Ne dozvolimo više da ijedno srce strada zbog neljudi iz lokalnih vlasti

igor vlahovic

 

 

 

 

 

 

Igor Vlahović – Ne dozvolimo više da ijedno srce strada zbog neljudi iz lokalnih vlasti

 

U doba Miloševe vladavine, Kragujevac beše prestonica Srbije.

I više od prestonice…Izvorište stvaranja kulturnog identiteta cele Srbije, u potpunosti narušenog tiranističkom islamizacijom petovekovne vladavine Otomanskog carstva.

Danas je to grad kao i svaki drugi grad u Srbiji…Zemlji koja, svakim danom, sve neumitnije tone.

Grad, tmuran i siv.

Grad, čijim pohabanim asfaltom korača povorka nekih tužnih ljudi. Koraci su im teški, a misli još teže, crne i sumorne…

Više čak toliko ne brinu ni o tome da li će se i kako prehraniti. Da li će imati dovoljno, tog prokletog novca za neispravno mleko i ostalu otrovnu hranu, od ko zna kad i ko zna odakle.

Došla su poslednja vremena za njih – Jedino o čemu brinu ogleda se u tome da li će zdravi i živi dočekati sutrašnji dan.

Kragujevac, 18.02.2013. godine

Osvanuo je još jedan ponedeljak, a sa njim i još jedna, malo je reći, tužna vest o gubitku još jednog mladog života.

Umesto da u njenim grudima, za par dana počne da kuca novo, povevši je tako možda u neka bolja sutra, njeno, bolešću srušeno, ali ipak veliko i hrabro srce, zauvek je prestalo da kuca. Mlada Danica, izgubila je svoju najveću životnu bitku.

Iako obuzeti tugom svojih ništavnih života, mnogi tužni ljudi cele Srbije dali su sve što su mogli, kako bi u Daničinm grudima počelo da kuca to novo, a sigurno još hrabrije i veće srce.

Nema uopšte potrebe govoriti da se posle svega, tuga još jače prostire njihovim ništavnim životima. Ti tužni ljudi, ovih dana, skrhani su ogromnim bolom, što za Danicom, što za sobom samima, time što nisu mogli da se izbore za Daničin život…I njeno srce načine još hrabrijim i većim.

Ali, i ta bol će proći. Kao i godinama unazad, još kol’ko danas, tužne ljude, učiniće još tužnijima, zle sudbine nekih drugih Danica?!

Tuga pomešana sa inatom da od zle sudbe zaista spasu živote tih drugih Danica, daće još više motiva njihovim doboročiniteljskim namerama.

Da li mogu uspeti u tome?

Mogu, itekako mogu. Bitno je samo, politikoljude, iz vrha lokalnih vladajućih struktura, zameniti nekim, iz plejade nas, tužnih ljudi. Jer, upravo zbog njihove  nezainteresovanosti za pomoć, i Danica kao i mnogi pre nje, kojima mogućnost da nastave svoje živote beše na dohvat ruke, skončaše na pravdi Boga,

Mi jesmo tužni. Ali, baš to što smo tužni, govori da smo, nasuprot njima, ljudi. Ta tuga, prouzrokovana njihovim politikoljudskim, satanističkim aspiracijama ka različitim vidovima otimačine, sticanju što više novca i moći, mora nam dati još veću želju da se borimo za živote onih koji su deo nas. Nas, tužnih ljudi. Da tugu zamenimo srećom i radošću. Da tugu zamenimo Božanskim. Da tugu zamenimo životom.

Krajnje je vreme. Ako ne može lepim, onda bo’me kukom i motikom.

Uopšte ne zvučim brutalno. Kamenovanje i giljotina behu prisutni u mračnom srednjem veku. Po čemu su to današnji politikoljudi, u okvirima lokalnih vladajućih struktura, emancipovaniji od srednjevekovnih inkvizitora? Po tome što, umesto da te odmah upucaju, kamenuju ili stave na giljotinu, oni ti oduzimaju život, tako što te puštaju da životareći umireš, nadajući se da ćeš preživeti. Zar je to nekakav argument?

Uopšte ne zvučim brutalno, jer će eto baš vrhovni politikoljud tmurnog i sivog grada Kragujevca, u želji da, pod parolom Dan grada, proslavi svilu i kadifu, koju smo mu mi tužni ljudi omogućili, tradicionalno kao i svake godine, organizovati spektakularne koncerte, i tom prilikom, svakoraznim estradnim protuvama, dati silan novac, koji bi svakako mogao da pomogne, makar zdravstveno ugroženim gradjanima.

Možemo, bez obzira što smo tužni ljudi, itekako se možemo izboriti protiv ovog političkog kriminala. Da se borimo za živote onih koji su deo nas. Nas, tužnih ljudi. Da tugu zamenimo srećom i radošću. Da tugu zamenimo Božanskim. Da tugu zamenimo životom.

 

Vestinet.rs

Share this post: