprostili i onima stradalima i onima koji su te stradale pobili.

Eto tako. I za kraj ovoga teksta da kažem:da mi je neko rekao 70-te, 80-te, 90-te, da će mi Jova biti najbolji prijatelj od svih, mislio bih da je taj lud, pijan, drogiran, a baš to se desilo. Drogirani su očito kod nas oni koji ne veruju u čudo koje se desilo.

 

Share this post: