Karleušina ateistička poslanica – osveta ex-režima preko svoje pevačice

igor vlahovic

 

 

 

 

 

 

Igor Vlahović – Karleušina ateistička poslanica – osveta ex-režima preko svoje pevačice

 

Popularna turbo folk pevačica, Jelena Karleuša, ponovo je, po ko zna koji put, uspela da uzburka srpsku javnost. Ovoga puta, na njenoj listi za odstrel našao se, ni manje ni više, Božić, jedan od najvećih pravoslavnih praznika, kojim se odaje slava rodjenju Isusa Hrista.

Podsećanja radi, evo šta je dotična, ili, kako ona to za sebe voli da kaže, Diva, napisala na svom Twitter nalogu, a pisani mediji, čiji je koncept zasnovan na afirmaciji likova i njihovih nazovi dela, iz estradnog polusveta, u kratkom roku preneli na svoje žute stranice:

Dan kad se navodno rodio bezgrešni čovek, Božji sin, ova planeta slavi dva puta godišnje. Čak ni tu nismo mogli biti ujedinjeni kao ljudska rasa. Svih ostalih dana u godini, taj sin se zaboravlja. Ratovi, smrt, glad, mržnja, sveopšti haos. Majke ubijaju decu, deca ubijaju majke. Trka za sticanjem materijalnog, pohlepa, zavist, najniži ljudski porivi, normalna su stvar. Zar ne?

Ali svi veruju. Svi veruju u ideju dobrote, čistote, Isusovih ideala. Licemerje planete dostiglo je tačku topljenja, led na polovima nestaje sa svakim našim udahom i izdahom. Srbija je zemlja u kojoj se svi sećaju Boga po potrebi. Tri prsta i pominjanje Boga, Isusa i vere, ide uz naš mentalitet skorojevića i novopečenih vernika. Neretko uz nasilje usijanih glava koje ni ne znaju šta tri prsta znače. Ima više crkvi od bolnica, sveštenici voze bolje, jedu bolje, žive bolje od većine, upravo zbog sporadične griže savesti domaćih vernika, koji trpaju novac Crkvi u zamenu za oproštaj grehova. Trange frange vera. Vera se kupuje, upakovana. Čist biznis. Prvo se peru pare, a onda se pere duša.

U bajci o Isusu, ljudi su ga izdali i razapeli. U modernim vremenima, prošao bi mnogo gore. Da postoji. A možda i postoji, ali se u sadašnjosti ne zove Isus. Možda je Marko ili Dragan, možda Ištvan, možda Mustafa, ili Antonije. Možda nam je komšija. Možda je žensko. Možda je upravo ostavljen u domu za napuštenu decu. Možda je romsko dete koje slinavo prosi na semaforu. Da li ga vidite? Ne. Ne vidite ga i ne čujete.

A možda se upravo opet rodio. Kako će živeti i kako će završiti? Zar ne vidite da je njegova sudbina u vašim rukama?

Čovek se rodi. Vaistinu se rodi.

Nije potrebno biti mnogo pametan i ekstra informisan, pa pretpostaviti da ovde može biti reči o čistoj osveti potlačenom srpskom narodu, od strane vatikansko-lopovske koalicije DS-LDP, zato što više nije mogao, niti želeo da trpi njihov teror, pa je izglasao druge. Vrlo prosto, primenom svojstvenog im jednosmernog, senzacionalističkog modela kritike svega što spada u red tradicionalnih – Pravoslavnih i srpskih vrednosti. A pošto, kao jel’te, visoke diplomate žele da ostanu ogradjeni od proste raje, angažovali su svoju, srećom, i mega popularnu, estradnu simpatizerku i glasnogovornicu, poznatu po tome što, kako kaže, za razliku od svih ostalih kolega, izvodi muziku na svetskom nivou i u govoru upotrebljava svih 6 padeža srpskog jezika, gde korist, kao i u svakom totalitarističkom političkom miljeu, biva obostrana.  Evo i kako:

– Pripadnici vatikansko-lopovske Koalicije su se nakrali, toliko da mogu da zbrinu  nekoliko narednih pokoljenja, pa, još uvek u velikoj nadi da neće snositi adekvatne sankcije za svoja zlodela, srećni jer su bogati, žele samo da otkupe sopstveni ego od izbornog poraza, koji im se dogodio na sveti praznik Djurdjevdan.

– Karleuša, budući da je snimila album, koji, kako reče, svetski, a izgleda tako kao da su se deca igrala (Da snimi glas na neku jednostavnu melodijsko – ritmičku liniju i kompjutersku matricu, pa da duž celog glasa upotrebi melodajn i autotjun, programe za korekciju falševa, može da nauči svaki pubertetlija) zbog čega nekritički buntovnim antisrpskim izjavama, mora dodatno da se šlihta prozapadnim političkim strujama, zahvaljujući kojima zaradjuje po Crnoj Gori i federaciji BiH.

Konkretnije o negativnom uticaju Karleušine ateističke poslanice na Pravoslavce u Srbiji:

Citat: Srbija je zemlja u kojoj se svi sećaju Boga po potrebi. Tri prsta i pominjanje Boga, Isusa i vere, ide uz naš mentalitet skorojevića i novopečenih vernika. Neretko uz nasilje usijanih glava koje ni ne znaju šta tri prsta znače. Ima više crkvi od bolnica, sveštenici voze bolje, jedu bolje, žive bolje od većine, upravo zbog sporadične griže savesti domaćih vernika, koji trpaju novac Crkvi u zamenu za oproštaj grehova. Trange frange vera. Vera se kupuje, upakovana. Čist biznis. Prvo se peru pare, a onda se pere duša.

Postavlja se, sasvim logično pitanje: Kako to da se baš, jedino u Srbiji, svi vernici Boga sećaju samo po potrebi?

Kako rekoh, primenom najprimitivnijeg kritičkog modela, zasnovanog na jednosmernosti i senzacionalizmu, Karleušina poslanica zaista pruža celu istinu o novokomponovanim vernicima, no time što spomenuta grupa čini pravoslavnu manjinu, ona poprima još veći stepen destrukcije, vredjajući i potcenjujući većinu koja veruje u Svevišnjeg i odaje mu počast, putem Pravoslavlja.

 

Da,…Uvreda i potcenjivanje onih koji istinski veruju. Uvek će biti oligarhije, koja, isključivo zarad postizanja materijalnih ciljeva, sledi odredjenu religijsku, naučnu, političku, ili kakvu god drugu struju.

Dalje, sama reč novokomponovano, lepo kaže da je nešto što je novo, tek u začetku, nešto što se tek infilitrira u šire sociološke tokove, a, zapitajmo se koliko je staro Pravoslavlje?

– Znači, zbog toga što je neki pravoslavni sveštenik, lovom u mutnom zaradio auto marke Mercedes i ogromnu kuću, trebalo bi umanjiti značaj, ili štaviše izvrgnuti ruglu srama sve velike pravoslavne mudrace, poput npr. Patrijarha Pavla, koji je čitav svoj život posvetio iskrenoj veri, stvaranju mudrih beseda, širenju ideja mira, sloge, ljubavi medju ljudima,…Možda i svece, ko zna?

– Pa, isto bi se moglo reći i za nauku. Nauka seje i stvara zlo. Koliko je samo naučnika modernog doba učestvovalo u konstrukciji atomske bombe? Znači, onda bi se i daleko veći broj naučnika, koji od nastanka sveta pa do danas, darivaše ovome svetu na sijaset naučnih dostignuća, kako bi on bio i lepši i bolji, moglo nazvati zlikovcima i teroristima. Možda baš, prvenstveno Nikola Tesla, zato što je svojim pronalascima omogućio korišćenje električne energije, bez koje, od zadnje decenije XIX veka pa na ovamo ne bi nastalo nikakvog, novog naučnog dostignuća.

– Takodje, mnogi umetnici, bili su članovi nakaradnih masonskih i političkih organizacija,…Eto pade mi na pamet Šostakovič koji je, umesto da je prebegao negde, poklekao i prihvatio da stvara muziku za bolesnoumnog Staljina. Šta sad, treba i za umetnost isto da kažemo da seje seme zla, i sve velike kompozitore, slikare, vajare, skulptore, glumce, arhitekte, igrače, proglasimo zlim političkim figurama i biznismenima.

Suština je jednostavna – Sve što doprinosi ekspanziji ovog Sveta, podložno je kapitalističkoj eksploataciji – I nauka, i umetnost, i religija. Zato kritikovanje stanja u nekoj od tih oblasti, primenom spomenutog kritičkog modela zasnovanog na jednosmernosti i senzacionalizmu, za tili čas kritiku svede na nivo  potcenjivanja i vredjanja. Kako same te oblasti, tako i svih ljudi, koji su njome ikad cirkulisali, u bilo kojoj ulozi, ali ipak verujući u ostvarenje svog humanog cilja, iskreno, čista srca i duše, predano i posvećeno.

Tako da, ma kakav aktuelni religijski trend bio, ma šta novokomponovani crkveni oci i vernici radili, vera u ono što od iskona propagira svaka zvanično priznata religija, ono što, zapravo, predstavlja njenu srž,…vera u ono što propagira ne činjenje grehova, iliti ne činjenje postupaka koji će ugroziti identitet i integritet onog drugog, praštanje, ljubav i slogu medju ljudima, jednako je nada u neka bolja sutra, a nada u neka bolja sutra jednako je život. A, uvrediti njegovu visost jednako je satanizam.

Na drugoj strani, onaj koji ne veruje ni u šta i ničemu se ne nada, taj ili, pored bezbroj divnih mogućnosti koje mu život pruža, vegetira, ili poput političih lopova, kriminalaca i zlikovaca iz vatikansko-lopovske koalicije, hvala Bogu, bivšeg režima, spreman je, kako bi stekao što više novca i moći, da bukvalno uništi čitav jedan narod.

Novac i moć, radi što više novca i moći, do beskraja, predstavlja čist zapadni kapitalizam.

U zapadnom kapitalizmu, oni koji ga sprovode imaju sve, dok običan narod, koji za njih radi, sve  neumitnije tone, kako materijalno, tako i duhovno.

Svi akteri ove priče, kako smo to, mi, običan narod, debelo osetili na svojoj koži, imaju sve. Znači nisu nevernici koji vegetiraju, već kratko i jasno – Zapadni Kapitalisti!

Neka ih, neka vredjaju, neka se svete!!!

Ili, jednom rečju – Jelena, ponovo ste svi ispali glupi i mentalno zaostali, ali dobro, ne smeta nam više toliko. A, uskoro će u potpunosti i prestati – Mnogi, u čije ime ti govoriš, krivično će odgovarati za sve što su uradili, (čitaj: od nas, običnog naroda, pokrali) dok ti nove trivijalne pesmice u kojima pozivaš na blud, krimi rad, preljubu, isl., kol’ko vidim ne stekoše nikakvu slušanost. Ne, nije zato što te narod ne shvata i ne voli. Ne vole, zbog antisrpskih izjava, kao čoveka ni Dragojevića, mnogi ne vole ni Merlina, ni mnoge druge iz Hrvatske i Bosne, pa opet slušaju njihovu muziku. Sjajna muzika, jer su ti ljudi, umesto služenja politici, čitav život posvetili svom muzičkom snu. I izborili se za njega.

Ma, u svakom slučaju ljudi će, svakako, više voleti i ceniti njih, jer pored te predanosti svome radu, zadrtije, ali ipak cene i poštuju, i svoju zemlju i svoju veru, i kako god veruju u tu svoju veru, nego voleti i ceniti nekog, poput tebe, nekog ko veruje samo u novac i moć i kome, u neprestanoj borbi za iste, ništa nije sveto

 

Vestinet.rs

Share this post: