Podrska akciji „Darujmo reč“

Zorica Sentić -Podrska akciji „Darujmo reč“

 

 

Martin Luther King je rekao: I Have a Dream – J’ai un rêve –  Ja imam jedan

san. Ja nemam samo jedan. Imam ih više. Možda i previše. Poslednji put kada

sam brojala na prstima beše ih hiljadu devetsto pedeset i pet, i sve ih

zapisujem. Imam jedan veliki san, jedan nadsan, supersan, san snova…

toliko veliki da je potrebno da ga više nas odsanja da bi se ostvario.

Sanjajte ga sa mnom… … da sva sela u Srbiji imaju svoju BIBLIOTEKU! …a

znamo svi, ako sanjamo jako i glasno, pametno i otvorenih očiju, čarobnjaci

svih mogoućih i lepih uspeha biće sa nama… i i ostvarićemo san. Verujte.

Verujte u mene, a ja ću u vas!

Zorica Sentić

 

 

 

 

 

„Darujmo reč“ za svako selo

Akciju prikupljanja knjiga „Darujmo reč“, čime bi se omogućilo da svako selo

u Srbiji dobije biblioteku, ….

RTS:

,,Pozdravljam ovu plemenitu zamisao Zorice Sentic i podrzavam je i verujem

da ce je pozdraviti i podrzati drugi pisci.,,

Dobrica Eric

Srdacan pozdrav!

Sjajno! Hors Concours! (Bez premca)

Da je nema, Zoricu bi trebalo izmisliti. U ovom skoro celodnevnom mraku lepo

je sresti nekoga ko samo svetli. Neko je rekao; i posle poezije, poezija! I

bio je u pravu! Ta poezija zove se Zorica Sentić.

Kada niko nije verovao, došla je kod nas da nas ubedi, da verujemo, i mi joj

verujemo!

Sjajna akcija koju svom dušom podržavam.

Bravo Zorice

Vico Dardić,

Zvonimir Popović

 

Поклањам реч

Писмености никад није доста. Ни ћириличке нити

латиничке. Кад реч није

празна, увек је добро дошла. Не наћи реч за радост,

за бол, за љубав па и за

мржњу, остати без речи у најкритичнијем тренутку

живљења, оном најлепшем или

оном најболнијем, исто је што и не наћи кап воде

у пустињи, сунце на небу,

глас у грлу, ритам у срцу. Празан остане траг

тамо где је некад ступила нога

Пустош у себи.

Звонимир Поповић

Slavica Petrović

Gospođa Slavica Petrović iz Čikaga, Sjedinjene Američke Države, pristupila

je ekipi akcije „Darujmo reč“. Gospođa Petrović, glavni i odgovorni urednik

časopisa „Ogledalo Serbian Mirror“, ovim rečima je pozdravila akciju:

  Srdačno se zahvaljujem pozivu, da naš list “Ogledalo Serbian Mirror” iz

Čikaga, bude deo ove lepe i humane akcije “Darujmo  reč”. Sve pohvale vašoj

korisnoj i plemenitoj akciji kojoj  pristupamo sa velikim zadovoljstvom i

čiji deo postajemo, u nadi  da i mi doprinesemo nešto korisno. Naš list je

uvek podržavao  humanitarne akcije i pokušaćemo da animiramo što veći broj

ljudi  iz SAD i uključimo ih u ovaj divan projekat. Lepo je da negujemo

plemenite i ljudske osobine koje mi kao narod posedujemo.

Slavica Petrović

Ljuba Manasijević

„Dobro je znati nekoga poput Zorice ko iskreno voli decu ljude poeziju i

umetnost i koja svojim posvećenjem pleni tako različite ličnosti i

pripadnike drugih sredina i meridijana. Ali ona svojom iskrenošću ne

ostavlja nikog ravnodušnim i njena poezija koja je univerzalna i pripada

svakom ko ima smisla za lepo i plemenito govori sve o njoj.

Mislim da je zato pridobila sve nas i da je pokazala da je ovaj svet naš

zajednicki i da nas kao ljude može vezivati najpre ono što je lepo i

plemenito ma gde se to nalazilo u svetu i da internet može da učini tako

sjajne stvari. Nadam se da će moja muzika pomoći da se dosegne cilj koji je

pred nama“.

 

Ljuba Manasijević

 Zoričina akcija DARUJMO REČ je vizionarstvo koje može, uz pomoć svih nas,

da se ostvari, da bude stvarno. Samo jedna knjiga i dobra volja je potrebna.

Slušamo svaki dan priče da treba da se selo oživi, mladi da ostanu u svojoj

zemlji… Šta smo preduzeli?

Zorica nam je otvorila vrata kroz koja možemo da dopremo do najudaljenijih

krajeva naše divne domovine. Zahvalimo se ljudima koji su čuvari naših

prirodnih lepota… onih lepota za kojima imamo večitu nostalgiju i gde nas

duša i srce vraćaju. Tamo gde se čuje huk sove, cvrkut ptica, žubor vode iz

potoka, cvet koji miriše, tamo gde stanuju sve životinje koje naša gradska

deca idu u zoo-vrt da ih vide. Čovek, koji nije u integraciji sa prirodom ,

nema harmoniju koja mu je potrebna za miran, spokojan i uspešan vid

življenja. Zar je mnogo dati jednu knjigu, obnoviti napuštene, zaboravljene

biblioteke?

Hvala ti, draga Zorice, za sjajnu akciju. To može da osmisli veliko srce,

široka duša i plemenito biće. Ukoliko budemo imali sluha da sledimo tvoju

ideju, naše napuštene biblioteke brzo mogu biti obnovljene i postati

prijatna mesta gde će svi rado svraćati, darodavci biti srećni, jer su nešto

korisno uradili.

Jelisaveta Danilović

 

 

Za bolji svet

Knjiga je za mene poput supruga ili supruge: Morate da se u nju dobro

zagledate pre nego je odnesete kući! U protivnom, bićete u nevolji… Knjige

predstavljaju prozor u druge dimenzije, u davno zaboravljene svetove koje je

teško zamislilti… pružaju nam uvid u najintimnije misli i želje, strahove i

sumnje, radost i sreću pisca i nas samih.

Knjiga je u stanju da transcendira kako vreme, tako i mesto. Može da odvede

čitaoca u drugi svet koji, iako nepoznat, iznosi važna pitanja sa kojima

svaki čitalac može da uspostavi odnos na ovaj ili onaj način.

Uspostavljajući odnos sa literarnim karakterima, kulturne barijere nestaju i

čitalac može da vidi da je svet iznenada otvoren za hiljade mogućnosti koje

pre toga nije mogao ni da zamisli!

Pozdravljam ovu plemenitu inicijativu koju je pokrenula gospođa Sentić, koja

je sebe punim srcem posvetila misiji da svako selo dobije svoju biblioteku.

Kao umetnica, spremno je prepoznala značaj umetnosti i literature kao

suštinske elemente koji prate razvoj deteta. Pridružimo joj se u ovom

kulturnom pohodu. Poklanjanjem jedne knjige, možemo da damo skroman doprinos

boljem detinjstvu dece u Srbiji. Darivanjem samo jedne knjige, ova deca će

biti korak bliže svetu za koji nisu znala da postoji, svetu zmajeva, bajki,

princeza, kraljeva i drevnih kultura, divova i dalekih ostrva… sveta koji i

mi volimo i čuvamo negde duboko u nama.

TAKO SAM PISALA

I uvek govorila o umetnosti

Za BOLJI SVET

Širimo REČ

 

Dr Ing Ana Milošević

Bartholomeus-Henri VAN de VELDE

Dobra knjiga je poput muzičke partiture!

Možemo da čitamo knjigu dok slušamo muziku, ali naše su interpretacije

različite.

To je ono što umetničkom stvaralaštvu pisca daje bogatstvo.

Ono naš um čini svežim i ispunjenim fantazijom koja je važna za naše živote.

Fasciniraj nas i nadalje!

 

Sabahudin Hadžialić kum akcije

Draga Zorice,

Tvoje aktivnosti ostavljaju bez daha. One su inspiracio sine qua non, i

drago mi je da nisu margaritas ante portas ljudima ovdašnjim. Polako, ali

sigurno osvajaš prostore vlastite države i pružaš inspiraciju nama, vašim

komšijama/susjedima da pokušamo…kažem…da pokušamo uraditi istvojetnost

nakane. Uz zahvalnost za poziv usmjeren kumstvu tvojoj akciji, mogu samo

reći: „NAŠA SUDBINA JE ISPREPLETENA JER UMJETNOST RIJEČI, KROZ DARIVANJE

UPRAVO…RIJEČI…DOBRO DAJE“. Svima nama, bez obzira na naše backgrounde

jer humanost nema lice nacije. Ima samo LICE DOBROTE. A to nas upravo čini

LJUDIMA. Ti to već jesi. Čovjek, par excellance.

Srdačno,

Sabi

Sabahudin Hadžialić

 

JOŠ UVEK JOJ SE DIVIM!  Tomislav Simić Kalpački, novinar

U humanitarnoj akciji „Darujmo reč“, Osnovnoj školi „Despot Stefan“ iz

Jablanice kod Kruševca, 01. decembra, svečano je uručeno preko ? X ?

hiljade knjiga. Ekipa regionalne Radio Televizije Kruševac podelila je

oduševljenje – sa učenicima, nastavnicima i drugim gostima, a odnosilo se

kako na impozantan broj knjiga, tako i na rukovodioca akcije, Zoricu Sentić,

velikog humanistu i odličnu pesnikinju.

Nastavno osoblje i grupa učenika čekali su spremni, a spremni su bili i

prazni rafovi, čekajući knjige. Kada je kamion stigao i paketi počeli da se

unose, bilo je potrebno samo pet (5) minuta da pomenuti rafovi postanu puni.

A tek se krenulo sa unošenjem. Na iznenađenje, čak ushićenje svih, knjige su

brzo preplavile veliki hodnik Škole, kao i jednu učionicu. Mnoge od njih

behu izuzetno vredne.

Prvo pitanje, koje sam postavio ovoj divnoj ženi, bilo je:- Gde živite? – Na

moje iznenađenje, odgovorila je:

 

           -U knjigama,- pokazavši pri tom na nekoliko svojih zbirki pesama,

ali i na rafove pune donetih knjiga. Zatim je dodala: I za prekrasnu decu

kojima darujem reč.

Zamolio sam ovu izuzetnu damu da mi kaže koju reč o toj nameri, o delima

koja je čine velikim čovekom, humanistom. Na originalan način, Zorica mi

kazuje da u francuskom jeziku postoji jedan izraz, koji ona ne ume da

prevede na srpski, a to je kut k’ kut. Zna da ja govorim francuski, moli me

da ga prevedem. Zapravo, to se na srpski prevodi kao „Neka košta šta košta“!

Dakle, – neka košta šta košta, ja to treba da uradim! To je moj san…

Pitam je kakav je osećaj kad vidi tako zadovoljna lica zbog knjiga koje je

nabavila.?

– Ja sam danas doživela da vidim kako jedno moje pismo-pesma njima stoji

tamo, na zidu! Oni su mene ovekovečili. To je dar gospodine, ovo,

-pokazujući na knjige,- ništa nije. Za ovo sam malo prošetala po raznim

gradovima Srbije i prikupljala knjige… Sa zadovoljstvom kažem da najveću

zaslugu za ove knjige, koje ovde vidite, ima beogradski restoran „Stenka“,

tačnije vlasnici, divan bračni par, Radinka i Milorad Stojković.. Sve knjige

su stizale kod njih… Inače, ova akcija se vodi bez ikakvih finansijskih

sredstava, jedino je potrebno veliko srce, srce dobrih ljudi. Vidite, ima

ih… Kod mene upornost nema rok trajanja…

            Posmatram Zoricu Sentić, pažljivo je slušam i odjednom, ni sam

ne znam zašto, prekidam je pitanjem:

            – Kakva li je to duša, koja dolazi iz najlepšeg grada na svetu u

kome živi, iz Kana, i ovde, u Srbiji, mukotrpno radi, prikupljajući knjige

za dečicu po selima?

Kao što sam ja impulsivno postavio pitanje,  ona ga nije očekivala. Za

trenutak, dva, oči su joj zasuzile. Pribrala se i kazala:

– Duša… Pa, ništa veća od Vaše… Znate, moja mama htela da budem lepa, moj

otac je hteo da budem lepa i pametna, a moja baka je, kad sam bila mala,

toga se stalno sećam, kazala: „Molim te, ćerko, budi dobar čovek“! … A

rodila sam se u Skoplju, 200 metara od kuće Majke Tereze, pa možda je i to

neki znak.       

            … Pored 1955 drugih snova, od kojih se, znam, svi ne mogu

ostvariti, imam jedan veliki san, a to je – da sva sela u Srbiji imaju svoju

biblioteku. Znate li zašto?Godine 2009-e, od Pedagoškog pokreta Srbije

dobila sam  nagradu DOBROTVOR GODINE i tada sam saznala za velikog Vasu

Pelagića. On je još tada rekao da svako selo treba da ima svoju biblioteku.

I, eto, neki prst odozgo je to meni rekao, ja u to verujem, da ja to trebam

da uradim… Ustvari, da to uradite Vi, vi zajedno sa mnom. Ja sama ništa ne

mogu. Treba samo da postoje dobre duše, dobra, humana i pametna srca.

            Gledam u ovu lepu, plemenitu ženu, gledam i – divim joj se.

            Još uvek joj se divim.

            Još dugo ću.

            Uvek.

           

Tomislav Simić Kalpački, novinar publicista

Kruševac

 Darujmo  rec !

 

Kada mi je Zorica Sentic predlozila da podrzim njenu ideju, priznajem da sam

bio malo iznenadjen. Davati rec u jednoj zemlji u kojoj je trecina

stanovnistva polupismena, cetvrtina saszvim nepismena, a vecina citalaca

verna pomodarskim piscima, ,,dali ima to smisla ? Zorica je jedna od

najplodnijih savremenih pesnikinja , kako bi se to danas reklo « srednje

generacije ». Da li se kaze za jednu plodnu tresnju ili jabuku da je srednje

generacije ? Stvaraoci nemaju isto doba, ista merila vremena kao ostali.

Njihova proleca su vecna. Kao i reci. A biti pesnik u vreme gasovoda,

globalizacije , grebanja na bilo koji nacin, znaci biti lud.

Ludilo je uvek bilo moj « trend », « brend », kako hocete po ovom novom

recniku. Bravo Zorice ! Verujem u tvoj uspeh ! Prihvatio sam, pridruzio se

grupi ljudi koji su je vecpodrzali. Zahvaljujuci njenoj ideji Ana Karenjina

ce uci na belom konju u neko pomoravsko selo, Mopasan uploviti na svom

jedrenjaku « Bel ami » u jednu dunavsku luku, i neke od nasih skromnih

knjiga ce citati musavi osnovci na livadi cuvajuci ovce.

                                                      Vladan Radoman

« Darujmo rec »

Zorica Sentic, Zorica Hrabrost, Zorica Upornost na putu je da uspe jedan od

najplemenijih poduhvata ovog veka. « Darujmo rec » .Pesnik rece : Sve bih

dao ali nista nemam. Nije slucaj sto je skoro isti stih, skoro istovremeno

napisao jedan srpski i jedan francuski pesnik. Nasa Vranjanka odrasla pod

palmama Azurne obale za mene nije pisac iz dijaspore. Pisac , pravi pesnik

kao Zorica ne ne pripada nikome osim onom oblaku koji ga vuce gore , sve

vise iznad svih nas, iznad svih granica. Hvala Zorici u ime sve dece koje

cekaju u selima i varosicama njenu rec.  

Vladan Radoman

Profesor dr Drago Pantić, predsednik Pedagoškog pokreta Srbije

       Kulturna i pedagoška akcija književnice, gospođe Zorice Sentić iz

Kana – DARUJMO REČ, ima ogroman i višestruk značaj za podizanje nivoa

kvaliteta vaspitanja i obrazovanja u seoskim školama Srbije. Sagledavajući

celovito kulturnu i pedagošku vrednost ovog pregalačkog čina, Pedagoški

pokret Srbije je odlukom žiria, čiji je predsednik doc. dr Margit Savović,

gospođu Zorica Sentić proglasio dobitnikom prestižne Godišnje nagrade „Vasa

Pelagić“ za vrhunska ostvarenja u obrazovanju 2009. godine – DOBOTVOR GODINE

U OBRAZOVANJU.

     Pedagoški pokret Srbije, kao organizator tradicionalnih skupova

„Dositejevi učiteljski susreti“, „Vukov pedagoški sabor“ i „Pelagićev

pedagoški sabor“ u svom budućem delovanju širiće krug dobrotvora za bogatije

seoske biblioteke i kvalitetnije vaspitanje i obrazovanje učenika. Ovaj

pokret i misiju književnice Zorice Sentić svesrdno podržavamo zato što se u

njenoj suštini sadrže civilizacijski i emancipacijski ideali: društvo znanja

društvo učenja, društvo ljubavi, društvo svestlosti uma, društvo ljudske

topline, kosmos i bezdan saznanja na stazama lepote života, dositejevski

pohod knjigoljubaca u društvu zdravog razuma. Dositej Obradović je poručio:

„Knjige braćo, moja… Knjige predragi i neprecenjeni nebesni dar,

prosvešteni’ umova ponosite kćeri!.. One vojuju i pobeždavaju!“

     Književnici Zorici Sentić, koja živi knjigu kroz pesmu i prozu utkanu u

filozofiju književnog stvaralaštva, kao pedagozi koji se zalažu za

revitalizaciju i modernizaciju sela i seoske škole, želimo armiju saradnika

i trijumf u ovom prosvetiteljskom poduhvatu, a potpisnik ovog teksta prilaže

prigodan napis „Njegovo veličanstvo – Seljak“, koji je objavljen ranije u

„Politici ekspres“ u Beogradu.

Prof. dr Drago T. Pantić, predsednik Pedagoškog pokreta Srbije

Zlata Živadinović

     Prihvatam tvoju plemenitu ideju „Darujemo reč“ i tvoju viziju sveta,

tvoju veru u čoveka. Tvoji snovi, pesme i način života su za mene pravo

osveženje, koje me potseća na sopstvenu prošlost, život i literaturu.

     Onu koja čoveku donosi nešto neobično, neproživljeno, lično. Kada čita

i otkriva lepu tuđu priču često i ne sluti da je pisac utkao između redova

svakodnevnu borbu sa sobom i drugima protiv običnosti, otkrio im sebe i

vernost svom idealu.

     Velika je sreća pokloniti deo blaga svog unutrašnjeg života bez straha,

bez stida. Ti to umeš, Zorice Sentić, pesnikinjo, koja se ne plašiš

neostvarenih snova u vremenu koje neminovno prolazi. Mnogi ne umeju (ne

usuđuju se) da se razotkriju, a to stanje duha vremenom uguši i najveći

talenat. Sigurna sam da će se jedan tvoj dugogodišnji san ostvariti,

intuitivno ga naslućujem. Toliko je lep, da nije važno koliko si ga čekala,

jer će utoliko radost biti veća, jer su snovi jači i lepši još neproživljeni

     Kada čovek dođe u duboku starost, važno je dok stvara da oseti i zapazi

veličanstveno bogatstvo duha u kome nema čega da se zastidi na pređenom

životnom putu ka ostvarenju svojih snova. Tvoje strpljenje, istrajnost u

onome što preduzimaš sa puno nesebičnosti će uvek uroditi plodom i bićeš

cenjena od onih koji ne zaboravljaju sopstvena pregaranja i iskustva u

mladosti.

     Veruj mi i znaj da sam i ja u teškim iskušenjima naučila smisao života

više nego u sreći. I posle svakog sam izašla jača, pametnija i mnoge stvari

su mi proširile duh novim saznanjima i viđenjima. Iznad svega volim tvoj

optimizam koji deluje i na mene, te sam spremna da ti podarim svoje reči

onako kako se otkače i iznenada dolaze do tebe i čitaoca.

     Prirodno je kada smo mladi, želimo da nam je sve neobično lepo,

savršeno i uzbudljivo. Nažalost, svi veliki događaji su spojeni običnošću i

neminovnošću u borbi za goli život. Svi koji pišu uzimaju veliku odgovornost

prema drugima, naročito prema mladima, koji su radoznali i otvoreni prema

svemu što je novo. Zato im nudimo u akciji „Darujemo reč“ da čitaju, da

sanjaju! Mlada glava puna snova ima srećnu budućnost, ako u životu sve

prevaziđe i preživi, ako zna šta želi, a ne da hrli koječemu po svaku cenu.

     Na kraju bih svim ljubiteljima lepe reči poručila ono sto je glavni

junak meni rekao odlazeći iz moga života i romana “Ako u dubini nečijh očiju

ne vidiš nežnost, blagonaklonost, ti odmah beži”. Isto je i sa čitanjem, ako

u jednoj knjizi ne otkriješ ljubav, veru, nadu, ljudsku dobrotu, razumevanje

i sposobnost opraštanja sa mudrošću življenja, ostavi je.

Zlata Živadinović

 

Ana Šomlo

Draga Zorice,

Prihvatam Vaš poziv da svojom knjigom doprinesem Vašoj Akciji Darujem reč.

Ja živim u gradu Natanija, u Izraelu. Uređujem list „Most“, jedini časopis

na srpskom jeziku koji objavljuje Udruženje useljenika iz nekadašnje

Jugoslavije. Prevodim sa hebrejskog jezika na srpski jezik, do sada više

knjiga, a sama sam objavila Udžbenik „Učite sami hebrejski“ i dva rečnika

Hebrejsko-srpska. U Beogradu mi je objavljeno petnaestak knjiga, zbirki

priča, romani i eseji. U Izraelu su mi objavljene priče u raznim časopisima.

Za moju knjigu, roman „Kao“, obratite se izdavaču „Artist“, gospođi

Jugoslavi Ljuštanović.

Srdačan pozdrav, Ana Šomlo

Stéphanie Zeitoun

Bravo za tvoju akciju DARUJMO REČ i tvoju posvećenost,

želim ti sve najlepše i neka ti moj “Leptir“ 

donese sreću…

Prijateljski,

Stefani

Bravo pour ton action OFFRONS LE MOT et ton dévouement,

je te souhaite le meilleurs et que mon „Papillon“

te porte-bonheur…

Amicalement,

Stéphanie

*Stéphanie Zeitoun

„Darujmo reč“

„Zorica Sentić Zo. Žena čije ruke mogu da obuhvate svet. Osmeha širokog iz

koga se izliva duša, ona koja bi sve da usreći, da niko tužan ne ostane.

Stiha lakog, a dubokog, i oblikom i značenjem. Pesnikinja do srži. I čovek,

još i više…

Rođena u… nije ni važno gde, njen je ionako ceo svet, ali je ona , Zo,

ipak naša. Poželela da se iz Francuske koja ju je decenijama gradila – ali

joj nije oduzela dušu – vrati nama, vrati Srbiji, onoj najudaljenijoj, onoj

najnapaćenijoj, onoj koja je Pariz i London samo na slikama ponekad viđala.

Poletna, čovekoljubiva, pravdoljubiva i iznad svega nesebična, ova sluškinja

lepe reči i lepih osećanja, Srbijom je zastrujala kao topao vetar, noseći i

sprovodeći ideju koje se nisu dosetili niti je pokrenuli čak ni oni čiji bi

to posao bio.

„Darujmo lepu reč“ je akcija kojom Zorica Sentić želi da usreći one koji, ma

gde bili, treba i moraju da budu srećni – decu. Da im omogući, da makar kroz

knjigu, i najpre kroz knjigu, maštom odlete daleko, upoznaju daleke predele,

ljude, nauče lepe reči, lepa osećanja, da ćitajući postanu i ostanu bolji

ljudi. Kao da joj je to jedanaesta Božija zapovest, istrajava Zo u tome da i

najudaljenije selo u Srbiji dobije biblioteku. Zahteva, ili moli, ponozno

traži, ili samo nagoveštava svima koji to mogu da knjigom, onom koja im je

višak u kućnoj biblioteci, koju mogu da daruju, pomognu ovoj humanoj akciju.

Neobičan je, zato, skoro jedinstven štand „Darujmo lepu reč“, na galeriji

između hale jedan i četiri na Beogradskom sajmu knjiga. Na njemu se knjige

mogu kupiti, ali se tu knjige i donose i ostavljaju. Za sve one koji nemaju,

od onih koji imaju. Nije teško, nije preskupo. Nije veliko odricanje, a

sreća onih koji će tim knjigama biti darovani je nemerljiva.

Akciji su se priključili mnogi uglednici, ali i obični ljudi, koji nikako

nisu obični, divni su, jer, vođeni dušom, koja u ovo strašno vreme preti da

utrne i zagubi se u svakom od nas. Ne dajmo joj da se zagubi. Krenimo za

akcijom plemenite Zo. Ulepšajmo drugima život, a sebi bar jedan dan

plemenitošću koja ne košta mnogo.

Pokažimo da to je to što, kroz istoriju, pa i danas, Srbija nekako nije

umela blagonaklono da gleda na svoje posebne kćeri i sinove – samo

slučajnost! Zorica Sentić Zo jeste posebna, rođena je, uvek bila i biće

takva. Njoj ova akcija nije potrebna da bi tu svoju posebnost uvećala. Ova

akcija je na korist samo onima, gladnima lepe reči, u najudaljenijim

predelima Srbije, koje će Zorica, poput siročadi, kao prava majka –

nahraniti… Mojom, tvojom knjigom koja, pročitana, stoji zaludna na polici.

A knjiga je – da se čita. Darujmo je zato.“

Todora Škoro

Todora Škoro i Zorica Sentic

 

Dejan Trajković

„Darujmo reč“

Da li mi to možemo?

Svakako da možemo.

Dovoljno je da samo znate da će ta pisana reč otići tamo gde je nema. U

rasuta i zabita sela srpska. U biblioteke istih. A dalje, u ruke dece željne

znanja, čitanja, pisanih avantura. A za uzvrat ćemo na njihovim licima

videti osmehe. Zadovoljstvo da smo odradili ispravnu stvar.

Samo je potrebno da se odreknemo jedne, dve, tri knjige iz lične biblioteke.

Da nesebično poklonimo knjige deci Srbije. Tako malo a tako mnogo. Možemo mi

to. Na žalost, činjenica je da je pisana reč nedostupna mnogoj deci. Nemaju

šklolske biblioteke ili su one vrlo šture. A dečija priroda je gladna. Oni

bi da čitaju i čitaju. Pomozimo im da u najlepšim godinama pročitaju Malog

princa, Toma Sojera, Pačiju školu, Prvu brazdu.

Malo je potrebno. A mi znamo kako.

Veliko HVALA dugujemo i gospođi Zorici Sentić. Našoj pokretačkoj snazi.

Generatoru koji nas tera da budemo uporni i istrajni. Nekome koji je otac

cele ove dobrotvorne akcije  i non – stop angažovan i vredan.

Veliki pozdrav,

                                              Dejan Trajković

                                                      

  

http://darujmorec.blog.rs/http://darujmorec.blog.rs/

Ljubav kao Kosmos

Akcija „Darujmo reč – da sva sela u Srbiji dobiju biblioteku“ za mene je

velika kao Zemlja, kao Nebo, kao Život, kao Kosmos.

Rastužim se kada kroz zapuštena sela prođem, i kroz nekada gotovo varošice,

kakav je, recimo, Ristovac bio (nedaleko od Zoričinog Levosoja) koji sam

nedavno prošla. I suze mi poteku. I, eto, došla nam je Zorica iz sveta,

pošto ga je obišla i upoznala, naša Zorica, da nam kaže koliko nam je Srbija

lepa, i da nam kaže da nam sela vapiju za prosvetom i opstankom, i da nam

kaže koliko još Srbija bi mogla da nam bude lepa.

S punim bisazima ljubavi je stigla. S bisazima je i pošla u svet. I

zaljubila nas u reč, i zaljubljene povela u svet davanja. Lep svet, prostran

i svetao svet davanja, u predele ljudskosti, širokih ruku svet, u osmehnut

svet.

Eh, samo da je malo više sluha u nas! Da malo grad i malo Srbije odozgo siđe

u sela – u oronule škole i na puteve prašnjave, među ljude koji se raduju

gostima, na polja i šume i pašnjake, među ptice i potoke i reke, pod nebo

široko.

Hvala Ti, draga, divna, velika, zvezdana, sunčana Zorice, pesnikinjo i

darovateljko duše. Sela su s Tobom dobila novo ime. Tvoja Srbija. Čovek.

Ti si Ljubav, neumorna Zorice, i sve okolo Tebe postaje Ljubav. Bez granica.

Bože, kako Ti se sela raduju – srce Srbije, dečica!

      Veselinka Stojković, Vranje

               

 

Zoricu Sentic upoznala sam u vreme kada je ova plemenita akcija jos uvek

bila samo ideja. Ni jednog jedinog momenta od samog pocetka do danas na

njenom licu nisam mogla videti ni trag sumnje da nesto nece uspeti. Zorica

je sanjala i odsanjala svoj san. Iza tog ostvarenja krije se pre svega

veliki rad i trud, ogromna vera i carobni entuzijazam. Ova humana pesnikinja

nam je svojim primerom pokazala da je sve moguce pa cak i u vreme kada

nista nije moguce“.

Sa pravom mogu reci da je moja draga Zo jedan prelepi suncev zrak koji se

promalja kroz oblake iskrivljenih zivotnih vrednosti kojih je danas napretek

Ali i taj jedan mali zrak osvetlice nam put da ne zalutamo na vaznom

putovanju zvanom zivot.

Hvala draga Zo.

Maja Ilić  i Zorica

Maja Ilić  i Zorica

 

Šta ja mislim o Srbiji?!… i u njegovoj tišini posle uzvika, čula sam tačno

njegovo pitanje… hteo je da uđe u političku sferu.

Odgovorila sam da ja ne znam da mislim, ja znam da radim i pokazala bih kako

treba da se radi i kako rešiti neke  sitne probleme… al’ to nije samo

recept za Srbiju, već za bilo gde.

I to nije samo recept za nedostatak knjiga, već i za puno šta… al’ treba

uneti LJUBAV U RECEPT!  I potrebni ste i vi poštovani novinari… Ne samo

indirektna pitanja…

-„Ah“, rekao je novinar… čudeći se, „Pa da, treba imati ideje poput vaših,

malo luckaste… al’  šta vredi gospođo; Ovo je Srbija“!

Uh, još dan danas čujem te reči… i čula sam ih često!

Ne dragi novinare, nije dovoljna ideja, ideje imaju svi, treba da se radi

!!! Da, u mom selu se kaže, „da se rmba i da se zasuču rukavi“!

Otvaram zagradu…o svemu smo popričali te davne 2005. Slala sam njemu, kao

i mnogima, najmanje dva i-meila mesečno… zatvaram zagradu

Da se dođe do ovoga što ćete videti niže, trebalo je dosta rada al’ trebalo

je i da se pokaže na jednom blogu …http://darujmorec.blog.rs/

Hvala bezmerno Aleksandru SAŠI Popoviću iz Niša, za divnu saradnju.

Zahvaljujuci njemu, znate šta sam sve MISLILA o Srbiji.

Da nije bilo njega, ništa ne bi bilo od mojih ideja, akcija ne bi uspela!!!

Da sam ministar, što nikada neću biti, uzela bih Sašu za pomoćnika, i dala

bih mu platu veću od moje!

Nadam se da će novinar sada da razume „moju sferu“.

Da, poštovani novinare, nije samo do ideje, nisam ja izmislila vruću vodu,

al’ ja pritisnem dugme da voda poteče… I imam pametnjaka kao sardnika!

Problem može da se reši i bez politike, i bez novca, i bez seksa i ako je

žena „luda“… i ne zna srpski jezik!

Da ste vi pomogli da se za ideju dozna, još brže bi uspeli!

To sam tada htela da vam kažem, ali vi niste ni to razumeli. Ustvari, vi me

niste ni slušali!

Vi ste u svemu tome videli da se ja reklamiram… a ne ovo što ćete da

pročitate dole!!!

Zorica Sentić

PS Dokazi su vremenom sami došli! Rekla sam vam da sačekate… vi ste hteli

da uspem za 24 časa… No, nisam imala čarobni štapić!

„Deca sada svakog dana ostaju duže u skoli,

organizovali smo čas čitanja, što su sa oduševljenjem prihvatili.

Sada čitaju i oni učenici koji su imali problema sa tehnikom čitanja

i kvalitet čitanja se poboljšao za ovo kratko vreme.

Šteta što se bliži kraj školske godine“. Slađana Dimčić

Osnovna škola  „1.maj“

selo Vrtogoš, 17521 Ristovac

„Ove reči su kao muzika za moje uši. Nemam reči da opišem koliko me raduje

što deca tako prihvataju knjige.

Ali, ovo bi morao da bude samo početak, a da se u njih na svaki način ulaže,

u njihovu inteligenciju i razvoj, da odrastu kao uzorni ljudi i da budu

zaštićeni od onoga što ih čeka u životu. A jednoga dana, kada odrastu i

preuzmu životne odgovornosti, da se sete da su kao deca čitali knjige koje

su stigle samo za njih kroz akciju „Darujmo reč“.

Ja nisam vernik onako kako se to uobičajeno shvata, ali ako bi me neko pitao

da li ja u nešto verujem, znao bih šta da odgovorim“.

Aleksandar Saša Popović, urednik bloga DARUJMO REČ

 

 

Jos jednom, hvala SAŠA

i hvala ljudima koji su pomogli da akcija dotakne to što je… ISTINU!  Da

se može VEROM i LJUBAVLJU i sa PRIJATELJIMA !

 

-Šta vi mislite o… ?!

Pozdrav iz Nice.

Zorica Sentic

 

Share this post: