Priča krave Simke

krava

 

Majković – Priča krave Simke

 

BLOG

 

Da se predstavim:

Ja sam Simka, krava od simentalske rase, što će reći plemenita roda, plemkinja među kravljim ili pobliže, govedarskim rodom.

Ovo tek toliko da se zna da ja nisam neka buša kojoj može bilo šta da se kaže i da joj se nakalemi pogotovu sada u ovoj situaciji u kojoj su se našle sve moje koleginice, krave mlekulje.

Celog svog kravljeg života ćutim, preživam i donosim mleko.

Celog mog života me muzu a ja srećna kada čujem kako moj gazda Milisav zadovoljno zvižduće i kako me hvali.

Ej, nije mala stvar, 20 litara mleka dnevno, treba se potruditi.

Ne mogu da kažem, Milisav mi je mnogo dobar, pazi me i mazi, mnogo me voli.

Uvek me pomuze na vreme, postavi novu prostirku, dovede veterinara Svetozara kada je potrebno.

I Svetozar je mnogo fini. Kada me pelcuje ni ne osetim. Samo me nervira što neće da mi dovede nekog lepog bika, stalno nešto eskivira.

Kaže to više niko tako ne radi. Bolje je veštački i modernije, mada bih ja rado da se poduvatim sa nekim Šaronjom…al` ne da Svetozar pa to ti je.

Lep mi je život, nije red da se žalim, ne bi bilo fer.

Sve do pre neki dan.

Ulete Milisav na sabajle i poče da me muze bez aparata. Pritiso pa boli vime, oči iskaču. Mrmlja nešto, vidim besan, samo vrti glavom. Natukao šajkaču do očiju, rekla bih sad će da eksplodira o besa.

Eto i gazdarice Leposave, vezala maramu pa je stalno priteže a oči joj suzne i crvene.

Sve šmrćka i mazi me po sapima. Oboje ćute, Milisav ne zvižduće, tišina. Čak se ne čuju ni one dosadne zunzare koje me po vasceli dan napadaju.

O čemu li se radi, razmišljam ja…da me nisu prodali?

Nema razloga, vole mene Leposava i Milisav….a volim i ja njih…mnogo su mi dobri!

Eto i Svetozara, nosi neku hartiju i još od kapije viče…

Ooo Milisave…sve je u redu…Simkino mleko je u redu…tip top…možeš kao lek da ga koristiš.

Skoči Milisav pa poče da me ljubi među rogove….aaaa meni milo, znala sam da me voli ali stvarno nisam znala da me baš toliko voli.

Leposava skinula maramu pa sve podvriskuje od sreće pa navalila da ljubi Svetozara a on se jadan zacrveneo ko bulka pa samo duva.

Posle nekog vremena odoše oni da se počaste, na kaficu i slatko, sve kako je po redu.

Osta ja sama, one muve zunzare opet navalile pa moram da mlatim repom bez prestanka a neki put me baš mrzi.

I sve nešto razmišljam.

Nešto nije u redu sa ovim ljudima….kontrolišu moje mleko….ej bre….  ja ne bih pojela ni jednu kvarnu travčicu samo da je namirišem. Moj Milisav bi sam pojeo te kvarne travke pre nego što bi ih meni dao.

Ja sam Milisavu i Leposavi ko familija, decu im hranim…pa i ove Beograđane kada Leposava iznese sir i kajmak od mojega mleka na pijacu.

Svi znaju na pijaci za moju Leposavu, ona i moju sliku pokazuje mušterijama…koliko se ponosi mnome.

Ušo, bre, neki đavo u ljude, pa se svađaju i prepucavaju oko mleka…kaže Milisav…neka dođu da ih napojim sa Simkino mleko pa da ozdrave.

 

Share this post: