Širom zatvorene oči

dragomir dragan bilic

 

 

 

 

 

 

Dragomir Bilić – Širom zatvorene oči

 

Prva i osnovna stvar u svakom ratu je da se locira neprijatelj. Kada ga lociramo onda pristupamo tehnici onesposobljavanja istog. Uspešnost naše borbe se zasniva na našoj obučenosti, moralu i optimalnom korišćenju sredstava koje nam stoje na raspolaganju. Ima tu još niz faktora od kojih zavisi ishod borbe ali ne bih da dužim o tome. Ova prva tri faktora su bitna, ali naj bitniji faktor je faktor pravilne procene protivnika.

Koliko narod u Srbiji pravilno procenjuje situaciju u kojoj se nalazimo?

Po dosadašnjem više decenijskom iskustvu nama su neprijatelji sve zemlje u našem bližem okruženju. Nemamo ni jedan narod na prostoru bivše Jugoslavije da nam je naklonjen a da to njihove političke elite materijalizuju. Uz pomoć i sugestiju SAD i većine zemalja EU ta bivša „braća“ se trude da što više popljuju ostarelog lava (čitaj Srbiju). Cela priča o navodnom prijateljstvu se svodi na njihov interes a njihov interes je Srbija na kolenima ili još bolje da ne postoji uopšte. Znači neprijatelje smo locirali.

Ko su nam prijatelji?

Svi kojima nije u interesu da Srbija nestane sa liste zemalja Sveta. Kakve mi poruke šaljemo i šta očekujemo od tih prijatelja? Šaljemo im konradiktorne poruke koje zavise od interesa političkih partija na vlasti a ne od stvarnog interesa Srpskog naroda. Pri tom od njih očekujemo bezrezervnu podršku za našu politiku „ oću kakim neću kakim“.

Kakav nam je moral i obučenost?

Moral nam se sveo na nivo verbalnog inata a to je posledica perfidnih političkih smicalica i pogubnog delovanja političkih elita koje još traje. Znanje je u Srbiji dovedeno na stub srama, a favorizuje se jeftin kičeraj i podvala. Kvazi populizmom se obesmišljava svaki pokušaj usvajanja novih kvalitetnih ideja.

Kako koristimo resurse?

U dosadašnjem delovanju političkih elita preovladavala je sveopšta otmačina i rasparčavanje svih prirodnih i ostalih resursa zemlje. Takvim delovanjem direktno je podriven vojno bezbednosni potencijal zemlje.

Koliko su naše procene kvalitetne?

U dosadašnjim političkim raspravama, po pitanju Briselskog sporazuma, preovladavaju dva pristupa. Jedan je emotivno istoriski i drugi koji je dramatično realistički. Po meni i jedan i drugi imaju svoje mane. Ovaj prvi zato što u ozbiljnom političkom delovanju nema mesta za izlive emocija i jeftine patetike. Emocije u politici su zao drug.

 

Posle velikih ljubavi uvek dolazi velika mržnja kada se takva ljubav izigra. U Skupštini Srbije slušao sam razna izlaganja od Cara Lazara do ćerke mu Olivere. I shvatio da su takve diskusije prikladnije za učionice a ne za poslaničke klupe.

Ako poslanici treba da nas uče našoj istoriji onda mi tu istoriju i ne zaslužujemo. Mišljenja sam da poslanici treba da nam omoguće da živimo u sadašnjosti svojom mudrošću i donošenjem pravilnih odluka.

Ovako još jedna u nizu jalovih diskusija koja ne dovodi do kvalitetnog sagledavanja problema. Svedoci smo da i u skorijoj prošlosti takve emotivne diskusije nisu donosile boljitak ovom našem narodu. Tu se postavlja pitanje kvaliteta izbora narodnih poslanika.

Sa druge strane ove „realne“ osnove su mi previše „realne“ i nameće mi se pitanje da li je pre te realnosti moglo da se uradi nešto da realnost ne bude tako „realna“. Na primer. Mogli smo da se pre razgovara o direktnom političkom rešenju sa Tačijem, konsultujemo sa nama naklonjenim silama Rusijom i Kinom.

Možda bi nam njihovo mišljenje pomoglo da tu sadašnju realnost popravimo i dođemo do novog dogovora. Deklarativno zalaganje za onose sa zemljama istoka i zapada nam i polako zatvara ta istočna vrata jer njihova realnost nije kompatibilna sa našom. Tu i leži ceo problem.

Vi pokušavate da pomirite nepomirljivo. Postoje dve Srbije. Jedna je tadicionalna koja je orijentisana ka istoku i druga da nazovem moderna koja je opedeljena ka zapadu. Sa jedne strane nam dolaze emocije a sa druge tehnička realnost.

Mislim da smo došli do tačke kada nas i korak napred i korak nazad dovode na ivicu postojanja. Ključno pitanje je sada kako želimo da nestanemo. Hoćemo li realno ili nerealno. Zato i predlažem da vaše referendumsko pitanje glasi:

„Da li ste za ukidanje republike Srbije u okviru EU ili izvan nje“

Zašto procenjujem tako?

Zato što smatram da od dolaska na vlast niste,sem par populističkih,napravili nijedan suštinski potez u zaustavljanju erozije celokupnog društvenog sistema. Ne zalažete se za lustraciju u sistemu vlasti i tako ne raskidate kontinuitet pogubnog političkog delovanja na celokupno društvo.

To me navodi da mislim da ste vi, štiteći svoj politički interes, spremni da razorite i ovo malo Srbije što nam bude preostalo od vaših narednih političkih „realnosti“. Ne kažem kao neki da ste izdajnici nego da vas vaša sujeta i neznanje stavljaju u red uništitelja Srbije.

Mogao bih da pišem i o ovim prevremenim otplatama stranih kredita, o malverzacijama u obrazovanju, zdravstvu, sudstvu, tužilaštvu, energetici, infrasrukturnim radovima ali neću. Dovoljno je valjda i ovo da ovim mojim ratobornim Srbima otvorim širom zatvorene oči.

Vestinet.rs

Share this post: