Rezerve

 

 

 

 

 

Dragomir Bilić- Rezerve

 

Niko ko poznaje prilike u Srbiji ne može da nam ospori to da smo jedan od najtalentovanijih naroda na svetu. Po svojoj brojnosti spadamo u  male narode ali svetskoj nauci, kulturi i sportu dali smo veliki doprinos do skorije prošlosti.

Ovo što se sada događa sa našim talentovanim sunarodnicima i ovakva „briga“ države za iste nas i dovodi na ivicu imbecilnosti. Briga političkih partija za tamo neke njihove rejtinge i dovodi do toga da celokupno društvo srlja u prosečnost. A prosečnost bez izuzetnosti ne vodi do napretka. Prosek je zabluda gubitnika. Da li su uspeli da od nas naprave totalne gubitnike? Po meni još malo i kraj.

A toliko talenata imamo. Samo prosečni i oni ispod proseka su preuzeli sve ključne pozicije u društvu i ne dozvoljavaju da se ovo društvo otrgne iz te letargije koja ga je zahvatila.

Sadašnja i prošla politička „elita“ je samo bedna kopija zapadnih ideja, koje su u mnogome neprimenjljive u našem društvu. Zato se i vrtimo u krug. Ne postoji Nacionalna strategija i doktrina za duži vremenski period, nego samo „Resavska“ škola prepisivanja Evropskih zakona.

A ni to ne rade dosledno pa menjamo te zakone ko „ciganin konje“. Izvinjavam se Romima.

Naši „namenski“ zakoni i jesu plod te prosečnosti koja se dočepala vlasti i ne pušta. Jesu u prošlosti seljaci dolazili na vlast ali su ti „seljaci“ bili gospoda za ovu sadašnju „gospodu“.

Talenat je kao najlepši cvet, ako ga ne zalivaš vene. U zemlji Srbiji ta suša traje već trideset godina i nikom ništa. Još kad pojedince gledam,onako važne, na televiziji i čitam po novinama, njihova ushićenja i planove za boljitak Srbije dođe mi da puknem od muke.

A hiljade mladih talentovanih Srba rasuto po svetu i unapređuju tuđa društva a ovi naši političarčići kao, prave nam prosperitetno društvo. Toliko napredujemo da nam je i kornjača umrla od starosti. I sve to zbog čega? Zbog toga što je naš prosečni glasač baš to želeo da vidi. Pa jesmo li ponosni zbog toga? Ne verujem.

Ali ponos nas obuzme kada gledamo „Ja imam talenat“ i ove naše vrhunske sportiste u koje država gotovo ništa ne ulaže. O talentovanim matematičarima, fizičarima i ostalim da ne govorimo. Oni prosečnim političarima služe samo za slikanje. A slike postaju sve bleđe i bleđe. Takođe i naša ulaganja u nauku su minimalna a pojedini nauči instituti nam liče na ruine.

I šta nam je sad činiti?

Previše imamo pisaca, ovakvih tekstova, sa zakasnelom pameću. Sada o prošlosti svi znaju sve i najljući su kritičari te i takve.

A gde su bili kada se ta prošlost događala i bila sadašnjost. Istorija se ponavlja.

Jesmo li mi svi isti? Nismo. ima i te kakvih pametnih i talentovanih ljudi u Srbiji ali ne žele da budu rezerve rezervama.

U početku sam mislio da deo nove vladajuće strukture ne menja one prošle zbog kontinuiteta, ali sam shvatio da oni i pored najbolje želje, ne mogu da lociraju te izuzetne koji mogu da pomognu stvarnom ozdravljenju društva zbog svoje prosečnosti.

Sad mogu da kažu „ma ko si bre ti“, a ja im odgovaram da sam ja izuzetan u svojoj malenkosti a da su oni prosek u svojoj veličini, pa kom obojci kom opanci.

Ali i to bi im bila još jedna greška u nizu jer treba da usmere svoju energiju na te male izuzetne i omoguće im da postanu izuzetne veličine. Inače boljitka nema. Meni pomoći nema jer mene i moju generaciju su skoro svu već potrošili neki drugi političari.

Hapšenja i osude moraju da se sprovode radi čišćenja demokratski zaprljanog društva ali stvarni progres se događa tek kada političari postanu servis talentu i stalno se trude da ga unaprede i dovedu do izuzetnosti.

Ta izuzetnost onda povećava nivo proseka i eto boljitka celom društvu. Ovako mi donosimo zakone da bi štitli prosečne barabe i „potrošače“ društvenih dobara kradući sa tim od tih talentovanih koji su jedini spas za sve nas. Šta znači „restriktivni budžet“ kad on štiti samo vaše prosečne nagomilane birokrate iz državnog i javnog sektora.

Donosite neke zakone koji kao rasterećuju privredu a pedhodno ste im stavili sto nepotrebnih nameta na grbaču a sada im vi dobri skidate deset. Gospodin Dinkić se sada predstavlja kao neko ko brine o Srpskoj privredi a predhodno je tu istu privredu uništio,i ne samo on,  kroz bankarski sistem i pljačkašku privatizaziju i fiskalne namete koje retko da može i Nemačka privreda da izdrži.

Šta su mi argumenti? Skoro ništa ne radi od kada ste vi nepromenjljivi (samo imena partija) došli na vlast. Ta i takva vaša politika oterala je i zauvek izgubila hiljade mladih talentovanih koje su politički mudrije zemlje znale da iskoriste

Još kao neki tamo „seoski“ policajac vrši politički pritisak na prepoštene funkcionere vaših partija. Da nije žalosno bilo bi smešno.

Kao vaš parijski novac u pitanju pa nema veze što to ne ide legalnim tokom, a mene ćete da procesuirate što mi pokojni deda ostavio kuću koja sad vredi 500000 evra. Pa i talenat i izuzetnost naših deda hoćete da spiskate na tamo neke stratedžik marketinge, projekte bez realizacije i slatke „potrebne“ laži birača.

Gospodine Vučiću sa ovakvim društvom se ne stvara jedinstvo i do god budete zanemarivali činnjenicu da ste u „bratstvu“ sa ovim prosečnim a ne pronalazite i afirmišete prvoligaške igrače i Vi i Srbija je na ivici nestanka. Takvih talentovanih ostvarenih ljudi u Srbiji još uvek ima ali neće da im rezerve kroje kapu.

Objavite stvarne konkurse za prave menadžere postavite prave ljude na prava mesta i videćete koliko ćete ušedeti i sebi i nama energije i vremena. A i vreme je novac. Sa ovim sadašnjim, ako nastavite, biće ćao nema više.

A sad ovim mojim nacionalistima. Zašto se obraćam Vučiću?

Kome ću jel vi znate nekog sad ?

 

Share this post: