Narodna je poslednja

dragomir dragan bilic

 

 

 

 

 

 

Dragomir Bilić – Narodna je poslednja

 

Sudeći po stalnim sučeljavanjima mišljenja, po raznim političkim emisijama, između SNS i DS možemo zaključiti da je predizborna kampanja već počela. SNS vešto favorizuje „dijalog“ sa ranjenom „najvećom“ opozicionom strankom ( DS ) i tako istu drži u žiži političkih dešavanja i pomaže joj da preživi jedan od najtežih trenutaka u njenoj istoriji.

Kroz takav fingiran politički dijalog, uz svesrdnu pomoć isprofanisanih političkih sagovornika iz redova DS-a, oni demonstriraju trenutnu političku moć ali i otvaraju mogućnost za novu postizbornu koaliciju sa njima. Pri tom DS-u se ostavlja jasan prostor da iščisti svoje redove po volji vladajućeg SNS-a.

Tako SNS i kroz napade na pojedine funkcionere DS-a sugeriše ko ne bi bio poželjan politički partner iz njihovih redova. DS opterećena kriminalnim delovanjem pojedinih njenih članova i rastrzana unutarstranačkom borbom polako pravi sve veće ustupke SNS-u u nadi za spas u postizbornoj koaliciji sa njima.

DSS i dalje priča staru priču o legalnosti postupaka sadašnjih vlastodržaca i drži se emotivno istorijske retorike. SNS i tu vešto odbija napade podsećajući ih na njihove nelegalne poteze iz perioda njihovog vladanja. Za sada oni nisu na glavnom pravcu Vučićeve borbe protiv kriminala i korupcije. Ali ko jeste?

Pa naravno SPS. Samo to niko neće javno da kaže. SPS kao stranka političkih kameleona je najviše od svih bila na vlasti. Logično je da je njena uloga i odgovornost za stanje u zemlji i najveća. Kao prvo bili su jedan od aktera razaranja bivše nam zemlje.

Ali ne i jedini. „Podpomognuti“ sankcijama razorili su institucije Srbije uvodeći u službe bezbednosti osvedočene kriminalce koji su svoje pogubno delovanje postavili na nivo vrline. Pod okriljem patriotizma takvi su činili raznorazna nedela i kriminalne radnje i time relativizovali poštenu patriotsku ideju koja je bila u većini Srpskog naroda.

 

Zakulisnim radnjama, netransparentnom politikom i ličnim nelegalnim bogaćenjem uneli su sumnju u ispravnost te borbe kod većine poštenih građana. Takvi nelegalni bogataši iz redova SPS-a i dalje obavljaju značajne društveno političke funkcije misleći da su nedodirljivi i za tačku nulte tolerancije koju proragira Vučić.

Za URS i LDP neću ni da trošim reči jer smatram da su oni tu postavljeni da mi ne bi videli „šumu od dva drveta“. Nebitni su i od njih nikad ništa nije, niti će zavisiti u zemlji Srbiji.

Kadrovski upropaštena i ruinirana SRS željno isčekuje povratak nepravedno utamničenog i izmučenog dr. Vojislava Šešelja nadajući se da je izvor njegove energije i dalje nepresušan. Bojim se da to sada nije baš tako ali da je „Ideologija Srpskog Nacionalizma“ jedina slamčica spasa u ponovnom pronalaženju indentiteta Srpske nacije koja je poplavljena nabujalim evrofanatizmom.

Dveri, Naši i ostale patriotske stranke su relativno nove i nikad nisu bile deo tog političkog kolača koji se zove vlast, mislim da nemaju, u sadašnjem političkom trenutku neke velike šanse, jer Srbi glasaju samo za one na vlasti. Smatram da će njihova uloga u budućnosti biti ogromna jer imaju mlado vođstvo i da će Srbi tek ulaskom u EU biti svesni potrebe za povratkom na svoje korene. Ali „ ne lipši magare do zelene trave“.

Bilo kako bilo i dalje se „narodna volja“ pravi na nekim mestima na kojima je stvarna politička moć i koja, bojim se, ne odražavaju suštinski interes naroda na ovim prostorima. Dok god narod bude glasao za političke opcije po onome šta oni pričaju i kako izgledaju, a ne po stvarnim delima koje čine, uvek će ta politička manipulacija pobeđivati.

Zato nam se pojedini neoprezni političari i podsmevaju govoreći da je „u narodu kratko pamćenje“. Zato nam se „lepa“ predizborna obećanja decenijama obijaju o glavu. Takvi smo.

Hajde jednom da prestanemo da mislimo nego da počnemo da osećamo. Da osetimo koliko nas bole leđa od tih njihovih obećanja. Njihova uloga nije da nas samo tovare nego da nas rasterete. I to odmah sad. Kad pukne kičma nema ni čoveka. A sa svim ovim što se dešava sad osećam krckanje i to vrlo jako. Ipak. „Kud svi Srbi tu i mali Draganče“. Narodna je poslednja.

Vestinet.rs

Share this post: