Policijsko nasilje

srbija policija

BLOG

Zoran Marković – Policijsko nasilje

 

Čekajuci autobus za Petrovac na Mlavi desio se nesvakidašnji dogadjaj. Naime policija je išamarala i išutirala mladića koji je u pripitom stanju čekao autobus. Mladić je istina bio vulgaran, glasan dok je čekao autobus  ali  nikoga nije  dirao.

Ono što mu se može uzeti za greh je to što je pušio u čekaonici uprkos zabrani, medjutim za to postoji odgovrajuća novčana kazna, a to  svakako nije šamaranje i šutiranje.

Policiju su pozvali radnici autobuske stanice. čim su ušli prišli su mladiću i policajac koji mu je bio bliži naglo ga je povukao za rukav, dok ga je drugi policajac dočekao šamarčinom. Pravdajući šamar time da je mladić hteo da ga udari.

Medjutim kako sam bio vrlo blizu ta tvrdnja baš ne odgovara istini. Kada su ga izveli napolje i tamo su pljuštali šamari naočigled gradjana koji su to mirno posmatrali. Nakon šamara usledilo je i šutiranje u zadjicu.

Nakon ovog nemilog dogadjaja imam utisak da su naši policajci najobičnije siledžije u uniformi, koji nas ne štite od nasilnika. Posle ovoga ne mogu više da tvrdim da su oni tu da bi nas štitili, oni su tu u službi uterivanja straha u kostima gradjana.

Ovaj nemio dogadjaj desio se pre sat vremena, a članak sam iskucao na mobilnom telefonu čekajuci bus. Dakle oko pet časova 17. 02. 2013.

Kada smo napolju posmatrali ovaj nemio dogadjaj izrevoltiran onim što sam video u jednom trenutku sam gradjanima okupljenim oko sebe rekao: „Ovo što policija radi, nikako ne bi smela“, gradjani su mi na tu moju opasku odgovorili: „Bolje ovde da ga šamaraju nego u policijskoj stanici“.

I nisam primetio da se neki gradjan tome protivio, svi koji su glasno komentarisali bili su na strani policije.

Dakle za ovakvo ponašanje policije odgovrni smo direktno mi gradjani, jer im mi to svojim pristajanjem i dozvoljavanjem dopuštamo tako nešto. Imao sam utisak da su okupljeni gradjani doživeli još kao jedan rejaliti šou.

Dokle bre više, USPRAVIMO SE I DOZOVIMO PAMETI.

 

Share this post: