Majstori majstori

dragomir dragan bilic

 

 

 

 

 

 

Dragomir Bilić – Majstori majstori

 

Đorđe Martinović umro je 6. oktobra 1999. godine. Iza sebe ostavio je suprugu, tri sina, kćer i jedanaest unučadi. Niko od njih nije zaposlen.

Od države Srbije, porodica Đorđa Martinovića nije dobila ni 100 grama kafe niti kocku šećera. Presuda Drugog Opštinskog Suda u Beogradu, u njegovu korist, skrivena je od javnosti.“
   Sada kada cela patrijotski opredeljena javnost tvrdi da su aktuelni premijer i nadpremijer izdali Kosovo i Metohiju, koristim ovaj tragični slučaj porodice Martinović, da pokušamo da tu izdaju osvetlimo kroz hronološki redosled događaja i da vidimo ko, i da li, ima pravo nekog da naziva izdajnikom.

Počinjem sa „ Slučajem Martinović“ svestan činjenice da takvih sličnih slučajeva imamo i pre i kasnije u dešavanjima na Kosovu i Metohiji.

Tadašnja komunistička vlast, koje se neki rado sećaju, učinila je sve da se ti „slučajevi“ zataškaju i tako uvećavala patnju Srpskog naroda i omogućavala etničko čišćenje Kosovsko- Metohijskog prostora od strane Šiptara prema ostalima.

Niko u Beogradu i užoj Srbiji nije dizao glas protiv takve vlasti, nego su većinski davali podršku famoznom „bratstvu i jedinstvu“.

Posle dolazi politika opet famozne rečenice „ niko ne sme da vas bije“ i prebiše ih. Ali ovaj se makar borio za to Kosovo i Metohiju. I izgubio.

Nemoćni smo bili u borbi protiv celog sveta. A da li su možda neki i od nas Srba radili za taj „svet“. Bilo kako bilo na Kosovu i Metohiji Srbi „deficitarna roba“. Kažem roba zato što su i kasnije „prodavani“.

Kada su se ti „Svetski Srbi“ dočepali vlasti nije ih bilo briga za to naše Kosovo i Metohiju. Više se brinulo kako da se što više Srbije „privatizuje“. Tako za dinar ode „Sartid“, čitaj US stil, i to baš onima koji su pomogli tim Šiptarima da zatru IĆ na našem Kosovu i Metohiji. Ne mogu da se setim ko tada beše na vlasti i ko beše vrhovni komandant naše vojske koje više nema.

Mnogo ih se brate izređalo. I svi su baš „branili“ to Kosovo i Metohiju. Ali drugim metodama. Isporučivali su Srpske komandante BORCE tobože sudu pravde i time trajno razorili borbeni moral kod većine Srba.

Borbeni moral naroda bez komandanta BORCA je samo moral rulje koju može svaka malo jača policijska brigada da slomi. Ma ko od vas sme da kaže IZDAJA!

Svi ste izdali. Ovi sadašnji ponajmanje. Ali kletva Cara Lazara će ostati na svima nama. Nema ko je tu više kriv, zbog ovog, zbog onog….

Kosovo i Metohija traže, ako hoćete da ga zadržimo, našu krv. Hoćete li vi dati vašu, ili samo hoćete našu? Recite.

Ne pozivajte se na  Ustav kad ste sve učinili da se taj Ustav ne poštuje i pre njegovog donošenja. Samo našim neprijateljima odgovara ova nesloga. Samo bi oni voleli da Beograd gori.

Da bi se pozivali na legalitet prvo moramo da se legalizujemo. Svi smo mi zbog svojih bolećivosti, da ne kažem gore,  rušili sistem a samim tim i izgubili to isto Kosovo i Metohiju.

Ne filozofirajte više i ne mislite više na vaše rejtinge nego na stvarni interes Srbije. Mislite o budućnosti ali popravljajte sadašnjost. Prošlost ne zaboravljajte. Ako prošlost zaboravimo postaćemo manjina i u Srbiji.

A vi koji se sada pozivate na nju ste je prvi zaboravili kada ste došli na vlast. Ja sada pokušavam da odbranim sebe od te vaše budućnosti koju živim već više decenija. A branim se tako što vas kroz ovaj logički tekst podsećam na činjenice i nemile događaje, kojima je dobrim delom kumovala i Srpska nesloga.

Ako hoćete da se Srpska deca ponovo rađaju na Kosovsko-Metohijskom prostoru ujedinite se i primirite. Ovaj potpis shvatite kao tajm aut u kome Srbija treba da pregrupiše svoje snage i taktički uđe u utakmicu koju još nismo izgubili.

Ako i dalje nastavite da igrate svako svoje igrice bojim se da smo utakmicu izgubili.

Nama Srbima zbog nesloge istorija sudi vekovima i nikad u našu korist. Ajde jednom da pokušamo da je pobedimo.

Hajde da Đoković bude jednom deo svih nas. Da budemo pobednici. Ko će da pobedi ako se međusobno poubijamo. Sve ovo što se dešava me navodi na razmišljanje da nam neko sa strane potpiruje vatru u kojoj definitivno treba da izgorimo.

 

Majstori u kući

Majstore zatekoh
na krovu stare kuće
menjaju slomljen crep
majstori na krovu
majstori unutra
majstori, majstori
ko vas je zvao
zašto dirate moj crni krov
na kojem stoji roda bela
na kojem raste trava kudrava
moj krov u podnožju dugog veka
zašto ste mi kuću zauzeli
zašto ste napali
čekićima ekserima
četkama bojama
majstori majstori
izlazite pustite me
da sam kuću uređujem
ne čuju oni
ukucavaju moje kosti
farbaju mojom krvlju
iznose iz mog srca
nameštaj stari
nepodnošljivi majstori
njih trideset sede na meni jednom
doći će kažu čuven gost
loviće maglu po šumarcima
sa tvojom će se kućom sudariti
mora da bude kao iz bajke
evo tebi ogledalo
češljaj smeh u njemu
lice ti je poduprto
železnom tugom
majstori majstori
šta ste učinili
to nije moja kuća
to moj gost nije
to više nisam ni ja

Aleksandar Sekulić

Share this post: